Izvor: S media, 13.Maj.2010, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dejtonsko rešenje i za Sever Kosmeta
Hanes Svoboda, potpredsednik poslaničkog kluba socijalista u Evropskom parlamentu (EP), ocenio je da bi jedno od rešenja za položaj Srba na Kosovu i Metohiji bila široka autonomija poput one koju su Srbi u Bosni i Hercegovini dobili Dejtonskim mirovnim sporazumom.
Prema Svobodi, austrijskom poslaniku, to bi podrazumevalo i zajedničku odgovornost Beograda i Prištine za severni deo Kosova kao u slučaju Južnog Tirola čiju autonomiju u Italiji garantuju vlade u Rimu i u Beču.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
"Mislim da nam treba kreativni pristup koji bi omogućio kreativno rešenje sa zajedničkom odgovornošću koje ne bi dovodilo u pitanje nezavisnost Kosova ali bi Srbima na KIM obezbedilo široku samoupravu," rekao je Svoboda u intervjuu novosadskom "Dnevniku".
Ocenivši da Srbija nikada nije imala tako dobru vladu kao sada, Svoboda je rekao da se slaže sa namerom zvaničnog Beograda da posle savetodavnog mišljenja Medjunarodnog suda pravde (MSP) otvori nove razgovore o Kosmetu, ali da oni ne treba da se odnose na status.
"Rekao sam pomoćniku američkog državnog sekretara Filu Gordonu, da ne treba dodavati ulje na vatru i ponavljati dobro poznate pozicije, ali da je potrebno pokrenuti razgovore, koji ne znače pregovore o statusu već rad na deblokadi situacije," precizirao je Svoboda.
Evropski poslanik veruje da bi "bilo bi dobro da u mišljenju MSP nadjemo uporište za otvaranje dijaloga na liniji Beograd Priština," ali i u mogućnost da zemlje koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta tu odluku povuku posle mišljenja MSP.
Srbija, pak, po mišljenju Svobode, ne treba da ponovo pokreće pitanje o statusu Kosmeta u Ujedinjenim nacijama.
"Mislim da to nije dobra ideja i da neće pomoći Srbiji. Potrebno je sesti za sto i videti gde se može postići napredak," rekao je on.
Svoboda smatra da su pored problema Kosmeta, glavni problem na putu evropskih integracija Srbije negativno raspoloženje Nemačke prema daljem proširenju EU i grčka kriza.
"Nemačka je veoma restriktivna prema proširenju i činjenica je da Berlin ostavlja odškrinuta vrata samo za Hrvatsku," rekao je Svoboda, napominjući da je zato zadatak država poput Srbije da predano rade na poboljšanju imidža u nemačkom javnom mnenju.
Po Svobodi, grčka kriza dvojako utiče na put Srbije u EU. Prvo, pozicija Grčke kao velikog promotera Srbije u EU je oslabljena krizom, a drugo, EU će zbog krize imati još oprezniji pristup prema proširenju, naveo je on.
Ipak, Srbija, će, budući da još nije na pragu članstva u EU, imati dovoljno vremena da izgradi svoje institucije i ojača ekonomiju i vladavinu prava kako bi razuverila članice EU, zaključio je Svoboda.
