Izvor: Politika, 06.Jul.2010, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Daleko je mirna luka

Dve godine vlada se borila sa krizom i nije da se rezultati ne vide. – Glavna zamerka: višak revnosti u očuvanju ekonomskih antikviteta

Nije sporno, kabinet premijera Mirka Cvetkovića uložio je dosta truda da održi brod na pučini i ne dozvoli da ga olujna kriza prevrne i potopi. Zato, valjda, Srbija i izgleda malo bolje nego na vrhuncu bure. To, međutim, nije mnogo utešno jer država izgleda prilično očerupano u odnosu ’89. ili ’90. godinu.

Nesporno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ima ohrabrujućih detalja – slabo ali vidljivo oporavljaju se bruto domaći proizvod, proizvodnja i izvoz. To je, nažalost, još toliko malo da bi kapetan mogao da kaže da je dovezao lađu u mirnu luku. Posle orkana koji se smiruje potrebno je da kormilar ima nove veštine za upravljanje da bi izbegao oštre hridi koje vrebaju ispod površine. Još je veliki strah da bi brod mogao da se nasuče i bude potopljen.

Pola mandata jeste prilika da se podvuče crta i svedu računi. Nesporno da je mnogo posla ostalo nezavršeno. Cvetkovićevom kabinetu može se spočitavati da je s tragičnim zaostatkom odgovorio na krizu, ali se kasnije kad je „uhvatio ritam” trudio da traži realna rešenja u skladu sa svetskim trendovima. Bilo je, naravno, i sindroma „pijanca u tunelu”, lupalo se glavom i levo i desno ali tako su radili i Angela Merkel i Gordon Braun i Silvio Berluskoni, pa i Putin i Obama. Veličina i silina krize izazivali su i tražili svakodnevno nova, nestandardna rešenja. Island i Grčka načisto su „pukli”, Srbija nije bez obzira na to što opozicija to pokušava da dokaže.

Opozicija, inače, prećutkuje nesreću da su se Cvetković i njegovi ministri zatekli na tim mestima kad je ekonomska kriza izrastala u „tajfun šeste kategorije”. Ipak, tačno je da kad je kriza dostigla vrhunac, svi na brodu koji se opasno ljuljao utvrdili su da u potpalublju ima mnogo nepotrebnog balasta iz poslednje dve decenije.

Nevolja je što posada nije taj balast odmah pobacala, i tako stabilizovala kretanje, nego ga je ostavila na čuvanju. Sad je to pretnja koja može da potopi brod.

I tako se može stići do osnovne zamerke ovoj vladi – previše bolećivosti prema „starudiji” u potpalublju i previše nepotrebne revnosti posade da je prelakira i ponudi pojas za spasavanje da se ne udavi na uzburkanom moru. Višak revnosti (intervencionizma) u očuvanju ekonomskih antikviteta – to bi mogle biti zamerke vladi na vođenje ekonomske politike u prvom polugodištu.

Čini se, međutim, da je za Cvetkovićevu vladu mnogo važnije šta će raditi do kraja mandata, nego svođenje računa u prvoj polovini mandata. To što je MMF najavio da će (istina, planirano jer se završava aranžman) napustiti brod i što odmah posle toga slede (redovni) parlamentarni izbori – moglo bi da bude još veći izazov za vladu nego globalna ekonomska kriza s kojom je počela svoj mandat. „Goriva” nema mnogo, „hrane” ponestaje, sve je manje i „pitke vode”, „jedra” su pocepana, „vesla” polomljena, „čamce za spasavanje” odnela je oluja... Jeste da se vlada trudila da ublaži udare tajfuna, ali Srbija ipak izgleda prilično očerupano i derutno.

Zato ne bi valjalo podsticati sklonost kapetana i posade da previše troše preostale skromne resurse obećavajući brzi ulazak u mirnu luku dok je lađa još na pučini i kad kopno nije na vidiku.

Miša Brkić

objavljeno: 07.07.2010.

Nastavak na Politika...