Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 02.Avg.2010, 07:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decenija i po etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske
BEOGRAD - Udruženje Srba iz Hrvatske u Beogradu je najoštrije osudilo etničko čišćenje srpskog naroda iz Srpske Krajine i ostalih delova Hrvatske pre 15. godina.
Povodom progona Srba u akciji hrvatske vojske i policije "Oluja", u avgustu 1995, Udruženje najoštrije osuđuje zatiranje srpskog naroda i njegovih kulturnih i duhovnih vrednosti, pokrštavanje, rušenje crkvenih svetinja, stambenih objekata, proganjanje i sistematsko onemogućavanje njihovog povratka.
"Za >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Srbe u Hrvatskoj "Oluja" nije počela 1995. nego još 1990, dolaskom Hrvatske demokratske zajednice i njenog tadašnjeg predsednika Franje Tuđmana na vlast. Osnovni cilj te politike bio je i ostao da Srbi budu svedeni na statistički i politički zanemarljivu činjenicu što je bio i osnovni razlog za početak oružanog sukoba", navodi se u saopštenju.
Udruženje Srba iz Hrvatske, koje ove godine obeležava dve decenije postojanja, podseća da je kabinet potpredsednika vlade Jovana Krkobabića izradio dokumenat "Non-pejpr", koga je usvojila Vlada Srbije i sa njim upoznala više od 80 država u Evropi i svetu. Cilj tog obraćanja bio je da se još jednom međunarodnoj zajednici skrene pažnja na nepravdu koja je učinjena Srbima u Hrvatskoj.
Svi zakoni koje je posle "Oluje" doneo hrvatski Sabor bili su diskriminatorski i u funkciji sprečavanja povratka i cementiranja rezultata politike etničkog čišćenja. Udruženje, s druge strane primećuje kako je "teško objasniti izbeglim i prognanim Srbima iz Hrvatske zašto je u Narodnoj skupštini Srbije selektivnim donošenjem Rezolucije o Srebrenici došlo do sramnog razdvajanja žrtava, iako je poznata činjenica da su baš Srbi iz Hrvatske bili najveća žrtva ratova u toku 20. veka. Od suštinske je važnosti da se pri osudi zločina ne pravi razlika po mestu zločina ili na osnovu vere i nacionalnosti nevinih žrtava", navodi se u saopštenju.
Udruženje je ponovo ukazalo da Hrvatska svesno izbegava da izvrši preuzete obaveze, čime nekažnjeno krši odredbe međunarodnog prava, a to su obaveze preuzete iz multiratelalnih sporazuma, poput Sporazuma o sukcesiji koji su potpisale sve bivše članice federalne države, bilateralnih sporazuma i odredaba nacionalnih propisa. Hrvatska treba što pre da donese i Strategiju suočavanja sa prošlošću i međunacionalnog pomirenja, daleko oštrije da sankcioniše govor mržnje, netoleranciju i neskrivenu srbofobiju, sprovodeći međunarodne standarde zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda, zaključuje se u saopštenju Udruženja.
