Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Nov.2014, 09:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DS i SDS: Zakon o dužničkom ropstvu
Poslanici Demokratske stranke (DS) i Socijaldemokratske stranke (SDS) danas su u tokom načelne rasprave kritikovali Predlog zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje navodeći da poljoprivrednike stavlja u podređeni položaj i da im ne pruža nikakvu sigurnost. Obrazlažući Predlog zakona, ministarka Bogosavljević je navela da je postojala potreba za donošenjem novih propisa za održivim upravljanjem prirodnih resursa, a posebno u delu koji obuhvata korišćenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ribe kao obnovljivog prirodnog resursa.
Poslanik SDS-a Aleksandar Senić rekao je da predloženi zakon stavlja u podređeni položaj dužnika i da stvara mogućnost iskorišćavanja stanja u kojem se poljoprivredni proizvođač našao iz nužde jer mu je potrebna finansijska pomoć u periodu pre setve.
On je ocenio da se taj zakon može nazvati "zakonom o dužničkom ropstvu poljoprivrednika", "zakonom o zaštiti tajkuna u poljoprivredi" ili možda "zakonom o zelenaštvu u poljoprivredi".
"Ideja uvođenja sistema predžetvenog finansiranja je sjajna i treba da postoji u našem zakonodavnom sistemu, ali zakon je napisan na takav način da će uz najavljeno smanjenje subvencija naši proizvođači biti prinuđeni da se zaduže i da po pravilu stave hipoteku, koju će svaki poverilac tražiti kao sredstvo obezbeđenja", rekao je Senić.
On je naveo da zakonom nije predviđena obaveza da se osiguraju usevi, a poljoprivredni proizvođač ili dužnik ne može da se poziva na okolnosti koje nije mogao da spreči.
"Sa jedne strane damo poljoprivrednim proizvođačima ili bolje rečeno nateramo ih da se zaduže. Onda se dese poplave, grad ili suša a oni nemaju pravo da promene ugovor da traže odlaganje ispunjenja obaveza. Pre toga su stavili hipoteku na svoju imovinu i ostaju bez svoje zemlje", rekao je Senić.
Poslanica DS-a Aleksandra Jerkov negodovala je zbog smanjenja subvencija i navela da u zakonu postoje nejasnoće da li će se poljoprivrednim proizvođačima davati krediti ili zajmovi, odnosno pod kojim uslovima i šta se od njih očekuje.
Ona je ocenila da nema zaštite poljoprivrednih proizvođača od mogućih zloupotreba poverilaca i da ovaj zakon ne pruža sigurnost.
"Možda neki poverilac u zloj nameri iskoristi lošu situaciju i pod lošim uslovima da kredit", kazala je ona i istakla da u slučaju elementarne nepogode poljoprivrednici mogu sve da izgube.
Skupština Srbije počela je danas načelnu raspravu o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.
Predlogom zakona unapređuje se sistem upravljanja ribljim fondom i za tu namenu je kvalitetnije definisan izvor finansiranja, izjavila je ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.
"Predloženim zakonskim rešenjem unapređuje se sistem upravljanja ribljim fondom koji obuhvata zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda kao dobra od opšteg interesa u skladu sa principom održivog korišćenja", istakla je Bogosavljević Bošković.
Prema njenim rečima, Predlog zakona uvažava do sada dostignuti stepen demokratskog i tehničko-tehnološkog razvoja, različitosti i specifičnosti prostora Srbije i na celovit način reguliše ulov, zaštitu i promet ribe i ostalih životinja koje žive u vodi.
Kako je istakla, u ta zakonska rešenja ugrađena su dosadašnja iskustva, a dopunjena su i poboljšanja sadašnja.
"Podignut je kvalitet programa upravljanja ribarskim područjem, nivo stručnosti u čuvanju i upravljanju ribarskog područja, kvalitet izveštaja o korišćenju ribarskog područja. Takođe, kvalitetnije je definisan izvor finansiranja zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda, kao i uvođenje posebnih računa za sredstva od izdatih dozvola u cilju kontrole namenskog trošenja sredstava", rekla je ona.
Ministarka je dodala i da su definisani uslovi za izuzimanje ribolovnih voda iz ribarskih područja, te su uvedeni i novi potencijalni subjekti za dodelu ribarskih područja.
"Uvedena je posebna dozvola za rekreativni ribolov za ribarska područja u granicama zaštićenih područja, a izvršene su izmene zakonskih odredaba koje definišu kazne prekršaje i privredne prestupe u smislu povećanja visine novčanih kazni kao važne mere u zaštiti i korišćenju ribljeg fonda", podvukla je Bogosavljević Bošković.
Uspostavlja se predžetveno finansiranje
"Donošenjem zakona o finansiranju poljoprivredne proizvodnje stvara se mogućnost za uspostavljanje predžetvenog finansiranja, a kao novina nudi se uvođenje i korišćenje zaloge na budućem rodu kao sredstvu za obezbeđenje pozajmice", dodala je ona.
Obrazlažući set zakona iz oblasti poljoprivrede, među kojima je i Predlog zakona o finansiranju poljoprivredne proizvodnje, Bogosavljević-Bošković je rekla da se tim predlogom poljoprivrednicima olakšava pristup izvorima finansiranja u trenutku kada imaju najveću potrebu za finansijskim sredstvima, odnosno pred setvu ratarskih kultura.
"Novina je da proizvođač kao sredstvo obezbeđenja svoje pozajmice koristi zalogu na budućem rodu što mu olakšava pristup finansijskim sredstvima", objasnila je ona.
Ukoliko nakon žetve iz bilo kojih razloga nije u mogućnosti da vrati pozajmljena sredstva, dodala je ona, aktivira se zaloga na budućem rodu i onaj koji pozajmljuje postaje vlasnik rezultata proizvodnje.
Napomenula je da se ugovor o finansiranju proizvodnje upisuje u registar ugovora o finansiranju što će omogućiti proveru da li je određena parcela opterećena obavezom.
"Registar ugovora o finansiranju će voditi Agencija za poljoprivredne registre, a njegovo uspostavljanje će finansirati Evropska banka za obnovu i razvoj", rekla je Bogosavljević Bošković.
Prema njenim rečima, očekuje se da će učesnici u sistemu predžetvenog finansiranja biti pre svega primarni poljoprivredni proizvođači kao zalogodavci, dok će se kao zalogoprimaoci pojavljivati banke i prerađivači u oblasti biljne proizvodnje.
Ona je precizirala da se predlog zakona odnosi samo na biljnu proizvodnju.
Podršku najavili SPS,NS, SPO i SDPS
Podršku predloženom zakonu najavio je zamenik šefa poslaničkog kluba SPS Đorđe Milićević, uz obrazloženje da će tako biti stvoren sistem u kom će biti primarnim poljoprivrednim proizvođačima olakšan pristup da onda kada im je to najpotrebnije mogu da dođu do izvora finansiranja.
"On će unaprediti sistemski kratkoročne vidove finansiranja, poljoprivredni proizvođači će, kada je reč o kratkoročnom kreditiranju, moći da se obezbede poljoprivrednim proizvodima", precizirao je Milićević.
Prema njegovim rečima, SPS podržava suštinske krajnje ciljeve koji se žele postići, a to je povećanje kreditnog potencijala, povećanje proizvodnje i smanjenje troškova finansiranja.
Poslanik NS Dragan Jovanović rekao je da će ta stranka takođe podržati predložena rešenja i istakao da je novina u tome što se prvi put pokušava na zakonski način urediti finansiranje primarne poljoprivredne proizvodnje sredstvima koja nisu iz budžeta.
Do sada su se poljoprivredni proizvođači oslanjali ili na subvencije državnog budžeta ili eventualno na bankarske poljoprivredne kredite koji su izuzetno nepovoljni, precizirao je on.
Jovanović takođe smatra da bi redosled poteza trebalo da bude drugačiji, da je pre donošenja predloženog zakona trebalo da se donese zakon o protivgradnoj zaštiti, zatim zakon o osiguranju poljoprivrednih proizvoda i da se reši pitanje restitucije, pa tek onda da se donese ovakav zakon.
"Šta će se desiti ako seljak višom silom ostane bez roda, to sam tražio da se objasnio, šta se u tom slučaju dešava i da li će rod sa zakupljenog državnog zemljišta moći takođe da se daje u zalog", rekao je on.
I u SDPS smatraju da su predložena rešenja dobra.
Poslanik te stranke Ivan Bauer je ukazao da je poljoprivreda jedna od strateških grana i podsetio da će pregovori iz oblasti poljoprivrede biti najkompleksniji u pristupanju EU, jer poljoprivredna politika na nivou EU ima važnu karakteristiku, a to je potpuna harmonizacija i primena svih tekovina iz te oblasti.
"Oko 40 odsto ukupnog zakonodavnog okvira EU se odnosi na poljoprivredu i zato je neophodna dobar strateški pregovarački nastup, dobro određena argumentacija, iskren i direktan nastup koji može da omogući produženje rokova za harmonizaciju i bez obzira što je obavezno da se 100 odsto harmonizujemo, postoji mogućnost produženja roka", rekao je Bauer.
On takođe smatra da je dobijanje specijalnog statusa za određene kategorije poljoprivrednika veoma značajno.
U SPO smatraju da je zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje jedna vrsta leks specijalisa.
Poslanik te stranke Mirko Čikiriz je rekao da predloženi zakon na jasan način reguliše finansiranje poljoprivredne proizvodnje podsetivši da su do sada banke izbegavale da daju poljoprivrednicima kredite, a da će sada najveći deo tih kredita ići preko velikih organizatora proizvodnje, a ne preko poljoprivrednika.
"Dobra su i rešenja koja ukazuju na nove oblike obezbeđenja vraćanja uloženih sredstava i kroz poljoprivredne proizvode", rekao je Čikiriz, ali i ukazao da država nije uradila ono što je bilo neophodno i da će posledice primene tog zakona biti mali boljitak.
"Ono što će nas skupo koštati u budućnosti je strašno demografsko pražnjenje Srbije. Postoji disbalans koji je jedan prema 15 ili čak jeda prema 20. Sa ovakvim napuštanjem sela imaćemo za pet godina oko 1.200 praznih sela, a sada ih imamo 4.200 mesta u ruralnim područjima, to ima strašan uticaj na poljoprivredu zemlje", rekao je Čikiriz.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
