Izvor: S media, 25.Jan.2011, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decenija formiranja Đinđićeve vlade
Navršava se decenija od formiranja prve demokratske Vlade Srbije posle petooktobarskih promena, kojom je rukovodio Zoran Đinđić.
Đinđićeva vlada imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara.
U ekspozeu predstavljenom poslanicima, Đinđić je tada rekao da je Srbija posle 5. oktobra "ponovo uzela sudbinu u svoje ruke" i da je njegova vlada "dobila mandat za promene od naroda na ulicama Srbije".
"Onog dana kada zaboravimo >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << to i pomislimo da smo dobili mandat da vladamo i upravljamo, toga dana smo izgubili", poručio je tada Đinđić poslanicima republičkog parlamenta.
Za prvog demokratskog premijera Srbije dan formiranja vlade bio je početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene i povratak kredibiliteta zemlje, za šta je bila neophodna opšta politička stabilnost u regionu - regilisanje odnosa Srbije i Crne Gore, suzbijanje terorizma na jugu Srbije i pronalaženje rešenja za Kosovo.
Đinđić je tada ukazao na neophodnost dobrog zakonodavstva, kvalitetne saobraćajne infrastrukture, kvalifikovane i pouzdane radne snage...
Prvi demorkatski premijer tada je postavio cilj vlade - za najkasnije 10 godina Srbija će postati član EU, a njegova vlada, posle četvorogodiošnjeg mandata ostaviće zemlju, koja je tada na dnu evropske lestvice, u napredovanju i prosperitetu.
Realizacija ciljeva, koje je Đinđić tada zadao svojim kolegama u Vladi Srbije, zaustavljena je njegovim ubistvom 12. marta 2003. godine.
Đinđićeva vlada imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara. Potpredsednici su bili Žarko Korać, Nebojša Čović, Dušan Mihajlović, Jožef Kasa, Momčilo Perišić, Aleksandar Pravdić i Vuk Obradović.
Ministar finansija i ekonomije bio je Božidar Đelić, energetike i rudarstva Goran Novaković, vera Vojislav Milanović, a policije Dušan Mihajlović.
Goran Pitić je bio ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, Aleksandar Vlahović ministar za restrukturiranje privrede i privatizaciju, a Marija Rašeta-Vukosavljević za saobraćaj i telekomunikacije.
Resorom prosvete i sporta rukovodio je Gašo Knežević, socijalne politike Gordana Matković, nauke i tehnologije Dragan Domazet, a građevinom Dragoslav Šumarac.
Na čelu Ministarstva zdravlja bio je Obren Joksimović, Ministarstva kulture Branislav Lečić, dok su Vladan Batić, Dragan Milovanović, Dragan Veselinov i Slobodan Milosavljević vodili ministarstva pravde, rada i zapošljavanja, poljoprivrede i trgovine i turizma.
Prvu sednicu Đinđić je održao odmah pošto su ministri u parlamentu položili zakletve.
"Izabraćemo generalnog sekretara vlade i neka radna tela, ali tema kojom ćemo se baviti večeras jeste ono što smo i obećali građanima - a to je državna i javna bezbednost, odnosno uspostavljanje tih službi i davanje naloga da rasvetle krivična dela kao što su politička ubistva", rekao je Đinđić uoči sednice.
Srbijom je 2000. godine, do izbora Đinđićeve vlade, rukovodila prelazna vlada, koju je Skupština izabrala 24. oktobra. Potpredsednici su bili Spasoje Krunić iz Srpskog pokreta obnove i Nebojša Čović iz Demokratske opozicije Srbije.
Funkcije ministra u ministarstvima unutrašnjih poslova, finansija, pravosuđa i informisanja obavljao je kolegijum sastavljen paritetno od sva tri potpisnika Sporazuma o vanrednim parlamentarnim izborima - SPS, SPO, DOS.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stoiljković rekao je da se posle vlade Zorana Đinđića niko u Srbiji nije ozbiljno bavio strategijom.
„Mi danas imamo ministre koji su tu vo vjek i vjekov ali teško da se može reći da se neko ozbiljno bavi strategijom. Mnoge moderne institucije su počele da funkcionišu u vreme Zorana Đinđića. započeti su i oblici socijalnog dijaloga. I pored velike javne potrošnje, socijalnih zahteva i potrebe za poromenama on je sve to nekako balansitrao , što se ne može reći za sve posle njega“, rekao je Stoiljković.
On je dodao da Srbija ima petu vladu za deset godina i da je mnogo vremena izgubljeno.
„U Srbiji imamo partiokratiju gde se političke partije pitaju za sve, ne samo na polju politike. Tu su i političke partije krive“, rekao je profesor FPN.
On je oceno da je Đinđićeva vlada njemu ostala upamćena kao prva ne socijalistička vlada formirana od 18 političkih igrača nejednake snage sa sedam potpredsednika koji su bili kao politbiro.
„To je bila vlada koja se suočila sa probuđenim nadam građana da će se zemlaj promentiti. Ta vlada je definitivno imala demokratski potencijal“, rekao je Stoiljković.
(Tanjug)
