Izvor: B92, 09.Maj.2008, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan Evrope

Akcija za Dan Evrope u Beogradu (Fonet)

Beograd -- Deveti maj - Dan Evrope, ustanovljen je kao dan sećanja na Šumanovu deklaraciju, kojom je pre 57 godina počeo proces evropskih integracija.

Francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman, uprkos pretnji od Trećeg svetskog rata, pozvao je, na današnji dan 1950. godine, Francusku, Nemačku i druge evropske zemlje da udruže svoje industrije uglja i čelika. Godinu dana kasnije, ugovorom koji su u Parizu potpisali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predstavnici Francuske, Italije, Belgije, Zapadne Nemačke, Luksemburga i Holandije, rođena je Evropska zajednica.

Tih šest zemalja, nekoliko godina kasnije, Sporazumom u Rimu oformili su Evropsku ekonomsku zajednicu, koja će kasnije prerasti u Evropsku uniju.

Na samitu lidera EU u Milanu 1985. godine, odlučeno je da se 9. maj proslavlja kao Dan Evrope.

Najveća političko-ekonomska unija na svetu

Evropska unija ima najveći zajednički ekonomski prostor i predstavlja najveću političku uniju na svetu.

Ona je jedna od najvažnijih ekonomskih sila i ostvaruje najveći bruto nacionalni proizvod na svetu - slobodnom razmenom dobara, ljudi, usluga i kapitala. Osnovne impulse evropskim integracijama daju mir, sigurnost i ekonomska i socijalna solidarnost.

Srbija je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju napravila korak ka porodici evropskih zemalja.

"To pitanje je i pravnotehničko i političko. Reforme se moraju sprovoditi u svim oblastima života i one se moraju sprovoditi upravo zbog nas samih. Dakle, proces pridruživanja EU je dobrovoljan proces", kaže Vladimir Petronijević, iz nevladine organizacije Grupa 484.

On dodaje da u Srbiji mora doći do konsenzusa kada je reč o pristupanju Evropskoj uniji, čime bi proces pridruživanja bio mnogo brži.

"Ukoliko postoji konsenzus, ukoliko postoji volja, onda se mora organizovano raditi na odgovarajućim reformama. Dakle, ići tim putem. Kada se zadovolje određeni pravnotehnički standardi, svakako da mora postojati politička volja u samoj EU da Srbija postane njen član, što smatram da je u ovom trenutku nesumnjivo", rekao je on.

Priznanje nezavisnosti i slanje misije Evropske unije na Kosovo, koje su neke partije povezivale sa evropskim integracijama, kao i duboka politička podeljenost građana Srbije, nisu uticali na njihovu opredeljenost ka Evropi. Prema nedavnom istraživanju Evropskog pokreta, čak 83 odsto građana Srbije podržava ulazak Srbije u EU.

Takođe, iako je nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ovaj akt predstavljen kao izdajnički, broj opredeljenih građana za integracije je porastao.

"Ispitanicima smo postavili pitanje kako će uticati potpisivanje Sporazuma na budućnost Srbije, na budućnost ekonomije i na njih i njihovu porodicu. Istraživanje je pokazalo da više od predeset odsto ispitanika veruje da će to pozitivno sveukupno uticati u svakoj od ovih oblasti", rekla je Bojana Popović, iz Evropskog pokreta.

Prijem u starom dvoru

Šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras priredio je večeras prijem u Skupštini grada povodom obeležavanje 9. maja - Dana Evrope.

Gosti u svečanoj sali Starog dvora su bili predsednik Srbije Boris Tadić, potpredsednik vlade Božidar Đelić, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić i brojne druge ličnosti iz političkog, javnog i kulturnog života i diplomatskog kora.

Ljoveras je izjavio Tanjugu da se Dan Evrope obeležava kao "podsećanje na Šumanovu deklaraciju, kada je šest evropskih zemalja odlučilo da formira zajednicu, koja je kasnije postala Evropska unija".

On je kazao da "to nije proslava dana pobede jednog dela Evrope nad drugim, već pre pobeda Evrope zajedno nad ratom podeljenom prošlošću".

Nastavak na B92...