Izvor: Politika, 31.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li srpska opozicija zna šta hoće
Građanima koji nisu zadovoljni sadašnjom vlašću, opozicione stranke uglavnom govore šta neće i protiv čega su, a ređe šta nude umesto toga
Predsednički kolegijum Srpske radikalne stranke priprema „neku vrstu platforme, strategije” oko koje bi pokušali da se dogovore sa ostalim opozicionim strankama, otkrio je juče na konferenciji za novinare generalni sekretar radikala Aleksandar Vučić, navodeći kao mogući rok za postizanje tog dogovora 5. septembar.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Predložićemo određenu strategiju, iako smo različite stranke, sa drugačijim idejama, ali nam je zajednički cilj kako da se dođe do drugačije Srbije, do bolje Srbije i kako da dođemo do novih izbora i do mogućnosti da se volja ljudi u Srbiji zaista poštuje – rekao je Vučić najavljujući da će pre svega Demokratskoj stranci Srbije i Novoj Srbiji, ali i drugim „organizacijama i slobodomislećim ljudima” ponuditi da naprave široki front „protiv režima Borisa Tadića”.
Rano za novi DOS
– Rano je govoriti o nekakvom DOS-u. Ovde je reč samo zajedničkom cilju – rekao je Vučić. On, međutim, nije mogao da kaže šta će se konkretno naći u toj strategiji, jer još nije napravljena.
– Imamo tek obrise. Pretpostavljam da i sada znate koje će biti ključne stvari. Biće svakako kako da se obezbede značajnije investicije za zemlju, kako da se napravi ekonomski napredak. Bez toga nećemo izlaziti pred građane – rekao je Vučić. Na pitanje zar nisu pred građane izašli sa svojim programom pre dva i po meseca na izborima, Vučić je odgovorio da jesu, da su pobedili, „ali su neki prevarili građane i rekli da neće da idu sa Čankom i Draškovićem u koaliciju, pa su otišli”.
Dobijanjem jasne strategije, koja srpskoj opoziciji danas nedostaje, u čemu se slažu politički analitičari, ona bi mnogo bolje mogla da iskoristi najjače adute kojima sad raspolaže – brojnost i ideološku homogenost.
Ovi aduti, međutim, ne mogu da dođu do izražaja u situaciji kad izgleda kao da opozicione stranke ne mogu da se dogovore čak ni oko toga koji je glavni cilj mitinga kakav je bio onaj koji je prošlog utorka održan u centru Beograda.
Građanima, zapravo, nije poslata dovoljno jasna poruka zbog čega je organizovan miting. Pre, za vreme i posle mitinga koji su organizovali radikali, a podržale su DSS i NS, stranke učesnice slale su dosta neusklađene poruke. Radikali su najpre učestvovali na protestima ultradesničarskih organizacija zbog hapšenja Radovana Karadžića, a potom zakazali miting protiv nedemokratskog režima Borisa Tadića, najavljujući protestnu šetnju do Dedinja i RTS-a, čijim izveštavanjem nisu zadovoljni.
Kao glavne motive za protest, izražavanje nezadovoljstva protiv medijske blokade i nedemokratske vlade, naveo je, u izjavi za beogradski dnevnik „Pres”, i poslanik DSS-a Željko Tomić, ocenivši da to nije bio isključivo skup podrške Karadžiću. Takvo izjašnjavanje je donekle i logično, s obzirom dna to da je u vreme vladavine DSS-a Hagu isporučeno dvadesetak ljudi (pri čemu su radikali najviše primedaba imali na račun „dobrovoljnosti” odlaska Sretena Lukića u Hag i na način hapšenja Zdravka Tolimira). Možda u tome i treba tražiti razloge i za činjenicu da DSS na bini među govornicima nije predstavljao neko od bivših ministara već roker Bora Đorđević, koji je tek nedavno ušao u Glavni odbor stranke i koga javnost još ne percipira kao političara.
Učešće u vladi koja je najviše optuženika otpremila za Hag, međutim, nije omelo Velimira Ilića, lidera Nove Srbije, da zauzme svoje mesto na bini pored čelnika radikala, i da posle mitinga izjavi da je okupljeni narod očekivao šetnju do Specijalnog suda, u čijoj se pritvorskoj jedinici tada još nalazio bivši predsednik Republike Srpske.
Opozicija danas u parlamentu kontroliše čak 121 poslanika što krhkoj vladajućoj većini ne dopušta ni trenutak opuštanja. Mnogo je i jedinstvenija nego što je, recimo, bila u vreme prve vlade Vojislava Koštunice kada su glavnu reč u opoziciji vodile međusobno posvađane Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka. Trenutno, međutim, iz spektra opozicionih stranaka iskače samo Liberalno demokratska partija, koja uslovno podržava Vladu, dok su u relativno homogenoj grupi uz SRS još i DSS i NS.
Formulisanje strategije koju najavljuju radikali moglo bi da označi prekretnicu u dosadašnjem delovanju opozicionih stranaka koje se uglavnom svodilo na to da nezadovoljnim građanima govore šta neće, odnosno protiv čega su, ne nudeći im istovremeno i jasnu alternativu.
– Oni eksploatišu „patriotske” traume (Kosovo, saradnju sa Hagom), ne pokazujući uopšte da postoje druge teme koje ih zanimaju – ocenjuje Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa.
Na tim temama, prema mišljenju Đorđa Vukovića iz Cesida, ne mogu se praviti stranka i njena strategija, jer su neke od njih prilično apstraktne i ne pružaju mogućnost da se u pogledu njih postave konkretni i relativno lako ostvarivi ciljevi. On dodaje i da se na pitanju Kosova ne može praviti strategija, jer u vezi sa tim pitanjem sve stranke imaju identičan stav – da je Kosovo deo Srbije i da je proglašena nezavisnost te pokrajine nelegalna.
Međutim, kad je u pitanju druga patriotska tema, saradnja sa Hagom, čak ni među opozicionim strankama ne postoji jedinstvo. SRS je, naime, protiv hapšenja i izručenja haških optuženika, što praktično znači da su protiv saradnje s Haškim tribunalom. NS je protiv tajnih hapšenja, a za dobrovoljne predaje i javna hapšenja, ali i za preispitivanje Zakona o saradnji s Haškim tribunalom, kako je to izjavio Ilić za jučerašnji „Pres”. Za preispitivanje saradnje s Hagom je i DSS, ali nijedna od dve stranke narodnjačke koalicije ne kaže šta to konkretno podrazumeva.
Na pitanje da li to znači da je DSS u vlasti da sada ne bi sarađivao sa Haškim tribunalom, njegov portparol Andreja Mladenović je u ponedeljak odrično odgovorio, dodavši da bi stranka otvorila dijalog s Hagom. Ipak, ostalo je nejasno kako bi to DSS pregovarao s tribunalom, kao i da li to znači da ne bi trebalo izručiti nikog dok ta institucija ne promeni sadašnje aršine po kojima sudi.
Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli”, slaže se da u ovom trenutku opozicija još nema jasnu strategiju, ali se pita i da li je sa druge strane vlast ima, jer je još opasnije za državu ako je vlast nema. Jedan od razloga za izostanak opozicione strategije je, prema njegovom mišljenju, i to što se ove stranke, a pre svega DSS i NS još privikavaju na činjenicu da su opozicija, dok SRS treba da se prebaci sa pozicije konstruktivne opozicije, kakva je bila naročito u vreme prve Koštuničine vlade, na poziciju tvrde, radikalne opozicije, kakva je bila prvih godina posle 5. oktobra.
Vukadinović, međutim, dodaje da će opozicija morati da se navikne i na to da će, kako god da reaguju, imati veoma mali medijski prostor na raspolaganju, jer se, prema njegovom mišljenju, stanje na medijskom planu po tom pitanju može porediti u izvesnoj meri sa prvim godinama vlasti Slobodana Miloševića.
– Opozicija će u svakom slučaju morati dosta da radi, a ne da čeka da joj vlast padne s neba. Moraće da nađe odgovor na teme koje će im nametati vladajuća koalicija, kao što su socijalna priča i priča o EU, na osnovu kojih je ZES i zabeležila tako dobar rezultat na izborima. Te teme su možda odlične za marketing, ali teško da će biti lake za realizaciju. Tu opozicija treba da traži svoju šansu – ocenjuje Vukadinović napominjući da to nikako ne znači da opozicija treba da se odrekne i dosadašnje nacionalne retorike, ali da je mora bolje ukomponovati sa tzv. životnim pitanjima.
Preduslovi za osvajanje vlasti
Na primedbu da te teme ne nameće vlast, već građani, koji kao svoje prioritete u svim istraživanjima navode bolji standard i ekonomski napredak, Vukadinović odgovara da se sa takvim rezultatima istraživanja mnogo manipuliše i naravno da je ljudima najvažniji njihov život i standard. Ali to ne znači da ne brinu i o nacionalnim pitanjima, pogotovo što im „bolji život” svi i stalno obećavaju, a on veoma sporo stiže.
Dosadašnja iskustva, međutim, ukazuju na to da je neophodno da bude ispunjen bar jedan od dva preduslova da bi opozicija mogla ozbiljno da računa na uspeh u rušenju vlasti: da ponudi dovoljno konkretnu viziju bolje budućnosti u odnosu na postojeće stanje i predoči način na koji to misli da ostvari ili da situacija u društvu bude takva da većina građana u jednom trenutku zaključi da aktuelna vlast ne može da im donese nikakav boljitak, odnosno da glasanjem za promenu vlasti nemaju šta da izgube.
Poslednja dva takva primera su sa poslednjih izbora. U prvom slučaju, proevropski blok je Kragujevcu ponudio ugovor sa torinskim Fijatom, koji bi gradu doneo nova radna mesta, a samim tim i rast standarda. Koliko god da su građani pre toga bili nezadovoljni, ovo je, svi su se složili, bilo presudno da koalicija okupljena oko DS-a pobedi u Kragujevcu, a dobrim delom i u Srbiji.
U drugom slučaju, građani Bora, koji su na predsedničkim izborima u januaru većinski podržali Borisa Tadića, na parlamentarnim izborima u maju, posle dva neuspela tendera za Rudarsko topioničarski basen Bor, zaključili su da nemaju šta da izgube ako glasaju za radikale, pa su to i učinili.
Srpska opozicija, međutim, trenutno ne nudi ništa konkretno, samo kritikuje, ali to nisu kritike poteza vlasti koje direktno utiču na standard građana, koji se prema istraživanjima agencija nalaze na vrhu liste prioriteta prosečnog birača. Ne koncentrišu se na glavne teme koje interesuju građane, a prema rečima Milana Nikolića iz Centra za proučavanje alternativa, neka istraživanja koja on poseduje ukazuju da čak 80 odsto građana na vrh liste prioriteta stavlja rast standarda, zapošljavanje i borbu protiv kriminala i korupcije.
Đorđe Vuković, iz Cesida, ističe da su u gotovo svim njihovim dosadašnjim istraživanjima prva četiri mesta najvećih problema sa kojima se građani suočavaju rezervisana za standard, nezaposlenost, kriminal i korupciju. Tek nakon njih dolaze pitanja Kosova i saradnje sa Hagom.
Opozicija trenutno kao da nije zainteresovana za ozbiljnu i konkretnu kritiku vlasti po pitanjima koja se tiču upravo standarda građana. Tako, na primer, činjenicu da unutar vlade ne postoji jasan stav o stepenu i načinu povećanja penzija, opozicija gotovo da ignoriše.
Ipak, i tu se naziru neki pomaci, pa beogradski odbor Nove Srbije najavljuje ekonomsku analizu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Opoziciju koja nema jasno definisane ciljeve i strategiju, poželela bi svaka vlast, ali takva opozicija istovremeno predstavlja opasnost za državu, jer ne može efikasno da kontroliše vlast.
– Vlast koja nema efikasnu opoziciju može da se izobliči. Nepostojanje ozbiljne i efikasne opozicije može da vodi izobličenim oblicima demokratije, partokratije, kao i da stvori prostor za povezivanje krupnog kapitala i vlasti – zaključuje Đorđe Vuković.
A. Marinković
M. R. Petrović
[objavljeno: 01/08/2008]
.jpg)
