Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Maj.2015, 14:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Detalji koče otvaranje poglavlja
Ima osnova za to da se prva pregovaračka poglavlja u evrointegracijama otvore do kraja godine, najavljuje resorna ministarka Jadranka Joksimović. Novih uslova nema, ali biće detalja koji mogu biti sporni, rečeno nam je u Kancelariji za evrointegracije.
Poseta komesara Hana znak je podrške evrointegracijama i činjenice da Srbija na tom putu nije zaboravljena, jedinstvena je poruka državnog vrha. Potvrda navedenog, biće otvaranje prvih poglavlja. Najveća tačka spoticanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i dalje je poglavlje 35, odnosno zahtevi za potpunom primenom Briselskog sporazuma.
"Ostalo je nekoliko tačaka iz Briselskog sporazuma koje se odnose na formiranje zajednice srpskih opštin. To je stvar koja se ne tiče samo Beograda nego i Prištine", kaže Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evrointegracije.
Pomak u tom smislu ministarka očekuje nakon sledeće runde razgovora Beograda i Prištine. Što se ostalih poglavlja tiče, ističe da je sve spremno za otvaranje tačaka 23 i 24. Novih uslova u tome neće biti, kaže i šefica pregovaračkog tima.
"Mogu biti elementi koji se odnose na ispunjavanje dobro poznatih uslova, pa se kristališu i dovode do detalja. E ti detalji mogu biti problem u daljem togku integracija, ne mislim samo na politička uslovljavanja već i na tehnička", ističe Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU.
Analitičari, međutim, ne dele taj optimizam.
"EU insistira na tom izrazu pregovaranje i kada otvorite poglavlje, oni pregledaju određene oblasti i kažu vam na primer imate godinu dana da uvedete ove propise, mi odgovorimo da ćemo to završiti za tri godine, EU odgovori - pa dobro onda ćete tri godine razmatrati jedno poglavlje", smatra politički analitičar Duško Radosavljević.
Iako su gotovi skrininzi za skoro sva poglavlja, nepoznanica je kako će se Srbija postaviti po pitanju spoljne politike, navode u Centru za evroatlanske studije.
"Nije to samo odlazak u Rusiju, to je stvar glasanja u međunarodnim institucijama na način na koji glasaju članice Evropske unije", Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanske studije.
Do sada su najveća razmimoilaženja Unije i Srbije u pogledu spoljne politike bila u vezi sa ukrajinskom krizom i učešćem naše vojske na Paradi pobede u Moskvi, a dosadašnja praksa pokazala je da gotovo svako neusklađivanje sa evropskom diplomatijom, može biti praćeno upozorenjem.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
