Izvor: Politika, 18.Jul.2009, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li je vreme za združene snage na jugu Srbije

U ovom trenutku ne postoje osnovani bezbednosno-politički razlozi za funkcionisanje snaga bezbednosti kao što su nekada bile organizovane Zajedničke snage bezbednosti, kažu u MUP-u Srbije, a u Ministarstvu odbrane ističu da nema potrebe usložnjavati postojeći sistem koordinacije i saradnje

Teroristički napad u Preševu i nedelju dana ranije ranjavanje žandarma u blizini Bujanovca probudili su neprijatna sećanja na pobunu na jugu Srbije od pre osam godina. Tada je pobuna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << relativno brzo ugušena zahvaljujući, pre svega, aktivnostima združenih snaga vojske i policije, posle čega je zavladao relativno miran period – sve do ovih akcija ekstremista u poslednje dve nedelje.

Bilo je raznih razbojništava, naročito od 2005. godine naovamo, posebno na putu Lučane –Končulj, ali nije bilo takvih klasičnih terorističkih akata u koje se ubrajaju pomenuti napadi u Preševu i Bujanovcu, pa je, prema rečima predsednika Foruma za bezbednost i demokratiju penzionisanog generala Ninoslava Krstića pravi trenutak da se ozbiljno razmotri ponovno formiranje združenih snaga. On je za „Politiku” rekao da naša vlast nije uradila sve što je mogla da spreči ovakve stvari, jer, trebalo je, po njegovom mišljenju, da na jugu Srbije postoji jedinstvena komanda nad policijom, vojskom i službama bezbednosti, kao što je to bilo 2001. godine. Možda nisu potrebne toliko velike združene snage kao onda (u jedno vreme bilo ih je i do 10.000), ali je koncept bio jako dobar, kaže Krstić. Sada, prema njegovim rečima, ne postoji nikakva koordinacija, već svako radi svoj deo posla.

U Ministarstvu odbrane, međutim, smatraju da „nije potrebno formiranje zajedničke komande za angažovane snage na jugu Srbije”. „Prema dosadašnjem načinu rada, uz aktivnosti Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, postignut je zahtevani stepen koordinacije i saradnje snaga na terenu, koji se ogleda kroz redovne svakodnevne aktivnosti. Smatramo da nema potrebe usložnjavati postojeći sistem koordinacije i saradnje formiranjem nove komande”, navodi se u odgovoru Ministarstva koji je dostavljen „Politici”.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova, takođe, ocenjuju da „u ovom trenutku, ne postoje osnovani, specifični bezbednosno-politički razlozi za način funkcionisanja snaga bezbednosti kao što su bile organizovane Zajedničke snage bezbednosti”. U odgovoru na pitanje „Politici” MUP navodi još da su „odluku o formiranju Zajedničkih snaga bezbednosti, krajem 2000. godine, donele Savezna vlada i Vlada Republike Srbije, a usled izuzetno specifične situacije nastale posle povlačenja snaga bezbednosti sa teritorije Kosmeta, kada su terorističke grupacije borbena dejstva prenele na opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu. Cilj osnivanja Združenih snaga bezbednosti bila je zaštita građana i imovine”.

General Krstić, koji je pre osam godina bio komandant združenih snaga na jugu Srbije, za naš list objašnjava kako je taj model tada funkcionisao. On je imao pomoćnike za policiju i za obaveštajno-bezbednosne poslove. Pod ovom komandom bile su specijalne jedinice policije, policijske uprave Bujanovca, Preševa i Medveđe i delovi jedinica Prištinskog korpusa. Predstavnik obe vlade Nebojša Čović (koji je bio na čelu Koordinacionog tela) bio je na terenu i svakodnevno su održavani sastanci – ujutro i uveče, na kojima se iznosila kompletna situacija. Komanda združenih snaga predlagala je, a državni organi odlučivali su o planovima aktivnosti. Na primer, pravilo je bilo da vojska ne ide kroz naselja, a da policija ulazi u njih, što je potpuno normalno u svim zemljama, ističe Krstić.

Združene snage rasformirane su krajem 2001. sa obrazloženjem da je prestala potreba za njima.

– Pobuna je ugušena 31. marta i onda je ministar unutrašnjih poslova počeo da komanduje policijom, a ministar odbrane vojskom, iako je bilo nekoliko situacija poput ovih sada. Mi smo tražili nekoliko puta da se to vrati, međutim, ministri nisu hteli. Svako drži svoj resor i ne da da mu se iko meša – kaže Krstić.

Vojni analitičar Aleksandar Radić se slaže da postoji potreba za združenim snagama na jugu Srbije i dodaje da ih nikada nije trebalo ni rasformirati. „To je rezultat naših unutrašnjih političkih problema da imamo jednu takvu neobičnu situaciju da se rutinski obavljaju zadaci, uz sve poštovanje profesionalcima koji se tamo nalaze, u prilikama koje su daleko od stabilnih, zbog ekstremista koji su van kontrole”, ističe Radić.

– Iako postoji koordinacija i nema većih problema u komunikaciji Vojske Srbije i MUP-a, ipak, nije loše imati jedan stalni štab u koji će se uvek sabirati sve informacije o prilikama na terenu. Jer nama je na jugu Srbije potrebna jedna vrlo kvalitetna koordinacija, dnevna, trenutna, između politike, vojske i policije. I morate stvoriti fizičke preduslove da to tako funkcioniše, adekvatne realnim rizicima boravka na tom prostoru. Utoliko više što nismo nacija koja ima tehničke resurse nego se u kontroli juga Srbije oslanjamo na ljude, na prisustvo na terenu – objašnjava on.

U Ministarstvu odbrane ističu da je „saradnja i koordinacija komandi i jedinica Vojske Srbije sa snagama MUP-a angažovanih na jugu Srbije veoma korektna, što je ocenjeno i tokom nedavne zajedničke posete predsednika Srbije i ministara odbrane i unutrašnjih poslova Kopnenoj zoni bezbednosti, 10. jula ove godine”.

Uz potrebu formiranja združenih snaga i Ninoslav Krstić i Aleksandar Radić ističu i da povezanost naših bezbednosnih struktura sa Kforom i Euleksom treba da bude jača. Kako objašnjavaju, bez njih se ne može garantovati bezbednost na tom terenu.

Biljana Baković

--------------------------------------------------------

Podizanje nivoa saradnje MUP-a i Euleksa

Na inicijativu Euleksa, u junu ove godine, predstavnici Štaba MUP-a za AP KiM i Euleksa održali su sastanak čija je osnovna namera početak razgovora o unapređenju operativnog nivoa praktične saradnje, koja bi trebalo da započne posle usaglašavanja i potpisivanja protokola o saradnji, kažu u MUP-u Srbije za naš list. „S obzirom na to da ne postoji pravni okvir koji reguliše međusobnu saradnju, a protokol je u procesu usaglašavanja, saradnja sa Euleksom može biti ostvarena samo na tehničkom nivou povodom specifičnih bezbednosnih slučajeva kao što je obeležavanje Vidovdana 2009. godine na KiM”, navodi se u dostavljenom odgovoru MUP-a.

Razgovaralo se i o tome, kako se dalje navodi, da u Euleksu bude osoba ili kancelarija, koja će biti 24 sata dnevno dostupna za saradnju sa štabom. Kontakt sa predstavnicima Euleksa sada je nezvaničan, na pojedinačnom nivou. Predstavnici MUP-a i službenici međunarodnih bezbednosnih snaga zvanično komuniciraju posredstvom Kancelarije za vezu Unmik policije u Prištini.

„Posle potpisivanja protokola o saradnji, koji će dati pravni okvir za saradnju, biće omogućeno formiranje zajedničkih tela koja bi se bavila bezbednosnim pitanjima od zajedničkog interesa, uključujući i borbu protiv terorizma na teritoriji KiM”, navode u MUP-u Srbije.

------------------------------------------------------

Potrebna pomoć Kfora i Unmika

I u Ministarstvu odbrane ističu da je za uspostavljanje stabilnosti na jugu Srbije, pored angažovanja naše strane, neophodan i doprinos međunarodne zajednice preko Kfora, Unmika i Euleksa. „U odnosu na prethodne godine, sadašnja saradnja VS i Kfora ne odvija se na najvišem nivou pošto je Kfor proširio svoj mandat na učešće u formiranju i obuci tzv. Kosovskih snaga bezbednosti”, navode u ovom ministarstvu, dodajući da se saradnja odvija kroz sastanke na nižem komandnom nivou i zajedničke patrole duž administrativne linije.

[objavljeno: 19/07/2009]

Nastavak na Politika...