Izvor: Kurir, 06.Feb.2011, 17:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DVANAEST GODINA OD PREGOVORA U RAMBUJEU
BEOGRAD - Od početka Međunarodne konferencije o rešavanju kosovske krize, održane u zamku Rambuje kod Pariza, danas se navršava 12 godina. Neuspeh tog skupa rezultirao je 78-dnevnim bombarovanjem SRJ, povlačenjem jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i Metohije i uspostavljanjem privremene
BEOGRAD - Od početka Međunarodne konferencije o rešavanju kosovske krize, održane u zamku Rambuje kod Pariza, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << danas se navršava 12 godina. Neuspeh tog skupa rezultirao je 78-dnevnim bombarovanjem SRJ, povlačenjem jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i Metohije i uspostavljanjem privremene administracije UN u toj pokrajini.
Inicijator tronedeljnih razgovora o Kosovu i Metohiji bila je Kontakt grupa, dok su međunarodni posrednici bili Kristofer Hil (SAD), Boris Majorski (Rusija) i Volfgang Petrič (EU).
Trinaestočlanu srpsku delegaciju u Rambujeu predvodio je tadašnji potpredsednik vlade Ratko Marković, a delegaciju kosovskih Albanaca jedan od komandanata Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači, sada kosovski premijer u ostavci.
Delegacija Beograda odbila je da "direktno razgovara s teroristima", pa se u dvorcu Rambuje pregovaralo iz različitih prostorija, pisanim porukama, preko posrednika, takozvanom "šatl diplomatijom".
Albanska strana je potpisivanje ponuđenog sporazuma čiji je autor bila Kontakt grupa uslovljavala referendumom o samoopredeljenju, a zvanični Beograd je odbijao dolazak stranih trupa, kao i referendum o samoopredeljenju.
I srpska i albanska strana su poslednjeg dana konferencije, 23. februara, uslovno prihvatile sporazum o Kosovu i Metohiji. Srpska delegacija načelno je prihvatila politički deo - široku autonomiju Kosova, ali je izričito odbacila vojni aneks sporazuma navodeći da bi primena praktično značila okupaciju i ograničenje suvereniteta SRJ.
U jednom od članova sporazuma bilo je navedeno da NATO osoblje raspoređeno na tlu Kosova treba da uživa imunitet za sve civilne, administrativne, kaznene i disciplinske delikte, koji bi mogli da se počine u SRJ. Novi srpsko-albanski samit počeo je 15. marta u centru "Kleber" u Parizu, ali je posle nekoliko dana i taj pokušaj da se postigne rešenje za kosovsku krizu propao je.
Devet dana kasnije, 24. marta, NATO je otpočeo bombardovanje SRJ. Ono je okončano 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je predviđao povlačenje jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i razmeštanje međunarodnih snaga.
Posle toga, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kojom je uspostavljeno međunarodno prisustvo na Kosovu - UNMIK kao civilna misija i Kfor kao vojna misija.
