Izvor: Politika, 02.Okt.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li nam se prošlost vraća
Koreni današnjeg nasilja traže se u ratovima devedesetih, u ekonomskoj krizi, nedoslednosti funkcionera, nespremnosti elite da politiku vodi drugim sredstvima
Stradanje francuskog državljanina, divljanje navijačkih grupa, otkazivanje Parade ponosa pod pretnjom ultradesničarskih organizacija tek sada nailaze na odgovor države koja u liku republičkog tužioca najavljuje konačni obračun sa grupama koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posežu za nasiljem. Korene nasilja neki vide u događajima iz devedesetih godina prošlog veka, neki u siromaštvu, nedostatku perspektive i lošim ekonomskim prilikama, a neki u nespremnosti političke elite da tome stane na put. Šta god bilo, tragovi vode do političkih partija koje odgovornost prebacuju na one koje su vladale pre njih.
Saglasni sa ocenom Borisa Tadića da postoji neprekinuta nit između nasilja, koje je obeležilo devedesete, podrške štrajku „crvenih beretki” i sadašnje atmosfere netolerancije, Nada Kolundžija (DS) ističe da su neki periodi posle 2000. godine pogodovali ponovnom rađanju jezika netrpeljivosti i nasilja. Na pitanje koliko je deo odgovornosti DS-a, budući da je u poslednjih devet godina učestvovala u vlasti, ona kaže da se prvi ciklus vlasti njene stranke završio akcijom „Sablja”, a predsednik Tadić nije imao poluge državne sile kojima bi takve pojave sprečavao.
„Prvo što smo uradili kada smo 2007. ponovo ušli u vladu jeste da smo doneli set zakona kojim smo stvorili uslove za oštriju borbu države protiv takvih pojava”, kaže ona dodajući da uzroke sadašnje eskalacije nasilja svakako ne treba tražiti u socijalnom nezadovoljstvu, kako to ističu pojedine partije. „Ovo sigurno nije socijalni bunt. Da li neke političke partije žele da iskoriste pojedine socijalne grupe za navodno iskazivanje socijalnog bunta, to je već ozbiljno pitanje i mislim da tu leži objašnjenje gde su uzroci ovolikog nasilja”, ocenjuje Kolundžija.
Nebojša Bakarec, potpredsednik Izvršnog odbora DSS-a, ne isključuje u potpunosti odgovornost svoje stranke za porast nasilja u društvu s obzirom na to da je bila u vlasti, ali kaže da je ona mala. On kaže da funkcioneri DSS-a nisu ulazili u uprave sportskih klubova za razliku od SPS-a i DS-a.
Politika formirana krajem osamdesetih, koja je nasilje videla kao način rešavanja svih problema, za Žarka Koraća, profesora Filozofskog fakulteta i narodnog poslanika, glavni je uzrok današnjih problema. Sadašnji politički ciljevi, smatra on, nisu mnogo izmenjeni u odnosu na ondašnje, pa se ni sredstva za njihovo ostvarivanje ne razlikuju u velikoj meri.
„Društvo koje se ne odriče politike nasilja, gde se politički nerehabilitovani ljudi ponovo nalaze u vladama, nije napravilo koreniti raskid sa prošlošću i zato se prošlost neprekidno vraća, sada na ovaj način, na ulicama Beograda. Ako je reformisani političar čovek koji je pre godinu i po dana govorio da Bulevar Zorana Đinđića treba da se nazove bulevar Ratka Mladića, kako izgleda nereformisani političar”, pita Korać.
Obrazac današnjih nasilnika, prema mišljenju Čedomira Čupića, profesora Fakulteta političkih nauka, stvoren je u ratovima devedesetih godina kada je država ne samo tolerisala nego i podstrekivala nasilje. Agresivno delovanje navijačkih grupa, objašnjava on, odgovara određenim partijama, verovatno i protivnicima evrointegracija, kao i novobogatašima.
Sociolog i naučni savetnik Zoran Avramović kaže da ratovi nisu odgovarajuće objašnjenje za ovo što se dešava i dodaje: „Zagonetno je otkuda sada napadi na strance, a nije ih bilo neposredno posle NATO bombardovanja. Otkuda posle toliko godina da se pojave tako u nizu”.
On optužuje vlasti da se ponašaju nedosledno. „Oni koji su na određenim funkcijama, moraju u svakoj situaciji da osude nasilje. I da mu daju, ako ne istu, bar približnu pažnju”, kaže on navodeći primer upada dela demokratske omladine na konferenciju za novinare Nikole Miloševića, kada su mu zabranili da govori.
------------------------------------------------------------
Engleski huligani su samo huligani
Navodeći promer različitog pristupa problemu nasilja, Žarko Korać ističe razliku između engleskih i naših fudbalskih huligana.
„Naravno da oni liče, ali postoji jedna velika razlika. U Engleskoj oni nemaju političke parole. Oni jednostavno piju i tuku se i ponašaju se divljački. Pogledajte naše navijačke grupe, one imaju nazive ’Obraz’, ’1389’, nose slike Ratka Mladića. Naši huligani se skrivaju iza političkih ciljeva, engleski huligani su samo huligani”, kaže Korać dodajući da političari nemaju neku direktnu vezu sa huliganima nego da je reč o podeli istih vrednosti.
J. Cerovina A. Marinković
[objavljeno: 03/10/2009]
