Izvor: Politika, 22.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li da tužimo ili samo da tražimo mišljenje suda
U vrhu države ne postoji saglasnost oko toga šta bi Srbija na međunarodnom planu trebalo da preduzme u odbrani Kosova i Metohije
Od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije prošlo je dva meseca, a Srbija (osim povlačenja ambasadora na konsultacije) još nije preduzela nijedan korak protiv zemalja koje su priznale nezavisnost južne srpske pokrajine. Pravni tim koji je Vlada Srbije formirala pre nego što se raspala (pre mesec dana) nije predložio konkretne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poteze koje bi država trebalo da preduzme već se, kako kaže naš izvor blizak Ministarstvu inostranih poslova, u izveštaju koji nosi oznaku „strogo poverljivo” detaljno iznose razlozi za i protiv pojedinih mera koje su na raspolaganju Srbiji.
Još sredinom decembra prošle godine predsednik Srbije Boris Tadić prvi je najavio da će protiv svih država koje priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova Srbija podneti tužbu Međunarodnom sudu pravde (MSP) u Hagu. Ova ideja naišla je na podršku vlade. Pravnici su još tada upozorili da Srbija može da tuži neku zemlju sudu u Hagu tek nakon što parlament ratifikuje deklaraciju kojom se prihvata obavezna nadležnost ovog suda.
Takođe, preduslov za tužbu protiv zemlje koja je priznala nezavisnost Kosova je i da je ta država takođe priznala nadležnost suda u Hagu. Do sada nadležnost MSP-a je prihvatilo ukupno 65 zemalja, a među njima je 20 priznalo nezavisnost Kosova. Činjenica je i da mnoge zemlje koje su priznale Kosovo kao državu (a među njima i SAD) ne prihvataju nadležnost ove institucije tako da je automatski isključena mogućnost da se protiv njih podnese tužba.
U međuvremenu je vlada pala, a Skupština Srbije je raspuštena, pa ni deklaracija nije ratifikovana.
Međutim, čak i da se to desilo Srbija ne bi odmah po prihvatanju nadležnosti suda mogla da tuži baš sve države koje su priznale Kosovo. Neke zemlje, poput Velike Britanije, Poljske, Japana unele su u svoje deklaracije o priznanju nadležnosti suda „vremensku rezervaciju” tako da neka država protiv njih može pred ovom sudskom instancom da pokrene postupak tek godinu dana nakon što je i sama prihvatila njegovu nadležnost. To praktično znači da bi Srbija sve i da sutra usvoji Deklaraciju protiv pojedinih država tek za godinu dana mogla da podnese tužbu. Procesi bi, međutim, mogli odmah da se pokrenu protiv Švajcarske, Holandije, Senegala, Kostarike i još nekih država koje nemaju takva obezbeđenja.
Sudeći prema izjavama koje su davali u međuvremenu, čini se da su premijer i predsednik Srbije došli na različite pozicije kada je reč o pravnim sredstvima koje bi Srbija trebalo da primeni protiv zemalja koje su priznale deo njene teritorije kao suverenu državu. Koštunica i dalje insistira na tužbama pred sudom u Hagu, dok je Tadić uveren da bismo veći efekat postigli inicijativom da Generalna skupština UN-a zatraži savetodavno mišljenje MSP -a o legalnosti odluke o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova.
Da bi Srbija uspela u ovoj nameri neophodno je da za njenu inicijativu glasa prosta većina (50 plus 1) od 192 članice Generalne skupštine UN. Srbija, međutim, mora prethodno da izlobira za svoj predlog, odnosno da od većine zemalja članica skupštine dobije uveravanje da će glasati za njen predlog. Ukoliko uspemo u ovoj nameri postupak je relativno brz tako da od momenta kada Generalna skupština zatraži mišljenje suda ne prođe više od deset meseci. Iako mišljenje suda ne obavezuje države, one ga, u praksi, uglavnom poštuju jer je reč o vrlo uticajnoj instituciji koju su formirale UN.
Na prvoj konferenciji za novinare, koju je održao na dan polaganja predsedničke zakletve 15. februara ove godine, Tadić je odgovarajući na pitanje kakva je sudbina tužbi rekao da „naše pravne strukture i eksperti analiziraju sve pravne mogućnosti koje nam stoje na raspolaganju u odbrani integriteta zemlje”. Nešto kasnije, on je istakao da kada je o ovom pitanju reč treba se rukovoditi principom „koja bi od tih mera ne samo ugledala svetlost dana, nego koja bi bila primenjiva, da ne krenemo u određene pravne postupke koji su vrlo efektni sa stanovišta unutrašnje javnosti, a nemaju nikakvog međunarodno korisnog dejstva”.
Da su se po ovom pitanju dvojica čelnih ljudi razišli govori i izjava koju je za naš list dao premijer samo dva dana nakon što je objavio da je došao kraj Vladi Srbije. U intervjuu za „Politiku”, polovinom marta, Vojislav Koštunica je optužio dojučerašnje koalicione partnere da su odustali od tužbi. Prema njegovim rečima, iako se o tužbama govorilo u javnosti mesecima ranije, kada je trebalo da se povuče taj potez koalicioni partneri su rekli da je neophodno da se formira jedna komisija koja bi trebalo time da se bavi. „Trebalo je brzo reagovati, trebalo je tužiti određene zemlje. Trebalo je nečemu što je pravni razlog dodati medijski publicitet. Na to su nas savetovali mnogi ljudi – Tomas Flajner, kao član državnog pregovaračkog tima, zatim jedan broj uglednih stranih profesora, koji su se i nudili da pomognu – rekao je Koštunica u intervjuu za „Politiku”.
U nekoliko navrata on je isticao da su tužbe efikasnije od mišljenja koje bi Generalna skupština tražila od suda u septembru kada zaseda.
„Ne lipši magarče do zelene trave, znači pola godine kasnije umesto odmah. Osim toga, ako vi tražite mišljenje, znači da u nešto sumnjate, niste potpuno sigurni, a mi smo potpuno sigurni u ovoj stvari da postoji osnov za tužbu”, bio je Koštuničin argument.
Međutim, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić slaže se sa predsednikom Tadićem (koji je ujedno i šef partije kojoj pripada i Jeremić). Govoreći pre nekoliko dana na tribini posvećenoj spoljnopolitičkim prioritetima Srbije koja je održana na beogradskom Fakultetu političkih nauka, on je istakao da je Srbija svoju inicijativu da se zatraži savetodavno mišljenje suda u Hagu u vezi sa legalnošću odluke o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova već predstavila velikom broju zemalja. Ova inicijativa, kako je rekao, biće podneta pre septembarskog zasedanja Generalne skupštine.
„Srbija ima vrlo ubedljive argumente. Naravno, mi ne znamo unapred šta bi odlučio sud u Hagu. Meni bi bilo neprihvatljivo da sud ignoriše jasne pravne razloge koji su na snazi kao načelo međunarodnog sistema ustanovljenog još 1945. godine, rekao je Jeremić.
On je uveren da, nakon što Međunarodni sud pravde presudi, Kosovo neće moći da bude suverena, međunarodno priznata država, te da će i za međunarodne investitore biti neatraktivna. Prema njegovom mišljenju, odluka suda da je prekršeno međunarodno pravo u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti možda bi prvi put otvorilo ozbiljne pregovore između Beograda i Prištine koji bi doneli rešenje prihvatljivo za obe strane.
-----------------------------------------------------------
Bitka za pravo „malih”
Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić ne vidi razlog da se ne stave istovremeno u „pogon” sve pravne opcije. Srbija, kako kaže u izjavi za „Politiku”, može samo da dobije, jer bi pokretanjem svih pravnih mogućnosti obustavila ili bar usporila proces priznavanja nezavisnosti Kosova.
„Sama činjenica da Srbija tuži države koje su priznale nezavisnost Kosova pokolebaće one koji to još nisu učinili. Oni bi gledali da izbegnu tužbu. Osim toga, tužba bi mogla da pokrene i unutarpolitičke rasprave u zemljama koje su priznale Kosovo. Na primer, u Nemačkoj jer kod njih ima stranaka i iz vlasti i iz opozicije koje nisu zadovoljne odlukom da se prizna nezavisnost Kosova”, smatra Kesić koji je ubeđen da bi na ovaj način Srbija ojačala svoju poziciju u nekim budućim pregovorima sa Albancima.
Kada je reč o inicijativi pred Ujedinjenim nacijama, Kesić upozorava da je od presudne važnosti za uspeh te inicijative kako će se tačno formulisati pitanje za sud u Hagu.
Osim ovih koraka, kako kaže, Srbi i drugi nealbanci bi mogli da podnesu pred sudom za ljudska prava u Strazburu tužbu protiv albanskih funkcionera na Kosmetu, OVK-a ili političkih ličnosti koje mogu da utiču na stvaranje politike prema manjinama.
„Borba za Kosovo nije borba samo za teritoriju koja pripada Srbiji, već i borba oko pitanja da li hoćemo svet koji funkcioniše na bazi ’sila boga ne moli’ ili smo za poštovanje međunarodnog prava. Srbija bi pokretanjem ovih inicijativa ojačala svoj ugled u svetu, pogotovo među drugim malim državama i otvorila pitanje da li male države, relativno skromnih materijalnih mogućnosti uživaju istu zaštitu i prava kao velike države što nije samo teoretsko pitanje”, smatra Kesić.
Jelena Cerovina
[objavljeno: 23/04/2008]
.jpg)
