Izvor: Blic, 11.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DS me simpatiše
DS me simpatiše
Dok se u javnosti spekuliše procentima i mogućnošću da se, po treći put, predsednički izbori završe bez izbora predsednika, predsednički kandidat DOS Dragoljub Mićunović uveren je da će izbori zakazani za 16. novembar uspeti. On u razgovoru za 'Blic' kaže da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će oko 40 odsto građana izaći na izbore, dok se još 20 odsto premišlja, ali da će i oni najverovatnije izaći na birališta.
- Zato u ovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poslednjih nedelju dana pojačavamo kampanju kako bismo građane ubedili da su ovi predsednički izbori od izuzetne važnosti. EU i SAD takođe apeluju da je za građane Srbije značajno da izaberu predsednika - kaže Mićunović. Šta bi bile posledice neuspeha izbora?
- Političke krize se rešavaju izborima. Neuspeh ovih izbora uveo bi nas u velike probleme, pogotovo ako se raspišu vanredni parlamentarni izbori. U situaciji da nemamo predsednika po okončanju izbora, postavilo bi se pitanje ko će dati mandat premijeru da sastavi Vladu Srbije. Sadašnji v.d. predsednika Srbije je takođe poslanik i ukoliko dođe do raspisivanja izbora, i ona gubi taj mandat. Ukoliko ovi izbori budu neuspešni, hoćete li se ponovo kandidovati?
- O tome ne razmišljam, jer verujem da će ovi predsednički izbori uspeti.
Lider DSS Vojislav Koštunica istakao je jednom prilikom da ste se kandidature prihvatili zbog nekih ličnih garancija koje ste dobili od strane DOS, odnosno DS?
- Ne razumem političke lidere koji prognoziraju propast izbora i aktivno na tome rade. Poznato je da sam pre nego što sam prihvatio kandidaturu predlagao druge kandidate i da sam tek posle insistiranja kolega iz koalicije prihvatio da učestvujem u izbornoj trci. Nema meni ko šta da ponudi. U političkom životu sam imao sve što sam želeo. Da li su tačne priče da su vam pojedini visoki funkcioneri DS u neformalnim razgovorima nudili mesto počasnog predsednika te stranke?
- Očigledno je da u DS postoje simpatije za mene i to se vidi i na njihovim partijskim skupovima. Prvi sam predsednik DS i u toj stranci imam mnogo prijatelja. Postoje želje velikog dela DS, ali i članova DC, da u budućnosti nastupamo zajedno bilo u koaliciji ili da dođe do ujedinjenja. Međutim, takvi razgovori vodiće se tek posle ovih izbora. Postoje procene da će novi predsednik Srbije biti privremeni predsednik, s obzirom na to da će dužinu mandata određivati brzina rada na novom ustavu Srbije. Očekujete li da ćete biti privremeni predsednik ako pobedite?
- Očekujem da ću biti predsednik ceo mandat ukoliko se prihvate rešenja iz sadašnjeg Ustava. Čak i ako se usvoji novi ustav Srbije, verujem da se može, kao i u slučaju izbora poslanika za Skupštinu SCG, postići dogovor da nova pravila važe od sledećih izbora.
Koliko će moj mandat trajati, nije presudna stvar. Istakli ste da ćete se zalagati da se što skorije raspišu parlamentarni izbori. Kada očekujete da će oni biti raspisani?
- Predlažem da se odmah posle ovih izbora raspusti parlament i raspišu parlamentarni izbori za novi saziv Skupštine Srbije. Taj saziv bi trebalo da karakteriše širi konsenzus nego što je to sada slučaj. Mora se što pre ići na vanredne izbore. Nijedan demokrata ne sme da se plaši izbora. Najbolje bi bilo da se izbori raspišu tako da već u februaru imamo novi saziv parlamenta. Kao predsednik Srbije odmah bih sazvao sastanak predstavnika svih relevantnih političkih partija na radni doručak na kome bismo se dogovorili o terminu izbora koji im odgovara. Onda bih razgovarao sa predstavnicima u Vladi Srbije i izneo im detalje tog dogovora. Jedan od uslova da se kandidujem bilo je i što skorije raspisivanje parlamentarnih izbora. Verujem da bi i premijer Živković pristao da sprovedemo ono što se dogovorimo da ćemo učiniti. Nedavno su održani protesti policije i sindikata. Premijer Živković je rekao da bi se policajcima pridružio da je tu, a to je podržao i ministar policije. Sa druge strane, sindikat je tražio smenu Vlade i parlamentarne izbore. Da li su oba ova protesta, po vašem mišljenju, ispolitizovana?
- Na neki način jesu. Protest policije je bio na indirektan način politički, jer je bilo u pitanju izražavanje stava podrške policijskom generalu koji je ujedno i politički stav. To može da onespokoji građane. Međutim, protesti Saveza samostalnog sindikata Srbije bili su direktno politički jer su zahtevali smenu Vlade Srbije, želeli su da uđu u parlament i sebe proglase za narod. To je napad na suverenost Skupštine Srbije koju naši ljudi olako shvataju. Žao mi je što je došlo do povreda ljudi, ali apsurdna je radikalizacija protesta u trenutku kada se vodi rasprava o poverenju Vladi Srbije. Zahtevali ste da se zbog sukoba interesa ministarka saobraćaja Marija Rašeta-Vukosavljević razreši funkcije. Smatrate li da sličnu odluku Vlada Srbije mora da donese i u slučaju optužbi koje G17 plus iznosi na račun ministra policije Dušana Mihajlovića?
- Od početka sam bio principijelan u vezi sa pitanjem sukoba interesa. Tražio sam da se u istrazi utvrdi da li je sukob interesa postojao i da Janjušević i Kolesar napuste funkcije. Kod Rašete-Vukosavljević je takođe utvrđeno da je postojao sukob interesa. Međutim, kod Mihajlovića tek treba utvrditi koliki je on uticaj imao na to da MUP nabavlja stvari od firmi koje posluju u okviru holdinga 'Lutra'. Da bismo imali jasniju situaciju u ovim oblastima neophodno je da budu doneti reformski zakoni o stečaju, naknadnoj dobiti, sukobu interesa... Jedan od razloga zašto se proizvode sve te afere jeste i taj što se fabrikovanjem afere na određen način i odlažu izbori, kako bi se opozicija što bolje pripremila za njih. Nacionalni savet za saradnju s Hagom zauzeo je stav da bi četvorici generala trebalo da se sudi pred domaćim sudovima. Koliko je realno sprovodiv taj stav imajući u vidu zahtev Tribunala za njihovo izručenje?
- Iskreno govoreći, mislim da je takav stav pokušaj dobijanja vremena. S druge strane, Karla del Ponte nas previše zasipa optužnicama zasnovanim na komandnoj odgovornosti i to upravo ljudi koji su dali veliki doprinos u demokratskim promenama i reformama policije i vojske. Sigurno je da postoji načelan stav da bi samo najodgovorniji trebalo da se nađu pred Tribunalom, a da se suđenja ostalima ustupe domaćim sudovima. Očekujem da izdejstvujemo mogućnost da se ovim generalima ili omogući da se brane sa slobode ili da im se sudi pred našim sudovima.
Od potpredsednika Stejt departmenta Marka Grosmana mogli smo da čujemo da bi razgovori o statusu Kosmeta trebalo da počnu 2005. godine.
- Rok koji je Grosman dao je previše ambiciozan. Razumem da SAD žele da oslobode trupe koje imaju na Kosovu, jer su im potrebne negde drugde, ali bojim se da je potrebno mnogo više vremena da se sprovedu standardi predviđeni Rezolucijom 1244. Da li ćete se, ako pobedite, preseliti u predsedničku rezidenciju?
- Ne. Ostaću u svom stanu od sedamdeset kvadrata. Međutim, prijeme i neke stvari obavljaću u rezidenciji jer moj dvoiposobni stan za takve stvari nije pogodan. Nikola M. Jovanović Pismo Koštunici i Labusu
Dragoljub Mićunović pozvao je juče lidere G17 Plus i DSS Miroljuba Labusa i Vojislava Koštunicu da 'ohrabre' svoje članove i pristalice da izađu na izbore 16. novembra. Lider DC dalje navodi da je neuverljiv stav DSS i G17 plus da predsednički izbori danas nisu važni, a da su ranije bili.
U informativnoj službi DSS rečeno nam je da bi lider DSS trebalo na Mićunovićevo pismo da odgovori danas, a potpredsednik G17 plus Mlađan Dinkić je najavio da će Labus sutra odgovoriti na pismo.
- Zar Mićunoviću nije dovoljna podrška liberala i Dušana Mihajlovića, pa sada traži i podršku G17 plus - prokomentarisao je Dinkić. E. B.
