Izvor: Politika, 12.Maj.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demokrate prve i u Beogradu
Nijedna lista nije osvojila dovoljno glasova da može sama da formira vlast u prestonici. – Nije isključeno da opstane sadašnja koalicija DS–DSS–G17 plus
Kao i na parlamentarnim izborima, partije okupljene oko Demokratske stranke pod nazivom Za evropski Beograd–Boris Tadić osvojile su najviše glasova i u prestonici, što je bio povod za sinoćnje slavlje pristalica ove koalicije na ulicama u centru grada.
Prema preliminarnim rezultatima Gradske izborne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komisije, objavljenim oko ponoći, na osnovu obrađenih 12,38 odsto biračkih mesta lista koalicija Za evropski Beograd – Boris Tadić osvojila je 40,44 odsto glasova. Srpska radikalna stranka dobila je 31,74 odsto glasova, koalicija DSS–NS 12,12 odsto, LDP 7,95, a koalicija SPS–PUPS–JS 5,26 odsto glasova.
Na sinoćnjim izborima bilo je nevažećih 1,33 odsto glasačkih listića što je više nego što su ukupno osvojile stranke koje nisu uspele da preskoče cenzus. Zelena stranka osvojila je 0,44 odsto glasova, Pokret snaga Srbije – Bogoljub Karić 0,31 odsto, Narodna radikalna stranka 0,15 odsto, Romska partija ujedinjenja 0,14 i Romske partije Srđan Šajn – Romska partija i Romski pokret obnove 0,11 odsto.
Prema informacijama GIK, od sinoć oko ponoći, izlaznost birača u Beogradu bila je 60,19 odsto što je gotovo dvostruko više nego na lokalnim izborima 2004. godine. Istovremeno organizovanje republičkih izbora nesumnjivo je uticalo na ovako veliku zainteresovanost građana da glasaju.
Slaveći pobedu pristalice Liste za evropski Beograd okupile su se ispred sedišta Gradskog odbora Demokratske stranke na Terazijama, ispod balkona gde im obratio Boris Tadić, predsednik Srbije, i Dragan Đilas, kandidat koalicije za gradonačelnika. Saobraćaj je zaustavljen u centru grada kod Trga Republike, a okupljeni su pozdravljali građane koji su kružili gradom u automobilima i sirenama proslavljali pobedu ove koalicije.
– Pobeda liste Za evropski Beograd velika je pobeda svih nas – izjavio je Đilas i pozvao sve okupljene da aplauzom odaju počast preminulom gradonačelniku Beograda Nenadu Bogdanoviću koji je, kako je rekao, mnogo uradio za prestonicu.
Građani su juče imali priliku da na četiri godine, pored 110 odbornika za gradski parlament biraju i odbornike za 17 opština. Pravo glasa imalo je 1.517.783 birača i to na 1.147 biračkih mesta.
Prve računice već pokazuju da nijedna lista neće moći sama da formira vlast u Beogradu. Za sada je ipak teško proceniti da li će dosadašnja gradska koalicija DS–DSS–NS–G17 plus, koja je dobro funkcionisala, opstati i u narednom mandatu. Naime, gradski funkcioneri ovih partija u izbornoj kampanji uglavnom nisu isključivali da bi i u narednom mandatu mogli da obnove dobre partnerske odnose, a tog principa držali su se i nakon objavljivanja prvih, nezvaničnih rezultata izbora.
Zoran Alimpić, v. d. gradonačelnika u izjavi za Studio „B” rekao je da bi bio nepošten kada bi kazao da nije zadovoljan dosadašnjom saradnjom sa DSS.
– Rano je govoriti o mogućim partnerima u gradskom parlamentu, ali što se mene tiče oni su dobrodošli. Sada je važno što pre zakazati sednicu Skupštine grada. Ako su građani dali više od 40 procenata podršku našoj koaliciji jasno je da će gradonačelnik biti iz DS-a, odnosno Dragan Đilas– istakao je Alimpić.
On je istakao da je sada je gotovo dvostruko više Beograđana glasalo za koaliciju DS–G17 plus nego za Demokratsku stranku na lokalnim izborima 2004. godine. Kako je rekao, to je jako teško ostvariti kada ste na vlasti, a ovakvi rezultati govore da su Beograđani zadovoljni kako je grad vođen u protekle četiri godine.
Predsednik beogradskog odbora DSS-a Nenad Komatina, rekao je da je očekivao da će njegova stranka dobiti veću podršku među biračima.
– Priznajem da sam malo razočaran. Trudili smo se da damo sve od sebe, ali mislim da smo možda bili utopljeni u ovu koaliciju pa se uspesi naših kandidata nisu dovoljno videli– rekao je Komatina odbijajući da konkretno odgovori na pitanje da li će DSS i nadalje deliti vlast sa DS u glavnom gradu.
Logika brojeva ukazuje da bi demokrate sa G17 plus teško mogle da obrazuju vladu samo sa LDP-om i pored toga što je ova stranka bolje prošla u Beogradu nego na izborima za Skupštinu Srbije.
Teoretski postoji i mogućnost da vladu u Beogradu napravi koalicija SRS–DSS–NS i SPS. U tom slučaju gradonačelnik bi najverovatnije bio Aleksandar Vučić.
Jedan visoki funkcioner DSS-a, koji je želeo da ostane anoniman, na pitanje koliko je verovatna koalicija s radikalima u Beogradu, odgovorio je za „Politiku” da ne bi bilo logično da se napravi koalicija sa SRS, jer u većini beogradskih opština upravo lokalni funkcioneri DSS-a pišu rešenja i nalažu uklanjanje bespravno postavljenih kioska, koji su, s druge strane, obeležje radikalske vlasti.
Ipak, to još ne znači da će njegov stav deliti i centrala stranke, čiji je lider Vojislav Koštunica sinoć naznačio da na republičkom nivou neće praviti savez sa demokratama.
Ovi izbori za odbornike Skupštine grada Beograda prvi put su održani u skladu sa novim Zakonom o glavnom gradu. Ovoga puta drugog kruga neće biti, a ko će biti novi gradonačelnik Beograda odlučiće odbornici budućeg gradskog parlamenta.
Gradska izborna komisija dužna je da u roku od 24 sata od zatvaranja biračkih mesta objavi rezultate izbora. Vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda ima obavezu da u roku od 15 dana, od objavljivanja izbornih rezultata, zakaže konstitutivnu sednicu nove gradske skupštine, što ne znači da ona do tada mora da bude i održana.
Rok za konstituisanje gradske skupštine je dva meseca od dana objavljivanja rezultata izbora, a pod formiranjem parlamenta smatra se izbor Verifikacione komisije koja potvrđuje mandate novoizabranih odbornika, izbor sekretara i predsednika skupštine. Od konstituisanja Skupštine grada Beograda, u roku od mesec dana trebalo bi izabrati njene izvršne organe, a to znači gradonačelnika i Gradsko veće. Gradska skupština ima rok od tri meseca od konstituisanja da usvoji i Statut grada, a ukoliko se u roku od dva meseca ne konstituiše gradska skupština ili ukoliko se u roku od tri meseca ne izaberu izvršni organi, zakon predviđa da Vlada Srbije može da uvede privremene mere. U Beogradu se na lokalnim izborima nadmetalo deset izbornih lista stranaka i koalicija.
D. Spalović – I. Albunović
---------------------------------------------------------------
Potpisi i glasovi
ČAK tri izborne liste osvojile su manje glasova, nego što su RIK predale potpisa za kandidaturu. Da bi im se ime našlo na glasačkom listiću trebalo je da dostave "parafe” najmanje 10.000 birača, a Demokratska zajednica Srbije na izborima je dobila 5.828 glasova, Socijaldemokratija 4.453, dok je za Reformističku stranka glasalo svega 1.538 građana Srbije.
-------------------------------------------------------------------
Nevažeći listići
NEVAŽEĆI glasački listići "pobedili” su čak 11 učesnika na izborima: bilo ih je 71.900 listića ili 1,8 odsto. I da je neka od stranaka koja se borila za censuz od pet odsto, osvojila isti broj glasova koliko je nevažećih listića - opet bi ostala bez mandata. Jer, za ulazak u parlament bilo je potrebna podrška oko 200.000 birača.
[objavljeno: 12/05/2008.]
