Izvor: Kurir, 31.Avg.2009, 07:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Daću Kurir Srbiji
Poštovani predsedniče, Sve u nadi da ćete se oglasiti i zaustaviti donošenje najstrašnijeg zakona u demokratskoj epohi Srbije, borio sam se, trpeo
Poštovani predsedniče, Sve u nadi da ćete se oglasiti i zaustaviti donošenje najstrašnijeg zakona u demokratskoj epohi Srbije, borio sam se, trpeo i odolevao. Danas je taj dan, a Vi se još niste oglasili. Zašto ćutite? Neću da verujem da Vi žrtvujete narod, medije i hrabre novinare da biste zaštitili uzurpatore, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << vlastodršce i njihove glasnogovornike. Političari se dele na one koji rade za narod i one koji rade za sebe. Novinari se dele na one koji pišu ono što vide i saznaju i one koji potpisuju ono što im se kaže.
Predsedniče, u novinama čiji sam ja pokretač rade novinari koji se potpisuju samo ispod istine, ma kakva ona bila! Stotine hiljada ljudi u Srbiji zbog toga kupuju Kurir, Glas i Grom. Predsedniče, i Vi i ja znamo da je ovaj zakon uperen protiv mene i mojih novinara. Zašto ćutite? Zašto Srbiji, koja se tek oprala od blata jednoumlja, šamarate njeno novo, čistije lice kažnjavajući novinare koji ne žele da ćute i ne potpisuju se ispod tuđe istine. Ne pišu svi oni za moje novine, ali rade za Srbiju, onu novu, evropsku čiji ste Vi predsednik.
Poštovani predsedniče, neću Vas podsećati na moju golgotu privrednika i moje nevolje sa firmama i kapitalom koje mi otimaju Vaši ministri, ali se pitam da li mojih 2.500 zaposlenih i više od 10.000 članova njihovih porodica, imaju pravo na rad i egzistenciju dostojnu čoveka. Niste u mojoj koži i možda ne biste verovali da se to događa u zemlji čiji ste predsednik. Možda ne verujete ni da su svi ovi napaćeni ljudi koji nasrću na vrata vaših ministara i čekaju da im svane na ulici - gladni. Ali, jesu! U tu situaciju su ih doveli upravo kreatori ovog zakona. Prevareni i poniženi daju poslednji dinar za Kurir u nadi da će možda te novine objaviti istinu o političarima koji su ih dotle doveli.
Nije Kurir najtiražniji list jer je najbolji, već zato što je Srbiji poslednja nada. Ako ćutite zbog ličnog obračuna Vaših ministara sa mnom, ja ću Vas razumeti, ali ako ćuteći gledate kako Srbija ponovo tone u mrak strahovlade u kome su samo gluvonemi srećni i pošteđeni, Srbija vam neće oprostiti.
Poštovani Tadiću, meni su 62 godine i dobro sam upamtio mnoge političare iz nekoliko režima. Dobro se sećam kad su ljudi zbog samo jedne rečenice gubili posao, a dobijali priliku da u zatvoru još jednom razmisle koliko vredi hrabrost da se kaže sve što se misli. Ja sam bio jedan od tih. I taman kad sam pomislio da su ta strašna vremena prošla, osvanu u Beogradu grafit "Bravar je bio bolji". Video sam da ništa nije prošlo. Izgleda da su se korbač i vlast u Srbiji zauvek venčali. Znam da je Vaš otac oduvek bio borac protiv svakog zakona koji narodu i novinarima na usta brnjicu stavlja, pa me zato još više čudi zašto ćutite, poštovani predsedniče.
Priznajem da nikako ne mogu da razumem da se pored ovoliko nedaća koje su zadesile našu Srbiju Vaši ministri bave samo mišlju kako da novinarima zapuše usta. Hoće li se svi problemi rešiti ako novinari o njima ne budu pisali? Hoće li Vašim ministrima laknuti kad budu otimali i o tuđem trošku uživali, a novine o tome ne budu pisale? Hoćete li Vi i tada biti predsednik svim Srbima? Znam, poštovani predsedniče, da Vi ne možete odgovarati za sva zlodela svojih saradnika, ali im bar u tome nemojte pomagati. Oglasite se! Progovorite! Pa, ili će novi zakon Srbiji brnjicu na usta staviti, ili će onaj 5. oktobar jedared i nama svanuti!
Poštovani predsedniče, ako se Srbija nalazi između Kurira i bruke pred svetom zbog drakonskog zakona o medijima - pokloniću Srbiji Kurir pod uslovom da Skupština Srbije imenuje časnog, poštenog, po moralnim kvalitetima vrhunskog, nekorumpiranog državnog službenika da upravlja ovim medijom. Da li imate takvog čoveka, gospodine predsedniče?
Radisav Rodić, pokretač Glasa javnosti, Kurira, Kurir stila i Groma
