Izvor: Politika, 23.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Dalaj-lame" iz Magistrata
Poslanicima mandat traje već 13 godina, ministri nemaju ni resore ni plate, a šefu države koje nema sudi se u Haškom tribunalu Između Republike Srpske Krajine i Tibeta, bar na prvi pogled, nema nikakve sličnosti. Pa ipak, ove dve teritorije, udaljene hiljade kilometara, imaju nešto zajedničko – i jedni i drugi imaju vladu u izbeglištvu. Sedište dalaj-lamine vlade je u Indiji, a ove krajiške u Zemunu.
Međutim, za rad vlade Krajine vlada daleko manje interesovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nego za onu na čijem je čelu dalaj-lama. Ne samo što najveći deo javnosti ne zna čime se bave, već gotovo da nikom nije ni poznato da postoje.
"Mi smo u medijskoj blokadi", tvrdi Ratko Ličina, jedan od sedmoro članova ove vlade, zadužen za informisanje. On je, inače, i jedini ministar sa resorom.
"Medijsku blokadu" pokušavaju da probiju saopštenjima koja iz svog sedišta smeštenog u zgradi Magistrata u Zemunu, odmah pored centrale Srpske radikalne stranke, gotovo svakodnevno upućuju na desetine adresa, reagujući na aktuelna dešavanja u Hrvatskoj. Efekata gotovo da i nema, ali bar podsete na svoje postojanje.
Ilegalci
Po mnogo čemu ova nepriznata vlada države koje nema jedinstvena je u svetu. To je možda jedina volonterska vlada na svetu. Ministri, naime, ne primaju plate za svoj rad. Izabrana je prošle godine, glasovima poslanika parlamenta Republike Srpske Krajine koji su pak izabrani pre više od jedne decenije – 1993. godine. Na mandat i dalje polažu pravo, ali više ne uživaju poslanički imunitet.
– Od 84 poslanika, za sedam članova vlade glasalo je njih 49, jer su u međuvremenu neki umrli, drugi se raselili. Na sednice skupštine dolazi njih pedesetak koji žive u Srbiji i Republici Srpskoj – kaže Ratko Ličina koji ne vidi ništa sporno u tome što istim poslanicima mandat traje već 13 godina. "Radimo onako kako možemo", objašnjava on. Na istom glasanju izabran je i premijer Milorad Buha. Nisu se odrekli ni funkcije predsednika države. Na čelu je i dalje, još od 1994. godine, Milan Martić (trenutno mu se sudi u Haškom tribunalu).
Vlada RSK je na ostrvu Sveta Helena, u blizini Obale Slonovače, osnovala i Narodnu banku Krajine. Valuta je dinar Republike Srpske Krajine, a prva emisija novčanica trebalo bi, kako kaže Jarčević, da bude odštampana do kraja godine na ovom ostrvu. U Vladi RSK računaju da je deo starog novca sačuvan u Narodnoj banci Srbije i planiraju da to zatraže od srpskog guvernera.
Slobodan Jarčević, savetnik u Vladi RSK, naglašava da je samim tim što su ih mnogi u svetu priznali kao legitimnog zastupnika interesa Srba iz Hrvatske čudniji loš tretman koji imaju u Srbiji. Njihov zahtev za registraciju koji su uputili Ministarstvu za ljudska i manjinska prava ostao je bez odgovora. Nikakva povratna informacija nije im stigla ni iz Ministarstva za dijasporu i Ministarstva inostranih poslova.
"Naše predstavništvo zvanično je registrovano u Parizu, imamo papir iz Ministarstva unutrašnjih poslova Francuske, kojim nam je odobren rad, a u Srbiji smo, tako reći, ilegalno", ističe Jarčević. Ispostave imaju i u Holandiji, Kanadi i Republici Srpskoj, a planiraju, kaže, da uskoro otvore i predstavništva u Italiji i Rusiji.
On podseća da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila u januaru rezoluciju (inicijativa je potekla od Vlade Krajine, a predlagači su bili poslanici iz SCG) u kojoj se ističe dvonacionalni karakter Hrvatske i nalaže da se vrati državljanstvo svim Srbima kojima je ono oduzeto. Za tu rezoluciju nije glasao Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj i zastupnik u Hrvatskom saboru, kao ni neki članovi delegacije iz SCG poput G17 plus i Dragoljuba Mićunovića.
Srbi su, kaže Ličina, do 1990. godine bili konstitutivni narod u Hrvatskoj, imali su ista prava kao i Srbi u Bosni i bili su nosioci suvereniteta.
Nerešen sukob
Pupovac u izjavi za "Politiku" kaže da postojanje ove vlade "ne samo da ne može doprineti povratku Srba na svoja ognjišta u Hrvatskoj, nego ne može doprineti ni povratku prava koja su izgubili, bez obzira na to da li žele da se vrate, ili da ostanu tamo gde ih je ratni vihor doneo".
– Ti ljudi koji sada čine vladu Krajine imali su priliku da spasu svoj narod pre "Oluje", a mnogi od njih su otišli pre naroda. Ponovo se poigravati sudbinom izbeglog naroda, njegovom patnjom i očekivanjima ne samo da nije pametno, nego nije ni pošteno – naglašava Pupovac.
Ni političari u Srbiji, osim radikala, nisu naročito blagonakloni prema ovoj vladi.
Predsednik Odbora za međunarodne odnose Narodne skupštine Srbije i funkcioner DS-a Gordana Čomić kaže da ideja o vladama u izgnanstvu ima smisla jedino ako ima strategiju (da prestane da bude vlada u izgnanstvu i da se vrati na teritoriju za koju misli da se brine). U ovom slučaju ta strategija izostaje, ili srpski radikali prećutno smišljaju neke nepolitičke akcije. Zato je, ocenjuje Čomićeva, to šteta po ljude koji treba da se vrate u Hrvatsku, a nikakva korist po njihove birače.
Funkcioner DSS-a Đorđe Mamula tvrdi da je za rad vlade saznao iz medija. "Bitno je da ti ljudi koji su u vladi vide smisao svog rada, ako ga oni vide – onda je u redu, a nije bitno da li neko drugi vidi u tome nešto dobro", smatra Mamula i napominje da njegova stranka nema nikakve kontakte ni stranački stav o ovoj vladi.
Podršku ovoj vladi jedino su spremni da daju radikali. Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić kaže da je dobro što postoje: "Ništa preče i važnije od toga nema za srpski narod, oni su proterani, teritorija im je okupirana. Kao i u mnogim drugim zemljama sveta, to se radi na ovakav način, ne znam šta je to čudno. Ne ulazim u personalna rešenja, ali mislim da je ideja dobra", kaže Vučić.
Za dr Radmilu Nakaradu, profesora na Fakultetu političkih nauka i saradnika Instituta za evropske studije, samo konstituisanje vlade Republike Srpske Krajine je znak da koren sukoba u Hrvatskoj nije rešen.
– Nezadovoljstvo činjenicom da postoji ogroman broj izbeglica koji još nemaju uslova da se vrate izražava se konstituisanjem vlade u izbeglištvu. Budući da je sukob na nivou dve države (Srbije i Hrvatske) i međunarodne zajednice, odnosno EU, pacifikovan u ovim okvirima u kojima danas postoji, ja ih vidim samo kao mogući glas korekcije, opomene, kritike, zalaganja za ljudska prava povratnika, izbeglica, kao grupu za pritisak da se obelodane neke stvari koje se prikrivaju. Sumnjam da više od toga može biti legitiman delokrug rada njihove vlade, s obzirom na odnose između Srbije i Hrvatske i odnose EU i Hrvatske, kao i opšti evropski tok – kaže dr Nakarada.
Međutim, ako su njihove ambicije da tamo promene politički okvir, eventualno da iznova vrate na dnevni red teritorijalni problem i status Krajine, tu šansi nema. Time, kako kaže dr Nakarada, samo mogu da otežaju ovu drugu, legitimnu borbu – za ljudska prava.
Jelena Cerovina
[objavljeno: 23.07.2006.]
