Izvor: Politika, 27.Jun.2010, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan posle mišljenja Suda u Hagu
Da li će se pregovarati o statusu ili o takozvanim tehničkim pitanjima
Nešto manje od mesec dana pre očekivanog donošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije vlasti u Srbiji nisu spremne zvanično da saopšte kakve će korake preduzeti ukoliko se nađu pod snažnim pritiskom da ne pregovaraju o statusnim pitanjima, nego samo o tehničkim problemima.
Izvor „Politike“ iz vlade kaže da pregovori >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogu da se vode o svim pitanjima, ali da je status ključno pitanje. „Sada smo svi u situaciji da Srbija ne može da prihvati bilo kakvu posledicu jednostrano proglašene nezavisnosti, a zastupnici te nezavisnosti ne mogu da je verifikuju“, kaže taj zvaničnik objašnjavajući stav zašto mora da se razgovara o statusu.
Na pitanje kako će se državni organi ponašati ako razgovori o „tehničkim pitanjima“ budu jedina ponuda na stolu posle mišljenja MSP, zvaničnik vlade kaže da ne vidi mogućnost da se bilo koje drugo pitanje rešava, a da ono ne dotiče pitanje statusa. „Pregovori obuhvataju rešavanje sveobuhvatnog paketa problema koji izviru prvenstveno iz nerešenog statusa“, zaključuje on.
Ali, uticajne zemlje Zapada imaju drugačiji stav. Britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort rekao je prošle nedelje da bi „insistiranje na pregovorima o statusu Kosova Srbiju odvelo u ćorsokak“, a američka ambasadorka Meri Vorlik je bila još određenija: „Svaki novi dan koji Srbija provede u razgovorima oko obnavljanja pregovora o statusu ili o podeli je za Srbiju izgubljen dan na putu ka evropskoj budućnosti“.
Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović smatra da se preuveličava svaki potez vezan za donošenje mišljenja o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. „Mi niti moramo nešto, niti nas iko i na šta može naterati“, smatra on.
„Normalno je da zemlje koje su priznale nezavisnost imaju malu nelagodnost zbog toga što Srbija stalno insistira na ponovnom otvaranju pregovora o statusu i oni to pokušavaju da maskiraju pričom o tehničkim pregovorima ili ’razgovorima o svim nerešenih problemima‘. Ali, suština je u tome da kada razgovaramo o struji, mobilnim operaterima, tablicama ili ličnim kartama – uvek razgovaramo o statusu“, kaže Ivanović.
Ukoliko bi savetodavno mišljenje bilo protumačeno na način da još jedino može da se razgovara o „normalizaciji odnosa dve susedne zemlje“, jasno je da bi to u Srbiji stvorilo političke komplikacije. „Teško je biti pametan pa reći da li se u tom slučaju može uraditi nešto drugo osim onoga što je posle proglašenja nezavisnosti uradio Vojislav Koštunica – raspisati vanredne izbore“, kaže bivši ambasador u Parizu Predrag Simić.
Ipak, malo ko veruje da će odluka Suda biti takva da će navesti bilo koju od strana da zatvori vrata razgovorima, a postoje i oni koji veruju da će razgovori barem početi u atmosferi koja će omogućiti da svaka od strana kaže da se rešavaju upravo pitanja od suštinskog značaja: Beograd da se razgovara o statusu, a Priština – o svakodnevnim problemima na terenu.
Simić predviđa da sudije u Hagu imaju na umu upravo rešenje koje bi bilo tako formulisano da podstakne pregovore. „Ali, kada govorimo o ’tehničkim pitanjima‘, treba se setiti da istočna Slavonija nije bila zahvaćena ni „Olujom“ ni „Bljeskom“, nego je Žak Klajn rešio sva ’tehnička pitanja‘ tako da je ona mirno bila reintegrisana u Hrvatsku“, podseća Simić upozoravajući da u takvoj situaciji severu Kosova preti opasnost da na isti način bude integrisan u prištinske institucije.
Da li Srbija može da izbegne opasnost da uđe u rešavanje svakodnevnih problema na terenu a da se ti razgovori ne završe pregovorima o statusu, nego da se preko carine, pravosuđa, ličnih karata i struje zatvori „kosovski problem“? Simić u to ne veruje.
„Ima slučajeva u svetu, gde je moguće da takvi razgovori ne dovedu do definitivne odluke, ali Srbija je mala zemlja i sumnjam da može da izdrži takvu vrstu pritiska“, kaže on i podseća da su Kina i Tajvan ostvarili ogroman stepen saradnje, ali da to nije pomerilo ni za milimetar stav Kine da je Tajvan deo njene teritorije. Upravo zato Srbija ne želi da ovo pitanje isklizne izvan UN.
Biljana Mitrinović
objavljeno: 28/06/2010
