Izvor: Politika, 27.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas bitka za srpski entitet
Naš pregovarački tim braniće u Beču stav da srpski entitet mora biti formiran na Kosmetu, bez obzira na budući status južne pokrajine, saznaje "Politika" od Dušana T. Batakovića
Srpski entitet sa svojim institucijama ostaje temeljan zahtev srpske strane kojim će državni tim nastupati danas u Beču na razgovorima o decentralizaciji Kosova i Metohije, najavio je za "Politiku" Dušan T. Bataković, član pregovaračkog tima i savetnik predsednika Srbije. Bataković napominje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je "srpski entitet – kao odgovor Beograda na pokušaj totalne majorizacije Albanaca i postepene diskriminacije Srba – najbolje sredstvo da obe zajednice skladno uređuju svoje poslove i uživaju prava po najboljim evropskim standardima". Zahtev za srpski entitet je, osim u državnoj platformi koja je usvojena u Skupštini Srbije, definisan i amandmanom koji je državni tim uložio na Ahtisarijev predlog u delu koji se odnosi na lokalnu samoupravu i decentralizaciju. U amandmanu 6. tačkom 3. predviđeno je da će "opštine na Kosovu, vršeći svoje nadležnosti, imati pravo na međuopštinsku saradnju u pitanjima od obostranog interesa, kako je to predviđeno Aneksom III ovog sporazuma". Srpski državni tim u amandmanu, koji se odnosi na ovaj član "Opštih načela" Ahtisarijevog predloga, (osim ubacivanja odrednice "Metohija" i zahtevom da se unese termin "institucije Republike Srbije), navodi: "Osim toga, većinske srpske opštine će imati pravo da formiraju srpski entitet da bi obezbedile efikasno sprovođenje svojih ovlašćenja i nadležnosti, kako je to predviđeno Aneksom III ovog sporazuma, kao i da bi se na jedinstven način zastupali interesi srpske zajednice na Kosovu i Metohiji".
Istoričar Bataković, koji je jedan od najboljih naših poznavalaca Kosova i Metohije, ukazuje da je u Ahtisarijevim predloženim institucijama Srbima namenjeno mesto "folklornog dekora umesto mogućnosti da autonomno, naspram kosovskih Albanaca, ravnopravno rešavaju svoje poslove i regulišu svoja prava".
"Bez obzira na budući status, srpski entitet ili kako se u pojedinim dokumentima eufemistički naziva – zajednica srpskih opština – treba da ima jasno definisane nadležnosti, svoje autonomne instrumente uprave, kao i finansijska sredstva za njihovo sprovođenje. U suprotnom, ako bi se primenio albanski model etničke dominacije sakrivene formulom o građanskoj državi, Srbi bi od konstitutivnog naroda nasilno bili svedeni na nacionalnu manjinu, čime se otvara put novom talasu etničkog čišćenja", upozorava Bataković.
Savetnik predsednika Srbije je uoči odlaska u Beč sredinom prošle nedelje najavio da je vreme da srpska strana istupi sa zahtevom za entitet na Kosovu i Metohiji. Tanjug je u četvrtak izvestio, a mediji u Beogradu preneli, da je na pregovorima bilo reči o srpskom entitetu, kao i protivljenja člana pregovaračkog tima Vetona Suroija, koji smatra da je za Prištinu neprihvatljivo formiranje srpskog entiteta. Iste večeri na konferenciji za novinare, demantujući da je tokom razgovora ikakav dogovor postignut, koordinator državnog tima Slobodan Samardžić je objasnio da na pregovorima "nije bilo posebne priče o entitetima", priznajući ipak da je to deo platforme Srbije. On je objasnio da pod srpskim entitetom platforma Beograda podrazumeva pojačana prava opština, direktne veze sa Beogradom, njihovo međusobno povezivanje, status crkve i kulturnog nasleđa, odnosno formiranje zaštitnih zona. "Objasnili smo da to ne podrazumeva poseban nivo vlasti, ali predstavlja vrlo čvrstu saradnju srpskih opština u ostvarivanju njihovih interesa unutar Kosova", rekao je prošle nedelje Samardžić.
Bataković navodi da srpski tim u Beču veoma ohrabrujućom smatra prošlonedeljnu izjavu bivšeg američkog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama Džona Boltona, koji je jasno upozorio da za pokrajinu nema održivog rešenja bez sporazumnog dogovora Beograda i Prištine. "Da bi do toga uopšte moglo da dođe", precizira Bataković, "veoma je važno da se jasno definišu prava nadležnosti i autonomni prerogativi zajednica na Kosovu i Metohiji, pre svega Srba i Albanaca".
Juče u Beču, kako prenosi Tanjug, Samardžić je najavio da će Beograd imati mnogo primedaba na Ahtisarijev dokument o decentralizaciji, i to, pre svega, zato što on nije uvažio predloge Beograda sa prethodnih rundi pregovora o decentralizaciji. "Da bi opštine bile funkcionalne, da bi ostvarile svoj glavni cilj – da se Srbi osećaju bezbedno na Kosovu i Metohiji, da imaju slobodu kretanja, ostvaruju osnovna prava – one moraju da budu brojnije nego što Ahtisari predlaže, moraju biti funkcionalnije, moraju da imaju više nadležnosti i moraju da imaju čvršće veze sa Beogradom", objasnio je Samardžić.
Beograd je u dosadašnjem delu pregovora o decentralizaciji predložio formiranje jedanaest novih opština sa srpskom većinom, dok je Ahtisari u svom predlogu ponudio pet novih i proširenje jedne postojeće opštine, sa čime se složila i delegacija kosovskih Albanaca.
Prema Samardžićevoj oceni, međunarodni izaslanik pošao je od čisto tehničkog kriterijuma da se samim brojem opština obezbeđuje bolji položaj Srba na Kosovu. "To je nedovoljan broj i to su jako male opštine, koje su nepovezane i funkcionalno i teritorijalno, a postoji i mogućnost, prema Ahtisarijevom predlogu, da mogu biti ukinute posle popisa", upozorio je Samardžić.
Biljana Mitrinović
[objavljeno: 27.02.2007.]
