Izvor: Politika, 09.Avg.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deretini gosti u skupštinskoj sali
Poslanik LDP-a Miljenko Dereta prvi put je, u ovom sazivu, seo u poslaničku klupu, a svoj debi rešio je da obeleži na poseban način. Odlučio je da na sednice ne dolazi sam, već da svakog dana u parlament povede po jednog posebnog gosta, da ga poslanici vide i da on njih vidi. Svi gosti su naši velikani iz neke oblasti i svi u salu za zasedanje ulaze, gotovo, neprimetno. Na reveru svog domaćina, „uokvireni” u malom bedžu. Prvi je u salu „stigao” Dositej Obradović.
Zašto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Dositej prvi ugošćen, Dereta ovako objašnjava: „Smatram da je on ključna ličnost za našu kulturu, koja je apsolutno zapostavljena i zato što mi se čini da, ako smo mi na nekom evropskom putu, onda je Dositej taj na koga bi stalno trebalo da se pozivamo”.
Dereta za „Politiku” objašnjava da je, kada je rešio da uđe u parlament, želeo da radi neke stvari „na koje ljudi nisu navikli”. Tako će, kaže, vrlo voditi računa o rečniku koji će koristiti, a ideju o gostima dobio je od svoje mlade koleginice iz Građanske inicijative Marije Dimitrijević-Mišković, koja je „u vreme velikih polemika o Ivi Andriću, stavila bedž sa njegovim likom”. Priča da je odlučio da u parlament svakoga dana dovodi drugu ličnost, „one koji su značajni za sve nas, one o kojima javnost malo zna i one, koji su meni lično značajni”.
Posle prvih nekoliko sednica, ispostavilo se da su „svi gosti, na neki način, povezani sa temom koja je tog dana na dnevnom redu.” A koga je sve ugostio, Dereta navodi redom:
„Kada se glasalo o vladi, ’doveo’ sam Svetozara Markovića, zato što je bio čovek koji se zalagao za, u svoje vreme, manjinsku političku opciju. I ja se sada zalažem za manjinsku opciju, pa sam hteo da vidi da se tako malo toga promenilo od njegovog doba. Sledeći gost je bila Jelena Šantić (velika balerina i borac za mir), da vidi ono što za svog života, nažalost, nije mogla, da su se neke stvari promenile, ali vrlo malo, pa bi bilo korisno da je još među nama. Kada je vlada polagala zakletvu, pošto je tu reč o jednoj predstavi, doveo sam Miru Trailović i ona je izašla na pola predstave. Izboru ombudsmana prisustvovao je Ljubiša Rajić, koji je nedavno preminuo, zato što je taj dan bio pravi pokazatelj naše kontradiktornosti, jer smo, s jedne strane, imali zakon o guverneru, nešto najgore, a s druge, pojedinca koji je, svojom doslednošću i radom, obezbedio jedinstvo kakvo nije zapamćeno u parlamentu. Ljubiša bi o oba ova slučaja sigurno imao stav. Na izbor guvernera, s obzirom na to da je to pravno nasilje, doveo sam Biljanu Kovačević Vučo, pokojnu predsednicu Jugoslovenskog komiteta pravnika”.
Dereta kaže da je bilo kolega poslanika koje su primetile njegove goste, „neke su prepoznali, poput Dositeja, ali nisu Svetozara Markovića i Jelenu Šantić, što je za mene porazno, jer govori o tome koliko naše društvo pamti one koji su dali ogroman doprinos demokratiji, ali i o našem obrazovnom sistemu”. Dereta misli da će kolege poslanici ubuduće zazirati da ga pitaju ko je na bedžu, „niko ne voli da se vidi šta ne zna, ali ja neću odustati i svakog dana do kraja mandata u parlament će stizati jedna znamenita ličnost”.
M. Čekerevac
-----------------------------------------------------------
Izložba
Dereta planira da na kraju svake godine napravi izložbu bedževa, kako bi na jednom mestu pokazao ko je sve gostovao u parlamentu i sa objašnjenjem kada je bedž nošen i zbog čega. Svaki bedž je unikat, a „pravi ih umetnica Manja Radić”. Cena jednog bedža je 150 dinara, pa smo konstatovali da će Deretu ova edukacija prilično skupo koštati, a on nam je, kroz smeh, rekao, „pa, velika je poslanička plata, valja da nešto ode i nekom drugom”.
objavljeno: 10.08.2012
