Izvor: Politika, 23.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decentralizacija – da, nove pokrajine – ne
DSS-ova ideja iz 2001. godine o podeli Srbije na šest regiona sa sedištima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Užicu i Prištini, oštro je kritikovana kao potencijalno opasna po teritorijalni integritet zemlje Rade Obradović, predsednik Saveta DSS-a, podseća da je njegova stranka prva izašla sa idejom regionalizacije Srbije u svom Predlogu ustava 2001. godine i ističe: "Nažalost, protiv toga su bile sve druge stranke i mi smo, u procesu donošenja novog Ustava od toga odustali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ostavili regionalizaciju za neko drugo vreme. Sad se neko kome je regionalizacija bila neprihvatljiva, pojavljuje sa idejom da na jednom delu teritorije Srbije pravi nešto što ne znam kako bi nazvao, ali što sasvim sigurno nije ni blizu suštinskoj ideji regionalizacije i decentralizacije, koje treba da što više približe vlast građanima."
Obradović podseća da su neki DSS-ovu ideju o podeli Srbije na šest regiona sa sedištima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Užicu i Prištini, oštro kritikovali kao "potencijalno opasnu po teritorijalni integritet zemlje", što je potpuno neosnovano.
"U svetu se primenjuje visok stepen decentralizacije, pa se brojne nadležnosti prenose na lokalne samouprave, koje imaju svoje izvorne prihode, kako bi mogle da zadovolje svoje potrebe na nivou opština. Tu nastaje problem, jer neke funkcije moraju imati regionalni karakter. Na primer, nigde se u svetu srednjoškolski obrazovni i sistem zdravstvene zaštite ne razvijaju za svaku opštinu pojedinačno, to se rešava na nivou regiona." Obradović kaže da, dok ne dođe vreme za regionalizaciju, treba ići sa većim stepenom decentralizacije, dakle, preneti lokalnim samoupravama više nadležnosti.
Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, kaže da su srpski radikali apsolutno protiv "nekakvih novih teritorijalnih autonomija, jer one uvek, pre ili kasnije, vode u neku vrstu političkog separatizma". Vučić kaže da treba voditi računa da se Srbija ekonomski razvija ravnomerno, posebno siromašni delovi, pa i jugoistočna Srbija, "treba lokalne samouprave da imaju značajnu ulogu u tome, ali to nema nikakve veze sa nekakvim ambicijama političko-teritorijalne autonomije, takvo neodgovorno ponašanje mora da se prekine".
Esad Džudžević (Koalicija Lista za Sandžak), kaže da se, kao član Komisije za izradu Ustavne povelje SCG, zalagao za to da "vlast bude ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu". Džudžević ističe da je novim Ustavom Srbije formulisano nešto slično i to je, prema njegovoj oceni, pozitivan pomak. Prema Džudževićevim rečima, proces regionalizacije jeste jedan od uslova za stabilizaciju političkih, društvenih i drugih tokova u našoj zemlji, nasuprot "još uvek važećim stereotipima da je svaki pomen regionalizacije razlog da se upali 'crveno svetlo' u nekim krugovima".
Balint Pastor (SVM) kaže da je za njegovu stranku neshvatljivo to što na svaki pomen regionalizacije, ili decentralizacije, "svi pomisle na neku secesiju i odvajanje – mislim da je stvarno smešno u slučaju Niša, ali i Vojvodine i Sandžaka, razmišljati o secesiji". Pastor kaže da SVM podržava inicijativu Boška Ristića zato "što smatramo da Srbija treba da bude moderna, regionalno decentralizovana država". On podseća da je jedan od prioriteta Poslaničkog kluba manjina SVM – KLZS – URS – KAPD, zalaganje za regionalizaciju i dodaje da se tu, pre svega, misli na Sandžak, ali da su otvoreni i za svaki vid decentralizacije, jer to državi ne šteti, a stanovnicima određenih regija donosi puno, što se može videti na primeru Vojvodine.
Mirjana Čekerevac
[objavljeno: 23.07.2007.]
