Izvor: Politika, 03.Nov.2014, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je i DSS dobio svoj LDP
Borba za programsku izvornost vodila se u DS-u i SPO-u, pa i sada kada nezadovoljni „deesesovci” formiraju Državotvorni pokret
Ni danas, devet godina posle razlaza sa Demokratskom strankom i osnivanja Liberalno-demokratske partije, njen utemeljivač Čedomir Jovanović gotovo da ne propušta priliku da istakne kako je „Đinđićeva politika oduvek bila jedina politika LDP-a”, to jest da je „jedino politika LDP-a oduvek Đinđićeva politika”. Demokrate mu, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nikada nisu dale za pravo, tvrdeći da DS nikada nije napustio izvorne ideje Đinđićeve Demokratske stranke, te da niko nema pravo da tako svojata pokojnog premijera.
„Borba za izvornost” svojevremeno se vodila i u Srpskom pokretu obnove, pa su, podsetimo, Srđan Srećković i Sanja Čeković izbačeni iz partije jer su se usprotivili osnivaču partije Vuku Draškoviću, optužujući ga da je napustio ideje na kojima je formiran SPO. Osnivajući frakciju Izvorni SPO, Srećković i Čekovićeva su, kako su objašnjavali, pokušali da svoju stranku „vrate državotvornom i nacionalnom programu” jer je zbog „isuviše čestih preokretanja dospela na političke margine”.
U donekle sličnoj situaciji danas se našla Demokratska stranka Srbije. Bitka za izvorne principe ove partije poprimila je pomalo čudan tok jer uprkos osporavanjima i kritikama koje je na račun nove predsednice partije Sande Rašković Ivić uputio utemeljivač stranke Vojislav Koštunica i odlasku mnogih uticajnih funkcionera, ona i dalje ostaje pri tvrdnji da ni u čemu nije izneverila ideje DSS-a.
„Odgovorno tvrdim da nismo odstupili od političkog programa”, uporna je Sanda Rašković Ivić, optužujući Koštunicu da je „potpuno pogrešno razumeo da DSS napušta svoja programska načela”.
Novu politiku suverenizma, na kojoj će se, umesto na ideji neutralnosti, temeljiti buduće delovanje DSS-a, kao „suštinsko izneveravanje programa” doživeli su i inicijatori novog Državotvornog pokreta predvođeni bivšim potpredsednikom DSS-a Slobodanom Samardžićem.
Situacija u DSS-u specifična je i utoliko što među mnogim funkcionerima koji su napustili stranku posle pobede Sande Rašković Ivić nije bio njen protivkandidat na izborima Miloš Aligrudić iako, prema sopstvenoj tvrdnji, zastupa ideje potpuno drugačije od onih koje ima nova predsednica.
„Ja sam trenutno u DSS-u opozicija zato što zastupam iste ideje koje sam zastupao tokom kampanje za predsednika stranke. Nisam otišao iz stranke jer još nisu promenjena programska dokumenta, a ne zbog toga što se slažem sa onim što priča Sanda Rašković Ivić. Ako se ispostavi, a čini mi se da hoće, da DSS nije u stanju da odbrani svoja programska dokumenta, onda verovatno neću moći da nađem razlog svog opstanka u DSS-u”, objašnjava Aligrudić za „Politiku”, dodajući da je samo pitanje dana kada će doneti konačnu odluku o tome šta će dalje da radi.
Ideje Državotvornog pokreta su, kako kaže, ono što sadržinski potpuno odgovara njegovim shvatanjima politike. Ali ipak mora da vidi „da li je to sa DSS-om zaista gotovo”. Kako sada stvari stoje, postoje velike šanse da se Aligrudić priključi novom pokretu.
Da li bi se posle svega Državotvorni pokret mogao nazvati LDP-om DSS-a?
Analitičar Dragomir Anđelković smatra da ipak ne stoji takvo poređenje.
„To bi bilo isto kao da je Čedomir Jovanović pravio LDP dok je Đinđić bio živ i da je pričao da je Đinđić izneverio sopstvena načela. Ovde imamo Koštunicu za koga se vezuje ta politika i Sanda Rašković Ivić se pozivala na Koštuničino nasleđe sve dok se nije desilo to što se desilo. Pre bi moglo da se kaže da je neki LDP ovaj ’novi’ DSS koji predvodi Sanda Rašković Ivić. Koštunica je utemeljio te principe i on je najkompetentniji da kaže da li ih je neko izneverio. Čim je tako rekao, mora biti da je tako”, ocenjuje Anđelković.
Koštunici se, kako napominje, mogla zameriti politička neefikasnost, ali ne i neprincipijelnost. A kod ove ’nove’ stranke koju predvodi Sanda Rašković Ivić ne zna se, ističe on, šta je novo, a šta staro.
„Kod Koštunice se bar znalo šta su mane, a šta kvaliteti, šta su plusevi i minusi, a kod ovih ostaje da vidimo šta su oni. U Srbiji se kvalitet lidera prenosi na organizaciju jer nema te vrste trajnosti partija da bi one bile iznad pojedinaca”, objašnjava Anđelković i dodaje da je kod DSS-a u pitanju mala ciljna grupa i malo biračko telo, koje će sada biti potpuno marginalizovano.
Jelena Cerovina
objavljeno: 03.11.2014.
