Izvor: Politika, 14.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DS i LDP za promene u državnim medijima
Nada Kolundžija ocenjuje da je pitanje personalnih promena u vezi sa „procenom koliko je neki medij bio pod političkim uticajem neke stranke”. Zoran Ostojić: Nisu bitni pojedinci, nego suština
Poslanički klubovi „Za evropsku Srbiju” i Liberalno-demokratske partije najavili su juče da će zajednički delovati u Skupštini Srbije prilikom donošenja zakona i uspostavljanja evropskih standarda u Srbiji.
U zajedničkom saopštenju poslaničkih klubova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << navodi se da su ZES i LDP „izrazile obostranu želju da izgrade partnerstvo u svim evropskim poslovima koji se moraju obaviti u Srbiji”.
Dve stranke su saglasne da „sve te poslove, kao i jačanje evropskih vrednosti kroz partnerstva evropskih snaga nije moguće obaviti bez demokratizacije i slobode medija, kroz odgovarajuće promene, pre svega, u medijima sa državnim kapitalom”.
ZES i LDP partnerstvo vide kroz donošenje zakona u Skupštini Srbije iz više oblasti kojima se, kako se navodi, uspostavljaju pravna država i vladavina prava, kao i evropski standardi u svim oblastima.
Spekulacije da se iza ove saradnje krije nešto više, pa možda čak i najava neke skorije rekonstrukcije Vlade Srbije, koja je doduše tek formirana, međutim, odbacuju i u Demokratskoj stranci, koja je okosnica ZES-a, i u LDP-u.
Činjenica je, međutim, da bi zbližavanje dve poslaničke grupe, od kojih je jedna u vlasti, a druga u opoziciji, moglo da se protumači kao izvestan pritisak na Socijalističku partiju Srbije. SPS je, zajedno sa koalicionim partnerima Partijom ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvenom Srbijom, ušla u vladu sa ZES-om, ali bi isto tako socijaliste, pri eventualnoj rekonstrukciji kabineta Mirka Cvetkovića, mogao da zameni LDP. U srpskom parlamentu, naime, SPS, bez JS-a i PUPS-a ima 11 poslanika, a LDP ima 13 mandata, što znači da bi njihov aranžman sa DS-om obezbedio sigurnost vladi.
Nada Kolundžija, šef poslaničkog kluba ZES-a, međutim, tvrdi da je ovde u pitanju samo želja da „Srbija dobije što širu platformu za njen evropski put, kako bi što brže njime napredovala”.
– U okviru naše koalicije već postoji saglasnost o tome, a sada smo saglasnost oko tog pitanja overili i sa jednom opozicionom strankom – kaže Kolundžija za „Politiku”.
Upitana da li deo saopštenja koji se odnosi na „demokratizaciju i slobodu medija, kroz odgovarajuće promene, pre svega, u medijima sa državnim kapitalom”, najavljuje personalne promene u pojedinim medijskim kućama, ona je odgovorila da je tu reč pre svega o želji da se mediji što više oslobode političkih uticaja.
– Videćemo da li će se to raditi izmenom Zakona o javnom informisanju, da li promenom statusa državnih medija kojima bi se oni učinili nezavisnijim od političara. Personalne promene same po sebi nisu rešenje. Rešenje treba tražiti sistemski – kaže Kolundžija.
Na ponovljeno pitanje da li se mogu očekivati smene na vrhu pojedinih medijskih kuća, ona je odgovorila da je to pitanje u vezi sa „procenom koliko je neki medij bio pod političkim uticajem neke stranke”.
– U meri u kojoj je bio, verovatno će da bude i personalnih promena. Ali ne bi smelo da se dogodi da umesto onih koji su bili bliski „njima”, sada dođu oni koji su bliski „nama” – kaže Kolundžija i dodaje da će mera političkog uticaja na medije biti procenjivana „po sistemima koji postoje i na Zapadu”.
Zoran Ostojić, član Predsedništva i poslanik LDP-a, koji je nedavno jednom dnevnom listu izjavio da će podrška LDP-a DS-u pri formiranju vlasti u Beogradu biti uslovljena smenom direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, juče nije želeo za „Politiku” da govori o ovoj temi.
– Ja bih vas uputio na ljude iz DS-a. I oni su potpisali to saopštenje. Za LDP nisu bitni pojedinci, nego suština – kratak je bio Ostojić.
Međutim, baš u vreme kad je Ostojić spominjao Tijanićevu smenu, jedan od visokih funkcionera LDP-a je u nezvaničnom razgovoru u srpskom parlamentu upitao „zašto bi se to odnosilo samo na Tijanića”.
ZES i LDPS su se, inače, juče saglasili i da su zajednički prioriteti donošenje seta zakona iz oblasti pravosuđa, usvajanje opšteg antidiskriminacionog zakona kao osnovnog uslova zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih prava, kao i da je potrebno po hitnom postupku usvojiti zakon o bezbednosti saobraćaja koji bi na potpuno novim, evropskim vrednostima, regulisao ovu oblast kako bi se sprečili svakodnevni tragični događaji na putevima Srbije.
M. R. P.
[objavljeno: 15.07.2008]
.jpg)
