Izvor: Blic, 05.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Daleko ispred drugih
Daleko ispred drugih
BEOGRAD - Kompanija 'Medijum Indeks - Galup Intenacional' sprovela je istraživanje o startnim pozicijama dvojice najvećih kandidata pred predsedničke izbore. Istraživanje je sprovedeno na višeetapnom slučajnom uzorku od 1.100 ispitanika, punoletnih građana Srbije bez Kosova. Terenski deo istraživanja sproveden je od 21. do 28. jula, a analizu je ekskluzivno za 'Blic' uradio Dr Srbobran Branković.
Ocena pozicija predsedničkih kandidata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u prvom krugu izbora, razume se, velikim delom zavisi od toga koja imena će se naći na listi kandidata. Lista koja je ispitanicima u ovom istraživanju ponuđena, bila je sastavljena od onih koji su do tada najavili svoje kandidature ili bili pomenuti kao mogući kandidati. No, bez obzira na sastav liste, jasno je da su dva najozbiljnija kandidata Vojislav Koštunica i Miroljub Labus.
Na pitanje za koga biste od ponuđenih kandidata glasali ukoliko bi se izbori održali danas, najveći broj ispitanika, 27 odsto, izjavio je da ne zna. Koštunici i Labusu bi glas dalo po 19 odsto građana, kadidatu SPS devet, Borislavu Peleviću šest, Tomislavu Nikoliću pet, Velji Iliću četiri, Milanu Paniću tri, a Nebojši Čoviću dva odsto ispitanih. Za druge kandidate bi se opredelilo šest odsto.
Kako se navodi u istraživanju, još u junu Koštunica je imao ne malu prednost, ali je ona u julu značajno opala. Ta prednost je bila stabilna od aprila do jula i s razlogom se može pretpostaviti da je gubitak Koštuničinih glasova povezan s događajima koji su se zbili krajem jula. Očigledno je da je propagandni udar izveden tokom 'afere Pavković' bio veoma efikasan i da je pokolebao priličan broj Koštuničinih pristalica. Labusov rejting se samo neznatno popravio, za nepunih jedan odsto, što se može smatrati posledicom obznanjivanja kandidature, a možda i činjenice da je to učinjeno na efektan način. S obzirom da Koštunica još nije objavio svoju kandidaturu i da kod jednog broja birača postoji nedoumica o tome da li će se on uopšte kandidovati, može se pretpostaviti da će objavljivanje njegove kandidature i njemu doneti izvestan broj novih glasova.
Ako bi ishod glasanja bio kao u vreme istraživanja, onda bi drugi krug bio neminovan. Evo kako bi se u tom slučaju građani Srbije opredeljivali: Koštunica bi dobio 32,4, a Labus 26,1 odsto glasova. Tačno 24 odsto ne bi glasalo, dok 17,4 odsto ne bi glasalo za Koštunicu i Labusa.
Koštunica bi u drugom krugu dobio dva odsto biračkog tela od onih koji bi u prvom krugu glasali za Pelevića, 1,6 odsto za Tomislava Nikolića, isto toliko od kandidata SPS, po 1,5 odsto od pristalica Velimira Ilića i od onih koji daju odgovor 'za nekog drugog kandidata', 2,7 odsto od onih koji su u prvom krugu neopredeljeni i jedan odsto od apstinenata.
Labus bi dobio po jedan odsto od onih koji bi u prvom krugu glasali za Čovića, Panića i V. Ilića, 1,8 odsto od onih koji se u prvom krugu opredeljuju za opciju 'neko drugi', po 0,9 odsto od kandidata SPS i neopredeljenih. Sve pristalice dva kandidata ćemo podeliti na 1) tvrde pristalice, to jest one koji su čvrsto rešeni da glasaju za nekog od njih, 2) meke, one koji se izjašnjavaju za nekog od njih, ali kažu da razmišljaju i o drugim kandidatima, 3) potencijalne pristalice, one koji ne glasaju za Koštunicu, odnosno Labusa, ali bi, imajući u vidu njegov program, lične osobine i politku, mogli da glasaju za njega i, konačno, sa stanovišta predizbornih izgleda dva kandidata važni su i 4), oni koji kažu da nikako ne bi mogli da glasaju za datog kandidata.
Evo kakva je struktura podrške dva vodeća kandidata:
Među 19 odsto onih koji bi glasali za Koštunicu 13 odsto čine tvrde pristalice, šest odsto su meke, i to bi se moglo smatrati delom njegovog biračkog tela koji je na političkom 'tržištu', to jest koji se u kampanji može pokolebati, odnosno ono što on može da izgubi u kampanji. Pored onih 19 odsto koji kažu da bi glasali za Koštunicu, tu je još 28 odsto onih koji ne glasaju za njega, ali kažu da bi mogli da daju svoj glas njemu. To je, dakle, njegov manevarski prostor u biračkom telu, to jest ono što bi on, kad bi njegova kampanja bila maksimalno uspešna a protivnikova maksimalno neuspešna, mogao da dobije u kampanji.
Od ukupno 19 odsto onih koji bi glasali za Labusa 12 odsto su tvrde, a sedam meke pristalice, dok bi 23 odsto dodatnih birača moglo da da svoj glas Labusu.
Iz ovog se može zaključiti da su Koštuničine šanse još uvek bolje, ali ishod će svakako zavisiti od uspešnosti kampanje. Koštuničini protivnici su u prilici da kreiraju događaje za takozvanu negativnu kampanju, jer su nastavak famoznog Anketnog odbora pomerili za 21. avgust. Pitanje je, međutim, da li će to imati isti efekat kao u vreme pokretanja ove kampanje, budući da ovde stvari brzo padaju u zaborav i da se ljudi lako zasite jednom vrstom informacija.
Zanimljivo je da u biračkom telu ima ukupno sedam odsto birača koji ne glasaju ni za Labusa ni za Koštunicu, ali kažu da bi mogli da glasaju za oba ova kandidata. Oni će, dakle, biti najinteresantnija meta u kampanji dve strane. Iako je izgledalo da su se pozicije DSS i ostatka DOS toliko jasno ocrtale da su već sasvim jasno definisana politička opredeljenja ljudi kad su u pitanju ove dve strane, istraživanje pokazuje da to nije baš sasvim tako, ili da se bar ta jasna razgraničenja na liniji DSS - ostatak DOS ne mogu primeniti na odnos Koštunica-Labus. To potvrđuje podatak da čak 44 odsto onih koji glasaju za Koštunicu kaže da bi mogli da glasaju i za Labusa, a gotovo u promil je isti i procenat Labusovih pristalica koji kažu da bi mogli da glasaju za Koštunicu!
To, međutim, ne mora da čudi ako se zna da su Koštunica, kao predsednik savezne države, i Labus, kao potpredsednik Savezne vlade, dosta sarađivali i često se pojavljivali zajedno, na istim zadacima, kao deo jednog tima. S razlogom se, međutim, može pretpostaviti da će kampanja, ako se bude vodila ovim tempom, smanjiti broj onih koji imaju simpatije i za jednog i za drugog kandidata.
