Izvor: B92, 18.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Delegacija Srbije u Sloveniji
Ljubljana -- U trodnevnu posetu Sloveniji otputovala je delegacija Ministarstva za dijasporu Srbije.
"U Sloveniju smo došli da bi smo aktuelizovali inicijativu Ministarstva za dijasporu, za izmenu Ustava i zakona Slovenije, kako bi se Srbima u Sloveniji priznao status nacionalne manjine", izjavio je na novinarskoj konferenciji u Ljubljani Aleksandar Čotrić, zamenik ministra za dijasporu u Vladi Srbije, koji predvodi delegaciju iz Srbije.
Čotrić zahtev da Srbi u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Sloveniji dobiju status manjine, argumentuje činjenicom da su Srbi najbrojnija etnička zajednica u Sloveniji. Poslednji popis stanovništva u Sloveniji je pokazao da Srbi čine čak dva odsto ukupnog stanovništva Slovenije, odnosno da ih u Sloveniji živi oko 40.000. Uz to, na području Bele Krajine u Sloveniji, Srbi su autohtoni još od XVI veka, a slovenački Ustav kao uslov za status manjine, upravo pretpostavlja autohtonost određene etničke zajednice na slovenačkoj teritoriji. Status manjina u Sloveniji trenutno imaju samo mađarska i italijanska zajednica.
Inicijativu Ministarstva za dijasporu Srbije podržaće i Skupština Srbije, koja će usvojiti rezoluciju kojom će od slovenačkog Parlamenta tražiti realizaciju inicijative da se Srbima u Sloveniji prizna status manjine. Čotrić smatra i da bi u akciji za pridobijanje manjinskog statusa Srbi trebalo da zajednički nastupe sa Hrvatima i Bošnjacima koji žive u Sloveniji.
Tokom posete Sloveniji, delegacija u kojoj se nalaze i predstavnici Centra za dijasporu Privredne komore Srbije i predstavnici parlamentarnog Odbora za regionalnu saradnju, razgovarala je i sa članovima Saveza srpskih društava u Sloveniji, poslovnim ljudima srpskog porekla i učestvovala na sastanku srpsko-crnogorskih udruženja u Privrednoj komori Slovenije, dok bi u petak trebalo da razgovara i sa slovenačkim ombdusmanom.
Delegacija Ministarstva za dijasporu Srbije pokrenuće tokom svoje posete Sloveniji i inicijative za otvaranje Kulturno-informativnog centra Srbije, srpske škole u Ljubljani, a Privredna komora Srbije je već izrazila spremnost da otvori svoje predstavništvo u Sloveniji.
O manjinama i skrivenim istraživanjima
Pitanje položaja narodnosti u Sloveniji aktuelizovalo je i istraživanje slovenačkog Instituta za pitanja narodnosti, koje je sve do nedavno nosilo oznaku "Poverljivo".
Još pre godinu dana je prethodna slovenačka Vlada ovo istraživanje, koje je naručio Ured za narodnosti, označila kao tajnu, a taj pečat je skinut tek posle velikog pritiska slovenačkih medija. Istraživanje se bavi položajem naroda bivše Jugoslavije u Sloveniji i otvara politički osetljivo pitanje da li bi i oni trebalo da dobiju status manjina. Iako su istraživači koji su proučavali položaj Srba, Hrvata, Crnogoraca, Albanaca i Makedonaca, koji žive u Sloveniji, nejedinstveni u svojim stavovima, ipak se slažu u tome da ovim etničkim zajednicama uskraćena prava koja se odnose na njihov kulturni identitet. Društva ovih etničkih zajednica dobijaju minimalnu finansijsku podršku od slovenačke države, uskraćeno im je pravo na učenje maternjeg jezika, nemaju emisije na svojim jezicima na nacionalnoj televiziji i društveno su marginalizovani.
Jedna od autorki tog istraživanja, predlaže da se tim etničkim zajednicama dodeli status manjine i da se to zapiše i u slovenački Ustav, jer bi to odgovaralo kriterijumima Saveta Evrope. Slovenački mediji pišu da se nova desno usmerena slovenačka Vlada sigurno neće zauzeti za to da se narodima bivše Jugoslavije dodeli manjinski status, kao i da ne namerava da na osnovu tog istraživanja zatraži promene postojećeg Ustava, a da prethodna Vlada ne želi ni da objasni zašto je "sakrila" istraživanje koje je sama naručila i zašto se njime nikada nije bavila, javlja dopisnik B92 iz Ljubljane Jelica Greganović.
