Izvor: Blic, 23.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demokratski blok će da vodi Srbiju
Demokratski blok će da vodi Srbiju
Svi moji dosadašnji kontakti sa političarima u Srbiji govore da će se demokratski blok ujediniti i da će narednu vladu činiti koalicija demokratskih snaga u Srbiji - kaže u intervjuu za 'Blic' Stiven Džon Vordsvort, ambasador Velike Britanije u Srbiji.
Ambasador dodaje da se još ne zna koja će od dve najjače demokratske stranke dobiti veći broj glasova i ko će predvoditi buduću koaliciju, ali se nada da će to, kako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekao, biti jedna od velikih demokratskih partija.
Vordsvort je pozvao građane Srbije, posebno mlade, da glasaju na izborima 21. januara, rečima: 'Ulog je prevelik, kao i rizik'.
- Shvatam da je ovde mnogo ljudi razočarano domaćom političkom scenom. To nije slučaj samo u Srbiji. Ali ovo zaista nije vreme da prepustite drugima da odlučuju o vašoj budućnosti - kaže Vordsvort. Imate li procenu o tome koliko bi zamrzavanje pregovora sa EU moglo da utiče na ishod izbora?
- Teško mi je da procenim, ostale su još četiri nedelje do izbora. Birači bi trebalo da pitaju sve kandidate koja je njihova vizija budućnosti zemlje, a onda da sami ocene koji odgovori imaju smisla i ko će njima i njihovoj deci omogućiti život kakav žele. Kakav rezultat očekujete na izborima?
- Nadamo se koaliciji demokratskih stranaka koje imaju jasnu viziju budućnosti Srbije koja će ispuniti evropske standarde i vremenom postati član EU. Koliko će nastavak pregovora sa EU i budući status Kosova zavisiti od sastava nove vlade?
- Ako to budu demokratske snage, onda verujem da će se problem saradnje sa Tribunalom rešiti i da će se brzo završiti sa pregovorima o stabilizaciji i asocijaciji. Kolike su šanse da pregovori o stabilizaciji i pridruživanju sa EU budu nastavljeni dan posle izbora, 22. januara, i ako Mladić do tada ne bude uhapšen?
- Stav Evropske unije prema tom pitanju je jasan. Na poslednjem sastanku šefova država EU rečeno je da je Srbija dobrodošla u Evropsku uniju i da vidimo Srbiju kao člana EU. Ali ministri spoljnih poslova EU potvrdili su stav da Srbija mora u potpunosti da sarađuje sa Hagom. U pogledu te saradnje ima određenih poboljšanja, ali puna saradnja i dalje znači - puna saradnja. Jednom kada se ta prepreka pređe, sve će teći veoma brzo. Koja bi to bila akcija koja bi vas ubedila da nova vlada samo što nije uhapsila Mladića?
- Tražićemo od naredne vlade da se veoma jasno i javno obaveže da će uhapsiti sve koji su optuženi, uključujući Mladića, kao i na punu saradnju koja se tiče svedoka i dostavljanja dokumenata. Moraju to da urade tako da bude jasno da postoji politička volja da se ti ljudi uhapse. Reči, naravno, nisu dovoljne, to mora i da se uradi. Kada očekujete objavljivanje rešenja za status Kosova?
- Očekujemo da će gospodin Ahtisari izneti svoj predlog odmah posle izbora. On je to želeo da učini u novembru, ali je odložio nakon što su raspisani izbori u Srbiji. Mislim da je to dobro, jer je bilo mnogo spekulacija na tu temu. Ipak, moramo sačekati da njegove ideje stignu na sto pregovarača da bi svi znali šta on to preporučuje. Verujemo Ahtisariju i verujemo da će on predložiti najbolje rešenje. Ali ja još nisam video njegov konačan predlog. Zemlje poput Rusije ili Španije boje se da će nezavisnost Kosova biti međunarodni presedan koji bi za sobom mogao da povuče lavinu sličnih sporova.
- Situacija na Kosovu je specifična, kao rezultat Miloševićeve politike i svega što se događalo 1998. i 1999. godine. Ujedinjene naciju su preuzele odgovornost za pokrajinu dok se ne nađe konačno rešenje. Ujedinjene nacije prema Rezoluciji 1244 treba da odluče o konačnom rešenju za Kosovo. To je drugačija situacija nego na mnogim drugim mestima. Ne vidim nijednu direktnu paralelu sa situacijom u nekim drugim delovima sveta. Velika razlika je u tome što je ova pokrajina pod autoritetom UN. Sličnost je što u tim pokrajinama, kao i na Kosovu, većina građana želi svoju državu.
- Ipak nije isto. UN nemaju iste nadležnosti u drugim delovima sveta kao što imaju na Kosovu. Tamo imaju obavezu da donesu rešenje. Šta će se dogoditi u slučaju veta na rešenje statusa koji najavljuje Rusija u Savetu bezbednosti?
- Mislim da je prerano pričati o vetu - nismo još videli ni konačan predlog gospodina Ahtisarija. Tačno je da najviše govorimo o uslovnoj nezavisnosti, ali treba pogledati i detalje tog rešenja - kako su regulisana prava manjina, zaštita manastira... Možete li zamisliti Srbiju u EU 2010, na primer?
- To bi bilo brže od mnogih drugih zemalja. Kako vidite ulogu Srbije u regionu za pet godina?
- Srbija ima ogroman potencijal. Veoma ste sposobni ljudi. Geografski, nalazite se u centru regiona. Ova zemlja bi trebalo da bude pokretačka snaga regiona, u svakom smislu. Iskreno se nadam da vaši građani vide tu budućnost i da će zgrabiti tu priliku.
J. Tušup Prijatelji otvoreno govore
U Srbiji Veliku Britaniju doživljavaju kao 'gvozednu ruku' EU koja se nepravedno odnosi prema Srbiji.
- Nadam se da nije tako. Velika Britanija je jedan od najjačih promotera evropskog širenja. Takođe smo jedan od najvećih zagovornika članstva Srbije u EU. Ali mi, kao prijatelji, verujemo da ako problem postoji, bolje je da otvoreno pričate o njemu nego da se pravite da ne postoji. O zamrzavanju pregovora s EU, recimo, složili su se svi ministri spoljnih poslova EU. Možda smo mi to samo rekli jasnije i glasnije od drugih. Iskusan diplomata
Već 29 godina radi u britanskom Forin ofisu. Od 1999. do 2002. bio je šef odeljenja Forin ofisa za Jadranski region. Karijeru je započeo u odeljenju Forin ofisa za Istočnu Evropu i Sovjetski Savez, a nakon ujedinjenja Nemačke bio je prvi sekretar ambasade u Bonu. Na funkciju u Beogradu došao je kao i njegov prethodnik Dejvid Gauen - sa mesta drugog čoveka britanske ambasade u Moskvi. Oženjen je i ima sina starog 19 godina.
