Izvor: Blic, 13.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deblokiran rad Ustavnog suda Srbije
Devet novoimenovanih sudija Ustavnog suda Srbije, koje su juče položile zakletvu pred predsednikom Skupštine Oliverom Dulićem, trebalo bi da u najkraćem mogućem roku zakažu prvu sednicu i aktiviraju rad ovog suda koji je više od godinu dana u blokadi.
Deseti sudija, pomoćnik direktora Direkcije za pravne i opšte poslove DDOR „Novi Sad" Predrag Ćetković trebalo bi naknadno da položi zakletvu jer zbog saobraćajne nesreće na putu juče nije uspeo da na vreme stigne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Skupštinu.
Ministar pravde Srbije Dušan Petrović rekao je novinarima da je polaganjem i imenovanjem sudija Ustavni sud počeo da radi i naveo da očekuje da se do proleća naredne godine formira Vrhovni kasacioni sud, a da do leta očekuje da Ustavni sud bude u punom sastav. „Ustavni sud nije funkcionisao više od godinu dana i ovim se Srbija vraća u jedan potpuno zaokružen sistem zaštite ustavnosti i zakonitosti i potpunoj stabilizaciji institucija", rekao je Petrović.
Zakonom o Ustavnom sudu Srbije, doduše, nije predviđen rok za konstituisanje ove visoke pravosudne institucije, ali bivši predsednik USS Slobodan Vučetić objašnjava da se podrazumeva da bi deset izabranih sudija, pošto čine dve trećine od kompletnog sastava suda, odmah morale da počnu s radom, ne čekajući izbor preostalih pet sudija koje treba da imenuje Vrhovni kasacioni sud, kada bude formiran.
- Naravno, ima nekih stvari koje se podrazumevaju iako nisu precizirane zakonom. Naravno da su posle zakletve sudije dužne da pristupe konstituisanju Ustavnog suda i počnu s radom - kaže za „Blic" Vučetić.
A, kako pojašnjava, da bi Ustavni sud bio konstituisan potrebno je da izabrane sudije tajnim glasanjem većinom izaberu predsednika, njegovog zamenika i potpredsednika USS. U slučaju da glasanje ne uspe, odnosno da osmoro sudija ne glasa za istu osobu, funkciju predsednika USS preuzima najstariji među njima.
Vučetić, međutim, ukazuje na to da je izuzetno važno da što pre bude formiran i Vrhovni kasacioni sud, koji treba da imenuje još pet preostalih sudija jer će, kako kaže, nedostatak trećine sudija umanjiti efikasnost rada.
- Upravo zbog efikasnosti u radu Ustavnog suda potrebno je da do toga dođe što pre, jer ne mora da znači da se deset izabranih sudija sutra neće podeliti tako da neće moći da donose odluke - ukazuje Vučetić i podseća da „samo većina od ukupno predviđenog broja, odnosno osam sudija mogu da održe sednicu, ali i da donesu bilo koju sudsku odluku".
Inače, od deset izabranih sudija USS, pet je izabrao parlament, a pet je imenovao predsednik Srbije Boris Tadić. S liste kandidata koju mu je parlament prosledio Tadić je imenovao Dragana Stojanovića, Oliveru Vučić, Vesnu Ilić-Prelić, Agneš Kartag-Odri i Katarinu Andrić-Manojlović. Skupština je ranije s Tadićeve liste izabrala Predraga Ćetkovića, Bosu Nenadić, Dragišu Slijepčevića, Stanku Milanović i Mariju Draškić.
Preostalih pet sudija treba da izabere Vrhovni kasacioni sud, a Skupština je prethodno usvojila Zakon o Ustavnom sudu Srbije, koji omogućava rad te visoke pravosudne institucije.
Značaj ustavne žalbe
Pored toga što Ustavni sud odlučuje o saglasnosti zakona i drugih akata sa Ustavom i, između ostalog, rešava sukobe nadležnosti između sudova i drugih državnih organa, po prvi put, novim Ustavom predviđeno je da se Ustavnom sudu može uputiti ustavna žalba protiv akata ili radnji državnih organa ili javnih organizacija, kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva.
Biografije izabranih sudija Ustavnog suda Srbije
Predrag Ćetković (45)
Pomoćnik direktora Direkcije za pravne i opšte poslove DDOR „Novi Sad". Radio i u Opštinskom i Okružnom sudu u Novom Sadu. Profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta „Union".
Bosa Nenadić (54)
U Ustavnom sudu je od 2002. gde je radila kao zamenik sekretara i saveznog sekretara za zakonodavstvo. Usavršavala se u Francuskoj, Češkoj, Nemačkoj... Doktorirala na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Dragan Stojanović (53)
Profesor je na Pravnom fakultetu u Nišu. Predaje ustavno pravo, a specijalnost su mu ustavi evropskih država.
Dragiša Slijepčević (52)
Sudija Vrhovnog suda Srbije od 1999. godine. Pre toga je obavljao poslove sudije Opštinskog suda u Sečnju, Okružnog i Privrednog suda u Zrenjaninu, kao i sudije Višeg privrednog suda u Beogradu.
Stanka Milanović (59)
Zamenik republičkog javnog tužioca od 1995. godine, a predavala je na Pravnom fakultetu u Prištini. Bila je savetnik u Republičkom sekretarijatu za obrazovanje i nauku i Republičkoj zajednici nauke.
Marija Draškić (53)
Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu. Član je Međunarodnog udruženja za porodično pravo, Saveta Vlade za prava deteta, osnivač Jugoslovenskog centra za prava deteta, Centra za bioetiku...
Olivera Vučić (54)
Vanredni profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, član je Predsedništva Udruženja pravnika Srbije i nije član nijedne stranke, ni nevladine organizacije.
Vesna Ilić Prelić (47)
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Srbije. Bila je zamenik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Katarina Manojlović-Andrić (51)
Sudija Vrhovnog suda Srbije, predaje upravno pravo u Centru za edukaciju sudija. U struci radi 27 godina, objavila je više stručnih radova iz oblasti građanskog, upravnog i izbornog prava.
Agneš Kartag-Odri (56)
Vanredni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i na postdiplomskim studijama, radi u novosadskom Centru za evropske institucije i istraživanja.
