Izvor: Politika, 07.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DSS nudi podršku Tadiću za izbore u septembru 2008.
Demokratska stranka Srbija bila bi spremna da podrži lidera Demokratske stranke Borisa Tadića kao jedinog kandidata vladajuće koalicije na predsedničkim izborima, ali pod uslovom da oni ne budu održani pre septembra 2008. godine, saznaje "Politika" u vrhu partije Vojislava Koštunice. Kako tvrdi naš izvor, to je odgovor na zahtev DS-a da "narodnjački blok" podrži Tadića već u prvom krugu, odnosno da nema svog kandidata za predsednika države. Podršku DSS-a u Tadić bi "zaradio" pristajanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na odlaganje izbora, a, s druge strane, kako tvrdi naš izvor, DSS bi bio spreman da preuzme odgovornost za promenu Ustavnog zakona, ili, u najmanju ruku, "novinama u tumačenju", koje bi u tom slučaju bile nužne.
Da podsetimo, u Ustavnom zakonu zapisano je da predsednički izbori treba da budu raspisani najkasnije do 31. decembra, odnosno najkasnije 60 dana od usvajanja poslednjeg seta zakona kojima se uređuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti. Ova druga odrednica, prema tumačenju DSS-a, mogla bi da bude iskorišćena za opravdanje odlaganja predsedničkih izbora, a da se ne rizikuju optužbe za kršenje Ustavnog zakona.
Da su neslaganja oko datuma izbora, a ne razmimoilaženja u stavovima oko ulaska Srbije u NATO, kako se spekulisalo prethodnih dana, dovela do prve ozbiljnije krize u koaliciji na vlasti potvrđuje i činjenica da su dve najjače stranke prvi put od formiranja vlade javno sučelile svoja mišljenja.
Zahtev za odlaganje izbora u DSS-u pravdaju strahom da bi posle 10. decembra moglo da dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, priznavanja od Sjedinjenih Američkih Država, a možda i EU. Ovaj događaj mogao bi ozbiljno da destabilizuje državu, pogotovo posle izborne kampanje u kojoj bi zajednički kandidat nastupao sa obećanjem da se neće dozvoliti otcepljenje pokrajine. Nezadovoljstvo građana koji bi se mogli smatrati izneverenim moglo bi da dovede do jačanja radikalnih snaga, a u DSS-u strahuju čak i nemira.
U DS-u, međutim, smatraju da bi upravo mogućnost jednostranog priznavanja Kosova trebalo da bude argument više da se izbori održe ove zime.
Kako za "Politiku" tvrdi visoki funkcioner Demokratske stranke, u tom slučaju bi šanse Tadića da pobedi bile mnogo veće, naročito ako bi imao podršku koalicionih partnera. Održavanje predsedničkih izbora tek nakon rešavanja kosovskog problema moglo bi ozbiljnije da ugrozi šanse lidera demokrata za pobedu.
"Ako, recimo, Kosovo krajem godine proglasi nezavisnost, a SAD i neke evropske zemlje, možda i cela Evropska unija, to priznaju, s kakvom platformom Tadić može da izađe pred građane i pobedi", kaže ovaj funkcioner DS-a, napominjući da su u njegovoj stranci iznenađeni zahtevom DSS-a za odlaganje izbora koji je ovih dana iznet u javnost. Naime, iz ove stranke podsećaju, a juče je to javno uradio i ministar u Vladi Srbije i funkcioner DS Dragan Đilas, da je upravo DSS, kada se formirala vlada, uveo takozvani šesti princip podele vlasti, da ukoliko je predsednik iz DS premijer mora da bude iz DSS.
"Odatle proizlazi da, ukoliko Boris Tadić nije predsednik, ni Vojislav Koštunica nije premijer", rekao je Đilas.
On je u izjavi za Radio B 92 ponovio stav stranke da bi predsednički izbori u Srbiji trebalo da budu održani što pre i da Tadić na njima dobije podršku koalicionog partnera DSS.
"Očekujem da na tim izborima Boris Tadić dobije veliku podršku Demokratske stranke Srbije", rekao je Đilas za beogradski Radio B 92 i dodao da "nema nijednog jedinog razloga da se predsednički izbori ne održe u roku koji zakon propisuje".
Đilas je naglasio je da on smatra da će Tadić pobediti na izborima i bez podrške DSS-a i dodao da je "interes DSS-a da se ta stvar što pre raščisti".
Đilas je ocenio da je priča o odlaganju izbora zbog Kosova besmislena, jer niko danas u Srbiji ne može da kaže da će pregovori o Kosovu biti završeni 10. decembra.
U DSS, kako tvrdi izvor "Politike", tvrde da postoje ozbiljne indicije da bi upravo to moglo da se dogodi i da bi posle tog datuma SAD mogle da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Međutim, uprkos zahtevima DS da se izjasni oko podrške predsedničkom kandidatu, prema poslednjim izjavama funkcionera stranke premijera jasno je da DSS još nema nameru da to učini.
Predsednik Političkog saveta ove stranke Radojko Obradović izjavio je juče da je još dug period do izbora, jer je prethodno potrebno doneti čitav niz zakona – o predsedniku, o diplomatiji, vojsci, službama bezbednosti.
"Glavni odbor DSS će, kada zakoni budu doneti i predsednički izbori raspisani, odlučiti o učešću na izborima i o tome da li će stranka imati svog kandidata", rekao je funkcioner DSS i najavio i mogućnost promene Ustavnog zakona "ako se stranke dogovore".
Obradović je izjavio da DSS ima nekoliko kandidata koji mogu da učestvuju i pobede na predsedničkim izborima i da bi "podrška bilo kojem kandidatu dok izbori nisu raspisani, otvorila mnoga pitanja, među kojima i zašto ne razgovaramo o predlogu kandidata za gradonačelnika Beograda i drugih gradova i o nekim drugim izborima".
Izvor "Politike" iz DS-a, međutim, tvrdi da je još ranije sa DSS-om bilo dogovoreno da vladajuća koalicija istakne zajedničke kandidate za gradonačelnike većih gradova.
D. Matović
--------------------------------------------------------------------------
ANKETA
Da li će raspisivanje predsedničkih i lokalnih izbora biti odloženo za sledeću godinu i kome bi to odgovaralo, a kome ne?
Đorđe Vukadinović, urednik časopisa Nova srpska politička misao, smatra da neodređenost Ustavnog zakona pruža mogućnost da predsednički i lokalni izbori, suprotno odredbama ovog pravnog akta, budu raspisani posle 31. decembra ove godine.
– Ustavni zakon propisuje dva uslova za održavanje izbora, a to su kraj ove godine i donošenje čitavog niza zakona kojima se, između ostalog, uređuje položaj predsednika republike, kao i ovlašćenja lokalne samouprave. Usvajanje ovih zakona moralo bi da prethodi raspisivanju izbora – rekao je Vukadinović. Prema njegovom mišljenju, i ako se ostave po strani pregovori o rešavanju statusa Kosova i Metohije, efikasnost Skupštine Srbije je takva da su šanse za raspisivanje izbora do kraja godine minimalne.
– Niko neće biti na gubitku ukoliko izbori budu raspisani početkom sledeće godine. Iako Demokratska stranka trenutno insistira na raspisivanju predsedničkih izbora do kraja godine, njihov kandidat Boris Tadić neće izgubiti podršku glasača ni ako predsednička trka započne na proleće – kazao je Vukadinović.
Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, kaže da bi eventualno odlaganje raspisivanja izbora moralo da bude praćeno i izmenom Ustavnog zakona, a svako drugo njegovo tumačenje "neće doneti dobro Srbiji".
– Ustavni zakon je savršeno jasan i neko može samo da se poigrava sa njim tumačeći ga drugačije. Odredba o raspisivanju izbora do 31. decembra je kategorička i može biti izmenjena samo donošenjem novog ustavnog zakona – rekao je Goati. Kada su u pitanju izbori za predsednika republike, on smatra da bi, ukoliko bi bili raspisani do 31. decembra, predsednički izbori bili repriza onih održanih 2004. godine, kada je Boris Tadić u drugom krugu pobedio Tomislava Nikolića sa 53 prema 45 odsto glasova.
– Kandidati koji bi možda mogli da promene ovaj odnos snaga, pre svega mislim na Zorana Drakulića i Miroljuba Labusa, morali bi da obezbede milione evra kako bi opstali u trci za predsednika, budući da pojedinac iza koga ne stoji stranačka mašinerija ima male šanse u izbornoj kampanji.
Miodrag Radojević, iz Instituta za političke studije, veruje da izbori najverovatnije neće biti raspisani do kraja ove godine, budući da je neophodno da se ispune svi uslovi potrebni za njihovo održavanje.
– To su dve vrste uslova, pravni i politički. Pod pravnim podrazumevam usvajanje čitavog seta zakona kojima se reguliše nadležnost predsednika države i lokalne samouprave, a pre raspisivanja izbora potrebno je izabrati i sudije Ustavnog suda. Evidentno je da se nisu stekli ni politički uslovi za raspisivanje izbora, odnosno da članice vladajuće koalicije nisu postigle saglasnost o tome – rekao je Radojević. On smatra da je nezahvalno prognozirati kome bi raspisivanje izbora do 31. decembra moglo da ide na ruku, a kome da odmogne.
– Ishod izbora zavisi od niza događaja koji bi se mogli dogoditi do dana kada bi oni bili održani. Rasplet kosovske krize i moguće donošenje rešenja o njegovom konačnom statusu moglo bi da dovede do apstinencije velikog broja birača, ili njihovom okretanju opozicionim strankama.
Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, ocenjuje da bi raspisivanje predsedničkih izbora do kraja ove godine bio minimum poštovanja legalizma.
– Kod predsedničkih izbora situacija je jasna, jer zakoni čije se usvajanje pominje u Ustavnom zakonu kao jedan od uslova za njihovo raspisivanje ne bi promenili pravila izborne trke. Kada su lokalni izbori u pitanju, situacija je drugačija jer još nije pronađeno pravo rešenje za predstavljanje građana, ali i manjina, u lokalnim parlamentima. Stoga ne treba očekivati raspisivanje lokalnih izbora u roku navedenom u Ustavnom zakonu, ali bi odlaganje izbora za predsednika značilo da politička oportunost ima primat nad najvišim pravnim aktom jedne zemlje – rekao je Stojiljković. On smatra da kandidat Demokratske stranke za predsednika ima veće šanse u izbornoj trci dok se situacija sa konačnim statusom Kosova i Metohije dodatno ne zaoštri.
– Ukoliko rešenje statusa KiM dobije nepovoljan kontekst po Srbiju, kandidat Srpske radikalne stranke može da očekuje veći broj glasova nego na prethodnim izborima.
M. Albunović
[objavljeno: ]
