Izvor: Blic, 20.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deo Kosova možda ostaje Srbiji
Deo Kosova možda ostaje Srbiji
Ideja srpskih vlasti o raspisivanju referenduma o statusu Kosova je nejasna. Sada, u ovom trenutku, razumem je samo kao pokušaj da se na neki način zadrži pravo da se kasnije Kosovo traži nazad. Ako je to tako, onda to nije realno. Postoji mogućnost kaskadnog referenduma, ali to je nešto savim drugo kaže u razgovoru za 'Blic' Goran Svilanović, bivši ministar inostranih poslova.
Šta podrazumeva ta vrsta referenduma?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Ovi pregovori, ipak, ostavljaju mogućnost i za započinjanje jednog veoma dugačkog procesa u kojem će, kroz sistem tzv. 'kaskadnih referenduma', možda deo Kosova ipak ostati deo Srbije, dok bi drugi deo ubrzano stekao puni međunarodni suverenitet. Dobar poznavalac ovoga o čemu govorim je član srpskog pregovaračkog tima, prof. Tomas Flajner. Ovaj scenario trenutno nema međunarodnu podršku, a nisam siguran i da je to ono što naša vlada želi. Međutim i naša i pozicije drugih učesnika mogu se menjati pod uslovom da učestvujemo u pregovorima, a ne da ih posmatramo sa strane. Da li mislite da je nezavisnost Kosova, makar i uslovna, gotova stvar kada je reč o stavu međunarodne zajednice. Slično je prvi javno izneo britanski diplomata Džon Sojers?
- Kosovo je faktički nezavisno od Srbije od 1999. godine, od potpisivanja Kumanovskog sporazuma i ulaska prvo ruskih, a zatim i trupa NATO. Nezavisno od Srbije, a pod međunarodnom upravom. Vremenom su od 1999. ovlašćenja privremenih kosovskih organa postala sve veća, a tendencija je da u dogledno vreme pored Ministarstva pravde i unutrašnjih poslova, Kosovo dobije i spoljne poslove. Sve ovo o čemu govorim neće se dogoditi sutra, ali će se dogoditi. Međutim, nije svejedno kako će faktičko stanje biti pretvoreno u pravno stanje. Da li u procesu u kojem Srbija nastoji da zaštiti svoje interese ili u procesu u kojem Srbija neće učestvovati i neće moći da zaštiti te interese. Šta Srbija onda tu može da uradi?
- Pa može da uradi mnogo više nego što je da stalno ispaljujemo parolu da Kosovo nikada neće biti nezavisno. Nama, Srbiji, ovi pregovori su potrebni da bismo omogućili maksimalne uslove da Srbi na Kosovu opstanu. To znači da je potrebno ispregovarati takav sistem decentralizacije Kosova koji će obezbediti poseban status za sever Kosova sa centrom u Mitrovici, zatim precizno definisati opštine u kojima žive Srbi i obim njihovih prava koji bi bio najmanje onakav kakav imaju Albanci u Makedoniji, ako ne i iznad toga. Trebalo bi ispregovarati da se vrate uzurpirani stanovi i zemlja, odredi udeo države Srbije u nizu javnih preduzeća na Kosovu i pravo preče kupovine kada budu privatizovana. Sve to treba da se dogovori i sa Albancima i sa međunarodnom zajednicom. Sa SPC je neohodno dogovoriti sadržinu pojma 'eksteritorijalnost crkava i manastira', a treba ispregovarati i povratak para koje je Srbija dala isplaćujući dugove Kosova. Ima mnogo toga o čemu mora da se razgovara, a sve to nije direktno u vezi s nezavisnošću Kosova.
Kažete da imate drugačije viđenje kako bi Srbija trebalo da pregovara o Kosovu i Metohiji. Gde greši naš pregovarački tim?
- Mislim da bi naš tim trebalo da javno saopšti da ulazi u pregovore u kojima su sve opcije otvorene, uključujući i mogućnost da će na njihovom kraju Kosovo postati i formalno nezavisno. U pregovorima bi zatim trebalo da iznese svoje primedbe i svoje predloge u vezi sa statusom, ali ne pre nego što sve ostalo što sam pomenuo dogovori i ispregovara. Srbija ne ide u EU sa Kosovom u okviru svoje teritorije?
- Bojim se da će ući bez Kosova. Još od 2002. godine, EU vodi posebne pregovore sa SRJ/SCG, a posebne sa Kosovom. To je takozvani mehanizam za praćenje pridruživanja Kosova EU. U toku je izrada novog modela pregovora između EU i Kosova, kojima bi ovi pregovori i stvarno započeli. Dakle, što se EU tiče, ona će sa Kosovom voditi posebne pregovore o pridruživanju. Nikola M. Jovanović
