Izvor: Politika, 11.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Daleko od katarze
Zašto Karla del Ponte neće posetiti i Bratunac
Na današnji dan prošle godine, u Memorijalnom centru u Potočarima kod Srebrenice bilo je pedesetak državnika i zvaničnika međunarodnih organizacija, a ove godine u najavama komemorativnog skupa i pogreba posmrtnih ostataka 505 Bošnjaka pronađenih i identifikovanih u masovnim grobnicama, od "zvučnijih" imena pominje se samo glavni haški tužitelj Karla del Ponte. Prošle godine, na desetogodišnjicu masakra nad muslimanskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stanovništvom u Srebrenici, velikom skupu u Potočarima prisustvovao je i predsednik Srbije Boris Tadić i tome u Srbiji tada niko nije prigovorio (osim u kontekstu optužbi nekih političkih protivnika zbog toga što sutradan nije otišao da se pokloni senima srpskih žrtava u Bratuncu), ali tada je situacija bila nešto drugačija nego danas.
U vreme obeležavanja desetogodišnjice ulaska vojske Republike Srpske u taj podrinjski grad, građani Srbije su još bili u šoku posle emitovanja video snimka ubistva šestorice Muslimana koje su počinili pripadnici jedinice "Škorpioni" – tek je brutalnost tih scena nekim ljudima u Srbiji pokazala sve strahote zločina koje su i pripadnici srpskog naroda činili drugima.
Zaboravljeni snimak
Mnogo se u to vreme govorilo o konačnoj moralnoj katarzi kojoj bi srpski narod trebalo da se prepusti, o otrežnjenju i prihvatanju odgovornosti za zločine počinjene u njegovo ime u sukobima devedesetih godina na prostoru bivše SFRJ. Vlada Republike Srpske uputila je 10. novembra 2004. izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici, a u izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju zaštićenu zonu u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka. Narodna skupština Srbije, međutim, nije usvojila deklaraciju kojom osuđuje zločin u Srebrenici, zbog toga što narodni predstavnici nisu uspeli da se usaglase oko sadržine dokumenta (odnosno da li treba osuditi samo zločin u Srebrenici, ili sve zločine na teritoriji bivše Jugoslavije), ali je Vlada Srbije osudila sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini u Srebrenici i Bratuncu. Danas je snimak egzekucije u selu Trnovo gotovo pao u zaborav (iako je suđenje u toku) ili su ga događaji za ovih godinu dana potisnuli dublje u svesti većine građana Srbije. Utisak da je Naser Orić, ratni komandant bošnjačkih snaga u Srebrenici, neopravdano blago osuđen, u ovom trenutku je, čini se, mnogo jači.
Još malo poređenja: uoči obeležavanja desetogodišnjice masakra u Srebrenici, vlasti Republike Srpske uhapsile su 15 osoba osumnjičenih da su učestvovale u zločinima, a najveći broj onih koje Haški tribunal tereti za genocid u Srebrenici, krajem 2004. i početkom 2005. godine, dobrovoljno se predao (uglavnom Vladi Srbije) i otišao u Hag. Međutim, za poslednjih godinu dana iz Haga su otpremljena tela dva Srbina (osuđenog Milana Babića koji je izvršio samoubistvo i optuženog Slobodana Miloševića koji je umro pet dana posle Babića, u martu ove godine), jednom od optuženih komandanata OVK-a Ramušu Haradinaju dozvoljeno je da se bavi politikom dok čega suđenje, optužnice je oslobođen pripadnik OVK-a Fatmir Ljimaj, dok je Naser Orić osuđen na dve godine.
Bivši predsednik Republike Srpske Biljana Plavšić, osuđena na 11 godina zatvora, napisala je knjigu u kojoj, iako je na sudu priznala krivicu, ne pokazuje da joj je žao zbog uloge koju je odigrala u ratnim godinama BiH. Milan Babić, pak, nije uspeo da se izbori sa pritiskom koji je osećao zbog priznanja, pokajanja i isticanja unutrašnje potrebe da odgovara zbog onoga što je skrivio. Utisak je da smo se za ovih godinu dana vratili bar nekoliko koraka unazad kada je reč o poverenju u Haški tribunal i međunarodnu pravdu (sud u Hagu je, inače, uglavnom uvek bio međunarodna institucija u koju su građani Srbije imali najmanje poverenja). Isto je samo to da dvojica prvooptuženih za Srebrenicu, Radovan Karadžić i Ratko Mladić, ni ovu godišnjicu neće dočekati u Haškom tribunalu.
Upravo zbog te činjenice, u znak protesta, Karla del Ponte nije prisustvovala obeležavanju desetogodišnjice zločina. Šta se promenilo za ovih godinu dana, zbog čega je odlučila sada da dođe? Portparol haškog tužilaštva Anton Nikiforov ističe da je prošle godine bio veliki broj političara i zvaničnika, a ona jednostavno nije želela da se pojavi tada jer nije imala šta da kaže porodicama žrtava. "Tada smo još očekivali da ćemo ipak dobiti Mladića. Sada je situacija drugačija, veoma smo razočarani što ga nismo dobili, ni njega, ni Radovana Karadžića", ističe Nikiforov i dodaje da je ovogodišnje obeležavanje masakra u Srebrenici manjih razmera i da Karla del Ponte želi samo da se sastane sa rodbinom žrtava, odnosno neće se sastajati sa zvaničnicima.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala, međutim, neće posetiti i Bratunac, u kome se ovih dana obeležava 14 godina od pogibije više od 3.200 Srba (na području Bratunca, Srebrenice i srednjeg Podrinja), koji su stradali od ruku pripadnika jedinice Nasera Orića. Na pitanje šta može da govori nedolazak Karle del Ponte u Bratunac, odnosno da li to znači da srpske i bošnjačke žrtve nisu iste, Nikiforov kaže: "Ja ne bih odgovarao na takva pitanja. Znam da će biti takvih komentara, to je jasno, ali ja neću komentarisati ko je kako manipulisao javnim mnjenjem. Jer uopšte nema poređenja. Bilo je žrtava na svim stranama, to su pokazale i naše optužnice – imamo optužene na svim stranama, ali nivo zločina i odgovornosti je drugačiji".
Ocena tužilaštva
Portparol tužilaštva Haškog tribunala nije želeo da odgovori da li su događaji u poslednjih godinu dana možda okrnjili ugled tog suda. "Ostavimo nekim drugim ljudima da nas procenjuju. To je pravo javnosti. Mogu da razumem i valjda dobro znam područje bivše Jugoslavije, ali mi radimo ono što je u našoj moći, što je fizički i ljudski moguće i što je moguće u pogledu potpune ili nepotpune saradnje različitih država. Nema zemlje i nema sudskog sistema gde tužilaštvo uspe u svim predmetima i gde su svi zadovoljni presudama. Nema stopostotne, apsolutne pravde na svetu", kaže Nikiforov.
Bivši ministar pravde Srbije Vladan Batić, pak, plaši se da će poslednji događaji u Hagu neke delove našeg društva vratiti na početne pozicije negiranja zločina koji su se dogodili. "Mislim da su slike iz Trnova bile dobar način za otrežnjenje dela nacije koji nije prihvatao da su činjeni zločini u naše ime, ali plašim se da će oslobađanje Fatmira Ljimaja i pogotovo presuda za Nasera Orića, koji je osuđen kao da je džeparoš, ponovo kod nekih ljudi stvoriti otpor prema Haškom tribunalu", kaže Batić. Danas smo, prema njegovim rečima, dalje od mogućnosti pokajanja na nivou kolektiviteta nego pre godinu dana. Ali, pojedinci koji imaju svest o tome kakvi su zločini počinjeni neće sada misliti drugačije, iako se mogu ljutiti na Haški tribunal što se i naše žrtve ne tretiraju na isti način. Kod "otrežnjenih" pojedinaca, dakle, smatra Batić, zbog toga se može stvoriti averzija prema sudu u Hagu, ali svakako se neće javiti i poricanje onoga što se dogodilo u Srebrenici.
Nataša Kandić, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo, takođe zapaža promene u društvu koje su se dogodile između dve godišnjice masakra u Srebrenici. Kako kaže, posle objavljivanja snimka ubistva šestorice Bošnjaka imali smo vrlo vidljive promene u društvu (šok, otrežnjenje i prihvatanje istine o onome što se dogodilo) i uznemirenje u institucijama sistema. Međutim, ističe ona, to je trajalo svega nekoliko meseci, kada je počelo vrlo brzo i upadljivo vraćanje unazad. Nataša Kandić ovo "vraćanje unazad", međutim, ne dovodi u vezu sa zbivanjima u Haškom tribunalu, nego sa odsustvom organizovanih političkih snaga koje bi, posle snimka iz Trnova, insistirale na prihvatanju odgovornosti i polaganju računa za ratne zločine. Čak i da je događaj kakav je, na primer, Miloševićeva smrt, uticao na reteriranje društvene svesti, treba, prema rečima Nataše Kandić, postaviti pitanje kako i zašto je to moguće. Ono što se dogodilo posle njegove smrti, kaže direktorka Fonda za humanitarno pravo, pokazalo je koliko on i dalje živi u institucijama sistema, u društvu, u specijalnim službama – pokazalo je da moć i dalje imaju delovi bivšeg režima, oni koji su i doveli do urušavanja institucija u Srbiji.
Biljana Baković
--------------------------------------------------------------------------
Vreme za osvetu
Na današnji dan pre 11 godina snage Vojske Republike Srpske ušle su u Srebrenicu, muslimansku enklavu u istočnoj BiH, koja je formalno bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija i u kojoj je potom izvršen masakr nad stanovništvom. Do 19. jula vojnici, pod komandom generala Mladića su, prema optužnicama Haškog tribunala, organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.
Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. godine i završio se ulaskom generala Ratka Mladića u grad pet dana kasnije. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga. Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u "srpskoj Srebrenici", da grad "predaje srpskom narodu" i da je "došlo vreme za osvetu Turcima" na tom prostoru.
(Beta)
--------------------------------------------------------------------------
Stradanje 3.280 Srba
SREBRENICA, BRATUNAC – Na području Srebrenice i Bratunca u naredna dva dana nizom manifestacija biće obeležena 14. godišnjica stradanja 3.280 Srba u ovim opštinama i srednjem Podrinju, koje su ubile muslimanske jedinice iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića.
Predstavnici Boračke organizacije Srebrenice juče su obišli 19 srpskih porodica iz kojih se po jedan član još uvek vodi kao nestao kada su muslimanske jedinice na Petrovdan, 12. jula, 1992. godine napale sela Biljaču, Sase i Zalazje, u kojima je ubijeno 69 srpskih civila.
U okviru programa obeležavanja stradanja Srba na ovom prostoru otvorena je spomen-soba u Bratuncu, u kojoj se nalazi 780 fotografija ubijenih Srba iz ove opštine.
(Tanjug)
--------------------------------------------------------------------------
Akcije u gradovima Srbije
Inicijativa mladih za ljudska prava obeležiće jedanaestu godišnjicu genocida u Srebrenici akcijama u devet gradova u Srbiji, kako bi se odalo poštovanje srebreničkim žrtvama. Akcije će biti održane u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Pančevu, Somboru, Kikindi, Novom Bečeju i Knjaževcu. Aktivisti Inicijative će građanima deliti majice i bedževe sa porukama o Srebrenici i odgovornima za taj zločin.
Građanski savez Srbije saopštio je juče da posle 11 godina od genocida u Srebrenici, "vlast u Srbiji i dalje prikriva najodgovornije za ovaj zločin".
Ova stranka dodaje da će i dalje insistirati da se u Narodnoj skupštini Srbije usvoji deklaracija o Srebrenici, kako bi Srbija osudila taj zločin.
S druge strane, Srpska liberalna stranka je poziv nevladinih organizacija da javno obeleže godišnjicu događaja u Srebrenici ocenila kao degutantan i nemoralan. Ta stranka pita nevladine organizacije da li su takav poziv uputile i za Srbe stradale u Srebrenici, Sarajevu, za poginule vojnike u Tuzli, ili je "samo osuda zločina koje su navodno Srbi počinili civilizacijski čin koji se javno obeležava jer je naručen spolja".
P. R.
[objavljeno: 11.07.2006.]
