Izvor: Akter, 25.Feb.2016, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da ne pomeramo, već da otvaramo granice
Moji roditelji nisu nikad otišli iz svog sela, ali su pet puta menjali pasoš i valutu, a posle poslednjeg rata odlučili smo ne da pomeramo granice, nego da ih otvorimo i to je bila mnogo pametnija ideja, rekao je danas Poslanik Evropskog parlamenta i predsednik Evropskog međunarodnog pokreta Jo Lajnen
"Kad su to mogli da urade Francuzi i Nemci, mislim da je to moguće i na Balkanu, ukoliko postoji politička volja, nadam se da su etnički konflikti nešto što pripada prošlom >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << veku", naglasio je Lajnen, objašnjavajući na skupu o ulozi civilnog društva i značaj procesa evrointegracija i uloge građana u tom procesu.
Govoreći o našem regionu, Lajnen je istakao potrebu za regionalnom saradnjom i naveo da potiče iz malog mesta na granici Francuske i Nemačke, te da je to njegovo selo menjalo državu posle svakog rata, dok se granice, u okviru EU, nisu "otvorile".
Inače, na Međunarodnoj konferenciji "Više od civilnog društva: Zajedničkim dijalogom na evropskom putu" istaknuto je da je za evropske integracije Srbije neophodna saradnja države i civilnog društva, a građani treba aktivnije da se uključe u proces približavanja Evropskoj uniji, jer, kako je to rekao šef Delegacije EU Majkl Devenport, u EU ne ide srpska vlada, već cela zemlja, sa svim građanima.
Na skupu je ukazano i na značaj dijaloga u regionu za proces pregovora sa EU, kao i uopšte na značaj komunikacije između država članica i država kandidata.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja, koji je jedan od organizatora konferencije, istakao je da je cilj tog pokreta da se ubrza i olakša proceš pregovora za ulazak u EU.
Prema njegovim rečima, organizacije građanskog društva mogu delovati unilateralno, bilateralno i multilateralno, kao i da konferencija, koja se po prvi put održava u našoj zemlji, pokazuje kako organizacije civilnog društva mogu delovati multilateralno.
Lajnen je kao trajni napor i borbu za slobodu i demokratiju naveo objašnjavanje evropskih ideala narodu.
"Ima ljudi kojima se evropske integracije i jedinstvo ne sviđaju i protiv toga su i Evropski pokret od 1948. godine mnogo mreža i platformi osnovao je od tada upravo s ciljem da bi se ljudi približavali preko državnih granica, a to sada radimo i van evropskog prostora, na Kavkazu, na primer", rekao je Lajnen.
Prema njegovim rečima, kada je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker rekao da neće biti proširenja EU u ovom mandatu komisije, to ne znači da "ima zamor materijala od proširenja".
"Moramo da radimo na pripremi otvaranja pregovora i da korak po korak približavamo proces uključivanja u EU za kandidate do samog kraja, kako bi mogli da se uključe u evropsku porodicu", rekao je Lajnen.
Smatra da je prošlost pokazala da je korisno za zemlje da budu u EU i kao primer naveo Španiju, "koja je pre 25 godina bila potpuno drugačija nego Španija danas, bila je izolovana i siromašna, a danas je jedna od najbogatijih u svetu".
"Naša saradnja u Evropi neophodna je, pogotovo kada se u obzir uzimaju izazovi sa kojima smo suočeni", rekao je Lajnen i dodao da Evropa privredno nije dovoljno uspešna.
"Investicije ne padaju s neba u krilo, potrebno je pravo okruženje, mnoge od zemalja članica i dalje moraju da sprovode reforme, snažno, dobro upravljanje, stabilnost, poreska disciplina, manje birokratije i manje korupcije, omogućavaju da se investira sigurno i znam da se u Srbiji bavite svim tim problemima", rekao je Lajnen.
Dvodnevnu Međunarodnu konferenciju "Više od civilnog: zajedničkim dijalogom na evropskom putu" organizovali su Međunarodni evropski pokret i Evropski pokret u Srbiji, u partnerstvu sa Službom EU za pomoć organizatorima civilnog društva TASCO i Kancelarijom za Evropske integracije.
U središtu pažnje biće dijalog između civilnog društva i države u procesu pristupanja EU, a posebno saradnja i mehanizmi učešća civilnog društva u pregovorima.
.jpg)
