Izvor: Blic, 06.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Definisati razlike unutar DOS
Definisati razlike unutar DOS
BEOGRAD - Odnosi u DOS će se popraviti onoga trenutka kada svako bude radio svoj posao i o svom radu i učincima bude podnosio izveštaje. Situacija je komplikovana, postoje partijske i druge razlike, ali u tome nije problem, kao što nije problem ni u postojanju kritika. Neophodno je da se unutar DOS te razlike definišu, a da se ne konstruišu tamo gde ih nema. Potrebno je i da znamo na koji način se kritikuje i šta je cilj tih kritika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekao je u razgovoru za 'Blic' Dragoljub Mićunović, predsednik DC i predsednik Veća građana u saveznom parlamentu.
Kako ocenjujete trenutnu krizu u DOS?
- Svaka partija, pa i DSS ili Nova Srbija imaju pravo da kritikuju Vladu. Međutim, smatram da bi bilo normalno da članovi jedne koalicije raspravljaju o tome, pre svega unutar DOS, kako bi ta kritika imala konstruktivni i dobronamerni karakter za unapređenje vladajuće koalicije. Insistiranje na fer-pleju upravo to znači, a ne zapušavanje usta bilo kome ko se usudi da kritikuje Vladu. Odnosi u DOS moraju da budu, ako već nisu tako harmonični, onda bar formalno uređeni. Treba govoriti dokazima, a ne sumnjama. U suprotnom, iznošenje paušalnih ocena nanosi svima mnogo zla. Moraju se poštovati pravila igre. U javnosti su iznete mnoge kritike na rad republičkog ministra policije Dušana Mihajlovića, pojavili su se i zahtevi za njegovu smenu. Smatrate li da je smena potrebna i kako ocenjujete rad Mihajlovića?
Nebojša Čović i ja smo uz neke predstavnike DOS inicirali raspravu povodom kritika na rad Dušana Mihajlovića. Žao nam je što nas sazivači sednice nisu konsultovali o zakazivanju sednice, jer kada sam za sastanak saznao, već sam bio u Sloveniji. Da bi bio ocenjen rad jednog resora, potreban je uvid u njegov rad. Izveštaji koje je Mihajlović iznosio na ranijim sednicama DOS nisu osporavani. Sigurno je da nijedan resor nije teže reformisati nego Ministarstvo unutrašnjih poslova. Očekivanje spektakularnih rezultata u vidu nestanka kriminala ili korupcije je velika iluzija. Moramo se skoncentrisati na stvaranje novih, nekorumpiranih kadrova, sprečavanje mogućnosti za zloupotrebu položaja i presecanju mreža kriminala koje su u toj službi, kao i u mnogim drugima, dugo egzistirale. Umesto jedne kampanje za njegovu smenu, koja bi unela još veći haos u čitav resor, treba pružiti što veću pomoć Mihajloviću od strane svih članica DOS, da se sa svojim zadacima izbori. Ko god ima dokaze da je ministar zloupotrebljavao položaj ili nije uradio ono što je mogao ili morao da uradi, da je doprineo bujanju kriminala, nek izađe sa dokumentima koji to dokazuju, biću prvi koji će tražiti promene u tom resoru. Smatrate li da je potrebna bitna i suštinska rekonstrukcija Vlade Srbije?
Sve se može menjati, pa i Vlada , mogu se promeniti i ministri i sam predsednik, ali potrebno je imati dokaze da je to najbolje rešenje. Vlada Srbije će morati da se suoči sa nefunkcionisanjem određenih resora i da ih popravi kadrovski ili uvede neka nova ministarstva. Postoje problemi u obrazovanju i zdravstvu i nisam siguran da smo u tim oblastima došli do pravnih standarda koje smo želeli. Pored toga, problema ima i u policiji i pravosuđu i tu će verovatno predstojati niz kadrovskih pomeranja. Ako rasprava o efikasnosti rada Vlade podrazumeva novi politički rebalans moći između političkih stranaka, bavimo se samo odnosima moći, a ne i interesima građana. Nadam se da nije tako.
Radna grupa završila je Nacrt platforme o redefinisanju ustavnog uređenja u SRJ. Očekujete li da su predstavnici crnogorskih vlasti spremni na dijalog zasnovan na toj reformi? Kada će Platforma biti uvrštena u dnevni red saveznog parlamenta?
Imam utisak i da će crnogorski predsednik Milo Đukanović i premijer Filip Vujanović nastojati da stvore utisak ljudi koji ne beže od dijaloga. Oni su taj dijalog već ostvarili unutar njihovog političkog prostora razgovorima sa predstavnicima opozicije. Ne vidim zašto dijalog ne bi bio prenet i na odnose sa drugom republikom u federaciji. Verujem da ćemo otpočeti dijalog bez ikakvih uslovljavanja, jer on ima smisla ako nije zatvoren za konačna rešenja. Ako neko kaže da je njihov minimum nezavisna, slobodna Crna Gora, koja je poseban međunarodni subjekt i ima stolicu u UN, pitam gde je maksimum njihovih zahteva. Nadam se da će crnogorske vlasti imati drugačiji pristup ovom problemu. O Platformi će raspravljati i savezni parlament najverovatnije 17. septembra, ali ona nije zakonski predlog, već politički dokument koji bi trebalo da predstavlja osnovu za dijalog sa crnogorskim vlastima. Posle posete Karle del Ponte Beogradu, ponovo je aktuelno pitanje saradnje sa Hagom. Hoće li nova Savezna vlada ipak zakonski regulisati odnos SRJ sa Tribunalom i da li za to postoji saglasnost SNP?
Savezna vlada i savezni organi uopšte moraju da biraju između toga da pitanje saradnje sa Hagom prepuste Vladi Srbije da to rešava automatskom saglasnošću sa Statutom Tribunala ili će na sebe preuzeti obavezu što skorijeg zakonskog definisanja te saradnje. Ima izjava iz SNP koje potvrđuju da će se raditi na ovom zakonu. Mi smo imali i ranije jedan zakonski predlog i jednu Uredbu i ne znam o kakvom će sada zakonskom projektu biti reči. Šta očekujete od današnje sednice saveznog parlamenta?
Na sednici će se raspravljati o nekoliko zakonskih predloga, među kojima su Predlog zakona o sprečavanju pranja novca, Predlog zakona o krivičnom postupku, kao i Predlog zakona o skraćenju vojnog roka. Neke predloge zakona odložićemo za narednu sednicu koja će biti održana 17. septembra. Koliko je SRJ daleko od prijema u Savet Evrope, što je preduslov za kasniji ulazak u Evropsku uniju?
Ovih dana Jugoslaviju bi trebalo da posete izveštači Saveta Evrope, a sredinom meseca i predsednik SE lord Rasel Džonson. Posle toga, na poslednjoj sednici Skupštine SE u decembru ili na prvoj sledećoj početkom januara sledeće godine, bilo bi realno očekivati prijem SRJ u punopravno članstvo. Nikola M. Jovanović
