Izvor: Blic, 29.Apr.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da sam Srbin, hteo bih što pre u Uniju
Nemačka je poslednjih nekoliko dana odigrala presudnu ulogu u intenzivnim diplomatskim pregovorima koji su imali za cilj da se Beogradu konačno otvori put za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ako SSP danas bude ponuđen Srbiji na potpisivanje, biće to velikom zaslugom nemačke diplomatije. Bio je to neposredan povod za intervju s Volframom Masom, ambasadorom Nemačke u Beogradu.
Da li je među uslovima za potpisivanje SSP da se Srbija odrekne Kosova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i prizna samoproklamovanu nezavisnost?
- Sporazum se nalazi na stolu već mesecima, a uslovi su od samog početka nepromenjeni. Očekujemo punu saradnju s Tribunalom u Hagu. Nikada potpisivanje sporazuma nismo uslovljavali pitanjem Kosova. Naprotiv, stalno smo naglašavali da se zapravo radi o dve potpuno različite teme.
Pojedini političari tvrde suprotno i kažu da SSP neće moći da ratifikuju parlamenti zemalja koje su priznale Kosovo zbog člana 135. Da li ćete menjati taj član?
- Nisam stručnjak za međunarodno pravo i nisam poslanik Bundestaga, ali ispred sebe imam taj član u kojem piše da se SSP ne primenjuje na Kosovo, koje je pod međunarodnom upravom, kao i da se sporazumom „ne određuje njegov konačni položaj". To je veoma jasna izjava i ne vidim kakav bi tu problem mogao nastati. Mi smo se uvek zalagali za Rezoluciju 1244.
Da li će Nemačka uslišiti apel predsednika Tadića da preispita odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova?
- Uvek pažljivo slušamo naše prijatelje i partnere, ali ne donosimo odluke lakomisleno. Ne donosimo ih da bismo ih već sutra opovrgnuli. Odluka o Kosovu je doneta i verujem da će ostati.
Koliko je paljenje nemačke ambasade uticalo na njih?
- Što se mene tiče, a moram da priznam da sam neposredno bio pogođen tim događajima, moj odnos prema Srbiji se nije promenio. Za napad na ambasadu su odgovorni ljudi koji su mogli direktno da utiču na delovanje policije. Samo ti pojedinci, a ne srpski narod, snose odgovornost za nemile događaje.
S kim od beogradskih zvaničnika imate kontakte i na kom su nivou?
- Protekle četiri nedelje uglavnom sam kontaktirao s građanima Srbije, budući da sam bio na odmoru. Šalu na stranu, saradnja je otežana, ali smo i dalje u stanju da sva pitanja i želje upućujemo na adresu na koju ih treba dostaviti. Za to su potrebne obilaznice, ali u suštini nije došlo do prekida u komunikaciji.
Koliko je Srbija na šteti što je naš ambasador povučen iz Nemačke?
- Pre 20 godina sam radio za predsednika Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga i njegov moto je bio „Ukoliko želiš nešto da postigneš s nekim, moraš da razgovaraš s njim". U tom smislu smatram da je Srbija povlačenjem svog ambasador sama odustala od važnog instrumenta komunikacije i otežala ju je i to joj šteti. Međutim, ambasada i dalje radi i imate veoma angažovanog otpravnika poslova koji bi verovatno, u sličnom intervjuu u Berlinu, rekao isto što i ja vama ovde - dakle komunikacija je otežana, ali ne i prekinuta.
Da li možemo da očekujemo investicije nemačkih kompanija u skorije vreme?
- Postoji interes velikih nemačkih firmi da investiraju u Srbiju. Sledeće nedelje biću na otvaranju jednog nemačkog preduzeća u Zrenjaninu, koje će otvoriti 1.200 novih radnih mesta. Na ovaj način želim da ohrabrim druge nemačke investitore koji još razmišljaju da li da se usude da dođu u Srbiju. Kada budemo imali odgovore o političkoj budućnosti Srbije, ovaj mali potok bi mogao postati reka.
Da li to znači da bi negativna poruka bila poslata investitorima ako pobede stranke bivšeg režima, poput radikala?
- Nisu toliko bitna konkretna lica. Bitna je pouzdanost zemlje, vladavina prava, šansa za poslovno delovanje i jasna perspektiva. Ako ne znam kojim pravcem će da se zemlja razvija ili, pak, ako mi kažu: „S vama ne želimo da poslujemo", onda moramo biti realisti i znati da će investiror, koji može da bira pet-šest različitih zemalja, uvek izabrati mesto gde će biti dobrodošao.
Da li je realno očekivanje da ekonomski odnosi Srbije i EU napreduju bez priključenja Uniji?
- Imamo izvanredne odnose sa zemljama koje nisu članice EU i to ne može biti kriterijum. Međutim, u neposrednom okruženju Srbije su dokazi zemalja koje su ulaskom u EU brzo unapredile ekonomiju na izvanredan način. Pre četiri godine smo u EU primili desetak novih članica i kada se pogleda dinamika njihovog razvoja i porast blagostanja stanovnika, moram da kažem, da sam Srbin, terao bih svoju vladu da krenemo što pre tim istim putem. Ako uzmemo Poljsku kao primer, poljoprivreda je do pre neku godinu igrala glavnu ulogu i nije bilo dovoljno radnih mesta. Sada u Poljskoj vlada nestašica radne snage i stručnih kadrova. Za samo nekoliko godina se situacija mnogo promenila. U proteklih šest do osam godina godina EU je pomogla Srbiju sa tri milijarde evra, a sličan iznos pomoći je stigao i iz samih država članica na osnovu bilateralnih aranžmana. Želimo da nastavimo tim putem.
Tužba protiv Nemačke osuđena na neuspeh
Naši zvaničnici najavljuju tužbe protiv zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo Međunarodnom sudu u Hagu. Kako to komentarišete i kako bi Nemačka reagovala?
- Videćemo kakav će biti rezultat takve tužbe, ako do nje dođe. Veoma sam optimističan što se tiče ishoda jer sam ubeđen da je s naše strane sve urađeno tek nakon detaljne provere pravne pozadine. U samoj činjenici da se podnosi tužba ne vidim ništa problematično. Međunarodni sud pravde i postoji da bi nepristrasno rešavao sporna pitanja među državama. Naravno, bilo bi poželjno da energiju u našim bilateralnim odnosima koristimo konstruktivno, s pogledom u budućnost.
