Izvor: Glas javnosti, Beta, 11.Dec.2010, 07:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas Osmi kongres SPS
BEOGRAD - Osmi kongres Socijalističke partije Srbije (SPS) biće održan danas u beogradskom centru "Sava" i tada će biti izabrano novo rukovodstvo partije i usvojena nova partijska dokumenta. Odluku o održavanju kongresa doneo je Glavni odbor SPS 17. septembra.
Jedini kandidat za predsednika SPS je njen lider Ivica Dačić, koji je najavio kadrovske promene u skladu sa politikom daljeg podmlađivanja rukovodstva SPS i profilisanja stranke kao moderne levice.
Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << stranačkim izvorima, SPS ima oko 200.000 članova i više od 160 opštinskih odbora. Posle petooktobarskih događanja, tu partiju je napustio jedan broj članova i funkcionera.
SPS je nastala ujedinjenjem Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije i Saveza komunista Srbije (SKS). Ujedinjenje je ozvaničeno na vanrednom kongresu SKS četiri dana uoči osnivačkog kongresa SPS koji je trajao od 16. do 18. jula 1990. godine.
Tada su usvojene Programske osnove i Statut kojim se SPS promoviše kao savremena partija leve orijentacije čiji je cilj stvaranje snažnog levog bloka.
Dotadašnji predsednik Centralnog komiteta SKS Slobodan Milošević izabran je za predsednika SPS i na tu funkciju je biran na svim narednim kongresima te partije, održanim za njegova života. Za amblem partije odabrana je crvena petokraka zvezda, oivičena srpskom zastavom.
Milošević je, kao kandidat SPS, dva puta biran za predsednika Srbije i jednom za predsednika SR Jugoslavije.
Milošević je preminuo 11. marta 2006. u pritvoru Haškog tribunala, pred kojim mu je suđeno za ratne zločine.
Od uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji, SPS je bila neprekidno na vlasti do 2000. kada je poražen njihov kandidat na izborima za predsednika SR Jugoslavije Slobodan Milošević.
Četiri godine kasnije, u martu 2004. manjinska vlada Vojislava Koštunice izabrana je uz podršku poslanika SPS-a.
Od 2008. SPS je u vladajućoj koaliciji u Srbiji. Predsednik SPS Ivica Dačić je prvi potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova. U vladi Srbije SPS ima i tri ministra - za infrastrukturu, rudarstvo i energetiku i prosvetu. Predsednica Skupštine Srbije je potpredsednica SPS Slavica Đukić Dejanović.
Nekoliko meseci posle formiranja vlade čiju okosnicu čine DS, SPS i G17 plus, u oktobru 2008. lideri socijalista i demokrata Ivica Dačić i Boris Tadić potpisali su Deklaraciju o političkom pomirenju.
DRUGI KONGRES SPS održan je 23. i 24. oktobra 1992. uoči prevremenih
saveznih i republičkih izbora. Zbog nespojivosti funkcija predsednika
Republike i partije, kongres je odlučio da Milošević "zamrzne" stranačku
funkciju i da je obavlja generalni sekretar Milomir Minić.
Usvojen je novi amblem SPS - crvena ruža.
TREĆI KONGRES SPS održan je 2. i 3. marta 1996. i na njemu je promenjeno
dve trećine rukovodećeg kadra. Funkciju zamrznutog predsednika preuzeo
je Nikola Šainović. Za generalnog sekretara izabrana je Gorica Gajević.
ČETVRTI KONGRES SPS je održan 17. februara 2000. na kome je Milošević
ponovo izabran za predsednika i Gorica Gajević za generalnog sekretara.
Na jedino potpredsedničko mesto SPS izabran je Mirko Marjanović.
PETI VANREDNI KONGRES SPS održan je 25. novembra 2000. U svom govoru
Milošević je ocenio da je 5. oktobra u zemlji izvršen puč, a novu vlast
nazvao "izdajnicima i špijunima Zapada".
Milošević je 28. juna 2001. izručen Haškom tribunalu, a za svog zamenika imenovao je Mirka Marjanovića.
Posle Miloševićevog odlaska u Hag, u SPS-u je počela podela na one koji
su mu ostali bespogovorno odani i grupe koja je htela reformu i
modernizaciju SPS-a.
U aprilu 2002. godine na Miloševićev zahtev iz SPS-a je isključen
Branislav Ivković koji je sa frakcijom koju je predvodio osnovao novu
Socijalističku narodnu stranku.
Do otvorenog raskola u partiji došlo je uoči neuspelih predsedničkih
izbora u septembru i decembru 2002. kada je Glavni odbor SPS odbio da
podrži kandidata SRS-a Vojislava Šešelja, kojeg je podržao Milošević.
Kandidat SPS-a na tim izborima bio je Velimir Bata Živojinović.
Kriza u SPS-u je produbljena kada je Glavni odbor SPS većinom glasova
odbio Miloševićev zahtev da se iz partije isključe Ivica Dačić i Milomir
Minić.
ŠESTI VANREDNI KONGREŠ SPS održan 18. januara 2003, doneo je ubedljivu
pobedu takozvanoj reformskoj struji SPS-a, okupljenoj oko Ivice Dačića i
Zorana Anđelkovića.
Za predsednika stranke je, uprkos njegovom protivljenju, ponovo izabran
Slobodan Milošević, ali mu je ukinuto pravo da sam određuje ko će ga
zamenjivati u odsustvu. Prema novim partijskim dokumentima, predsednika
je zamenio novoizabrani predsednik Glavnog odbora Ivica Dačić.
Na kongresu je odlučeno da u SPS kolektivno uđu članovi Partije
demokratske levice Aleksandra Vulina i Demokratske socijalističke
partije Milorada Vučelića, koji su u međuvremenu napustili SPS.
SEDMI KONGRES je održan 3. decembar 2006. na kome je SPS dobio novog
lidera Ivicu Dačića, koji je za predsednika partije izabran u drugom
krugu, pobedivši svog rivala Milorada Vučelića.
To je bio prvi kongres SPS posle smrti Slobodana Miloševića.
Za zamenika predsednika izabran je Žarko Obradović, a za potpredsednike
Slavica Đukić Dejanović, Dušan Bajatović i Milutin Mrkonić, dok je za
predsednika Izvršnog odbora izabran Branko Ružić.
Na kongresu je usvojena programska deklaracija i novi Statut SPS.
