Izvor: Blic, 13.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DSS pobeđuje na izborima, slede DS i G 17 plus
DSS pobeđuje na izborima, slede DS i G 17 plus
Stranačko opredeljenje ispitivano je u istraživanju javnog mnjenja, koje je izvela agencija 'Medium index', jugoslovenska članica 'Galup internešenel i Tejlor Nelson Sofres'. Istraživanje je izvedeno u Srbiji, na standardnom slučajnom uzorku od 1.000 građana Srbije, starijih od 18 godina, struktuiranim intervjuima, u periodu od 27. septembra do 4. oktobra 2001. godine.
DOS je skoro bez ostatka podeljen, i to se, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za razliku od drugih polja rada, može smatrati nesumnjivim uspehom dve zavađene struje u vladajućoj koaliciji. Od onih koji bi glasali za DOS, 46 odsto se opredeljuje za onaj deo koji bi predvodila DSS, a 44 za grupaciju oko DS. Ostali su neopredeljeni, što će reći da je svega desetak odsto autentičnih DOS-ovaca koji nisu podlegli pritiscima da se koalicija podeli.
Stranačko opredeljenje je ispitivano tako što je ispitanicima ponuđeno više modaliteta glasačkog listića: jedan kad sve stranke DOS nastupaju samostalno, drugi kad DOS nastupa kao celina, treći kada se ova koalicija deli na grupaciju oko DSS i onu oko DS i četvrti kad se u igru pored ove dve grupacije umeša i G17 plus. Pristalice malih stranaka se, u situaciji kad izborni listić nudi dve grupacije DOS (bez navođenja koje bi stranke bile u tim grupacijama), nepogrešivo opredeljuju: oni koji bi glasali za Novu Srbiju, kao i pristalice Obradovićeve Socijaldemokratije se svrstavaju uz DSS, dok svi ostali idu na suprotnu stranu.
Kada DOS nastupa jedinstveno, blizu 30 odsto ispitanika je ili neopredeljeno, ili izjavljuje da ne bi glasalo, što je za oko dva odsto više nego ako bi se DOS podelio u dve frakcije (oko DS i DSS), a za šest procenata više nego kad bi se DOS podelio u tri frakcije (deo oko DS, deo oko DSS, i deo oko G17 plus). To znači da je ovakav DOS neprihvatljiv za ovu kategoriju birača i da bi oni radije apstinirali, nego se opredeljivali u takvoj političkoj ponudi. Razdvajanje DOS na tri frakcije dovelo bi do opredeljenja najvećeg broja neopredeljenih i apstinenata. Od koga bi G17 plus uzela glasove, ukoliko bi nastupila kao stranka? Takav nastup bi najviše pogodio grupaciju oko DS, jer bi gotovo polovina onih koji bi glasali za ovu grupu dalo svoj glas Grupi 17 plus ako bi se i ona pojavila na glasačkom listiću. Za G17 plus bi glasalo 12 odsto neopredeljenih, šest odsto apstinenata i 20 odsto onih koji bi inače dali glas grupi oko DSS i 43 odsto onih koji bi inače glasali za grupaciju oko DS. Znači, G17 plus bi gro svojih glasova uzeo od grupacije oko Demokratske stranke, potom među pristalicama DSS, ali i među neopredeljenim ili apstinentima. Pojava G17 plus bi očigledno poboljšala ponudu na političkoj sceni jer bi u tom slučaju bilo svega 23 odsto neopredeljenih i apstinenata, dok bi najgora stranačka ponuda bila kada bi DOS išao sa jedinstvenom listom, u kom slučaju bi bilo 30 odsto neopredeljenih.
