Izvor: Politika, 18.Mar.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će biti vraćena prava „izbrisanima”
Parlament će se danas obratiti Ustavnom sudu kako bi osujetio zahtev opozicije da se raspiše referendum o primeni zakona o povraćaju prava ljudima izbrisanim sa spiska građana 1992. godine
Slovenačka vlast preduzela je poslednji korak kako bi progurala nedavno usvojeni zakon kojim se vraćaju prava ljudima koje je pre 18 godina izbrisala sa spiska svojih stanovnika i proterala iz zemlje samo zato što su imali državljanstva drugih jugoslovenskih republika.
U pokušaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da spreči referendum o primeni ovog zakona koji su tražile opozicione partije nazivajući „izbrisane” agresorima i spekulantima, parlament će danas Ustavnom sudu podneti predlog za ocenu ustavnosti zahteva za referendum. Vladajuće stranke ubeđene su da će Ustavni sud biti na njihovoj strani, jer je već u dva navrata brisanje građana proglasio neustavnim. O ovom pitanju sud bi trebalo da se izjasni u naredna dva meseca.
Slovenačke vlasti trpele su proteklih godina oštre kritike iz sveta zbog kršenja ljudskih prava. O tome su se izjasnili i Evropski parlament, Evropski sud za ljudska prava i brojne međunarodne organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava. Primenom Zakona o strancima 1992. godine oko 25.000 osoba, mahom Srba, proglašeno je strancima i jednostavno izbrisano iz registra stanovnika. Ostavši bez svih građanskih i ljudskih prava, uključujući pravo na rad, socijalnu zaštitu, ali i ličnih dokumenata veliki broj je deportovan dok su neki završili u centrima za strance.
Međutim, ni novi zakon koji je slovenački parlament usvojio pre desetak dana neće u potpunosti ispraviti ono što je učinjeno pre 18 godina. Kako za „Politiku” objašnjava Neža Kogovšek, iz Mirovnog instituta u Ljubljani koja je vođa projekta „Izbrisani”, zakon pokušava da reši samo pravni status ovih ljudi, ali njima neće ni sada biti vraćena sva ljudska i građanska prava.
„Proteklih godina oko 12.000 ’izbrisanih’ dobilo je u skladu sa slovenačkim zakonima pravo na stalan boravak i državljanstvo. Reč je o osobama koje nisu napuštale Sloveniju ni pošto su bile izbrisane sa spiska slovenačkih građana. Tako su na neki način bili nagrađeni za ilegalni boravak u našoj zemlji. Međutim, oko 13.000 osoba, koje su napustile Sloveniju 1992. godine, jer su deportovane ili nisu mogle da se vrate, do sada nisu mogle da reše svoj status. Novi zakon odnosi se na njih”, kaže Neža Kogovšek.
Problem je, međutim, što će te osobe sada morati da vode komplikovani postupak za dokazivanje svog prava jer su iz Slovenije proterani bez ikakvih papira. Povrh svega, novi zakon ne omogućava im da dobiju bilo kakvu naknadu štete.
„Penzija, izgubljene godine, imovina, naknada štete, sve to ovaj zakon uopšte ne reguliše. Oni mogu tužiti državu za naknadu štete, ali gotovo da nemaju nikakvih izgleda da dobiju takvu parnicu. Njih 55 već je pokušalo da tako povrati imovinu i ni u jednom slučaju sud nije doneo presudu u njihovu korist. Otežavajuća okolnost je i što su rokovi zastarevanja vrlo kratki, svega pet godina, pa sada najveći broj njih ni nema pravo da traži naknadu štete jer im je imovina oduzeta još pre 18 godina”, objašnjava naša sagovornica.
Zbog svega toga će, kako kaže, verovatno mnogi odustati od postupka jer jednostavno nemaju gde da se vrate. Njihove stanove odavno je uzela država jer su i bili u državnom vlasništvu kada su se iselili, a nisu imali pravo da ih otkupe kao što su to uradili slovenački državljani.
Državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Miodrag Jakšić mišljenja je da je upravo obeštećenje koje slovenačka država duguje „izbrisanima” bilo razlog što se odugovlačilo sa donošenjem zakona.
„Zvanična slovenačka politika je, ipak, za svaku pohvalu jer je vlada smogla snage da donese zakon uprkos problemima koje zbog toga ima na unutrašnjoj političkoj sceni. To je hrabra odluka kojom se najotvoreniji bilateralni problem koji postoji između Srbije i Slovenije rešava”, kaže Jakšić.
On je uveren da će zakonom biti obuhvaćeno i više od 13.000 osoba, a njihov tačan broj znaće se kada počne primena zakona. Od toga kako će se slovenačka administracija i birokratija ponašati, kako naglašava, videće se kolika je rešenost i premijera i predsednika da konačno stave to pitanje „ad akta”.
J. Cerovina
[objavljeno: 19/03/2010.]
.jpg)
