Izvor: Politika, 04.Nov.2013, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DS i LDP samostalno na sledeće izbore?
Oštećeni nevernim saveznicima koji su napustili njihove koalicije, demokrate i liberali poručuju da više neće ponavljati greške iz prošlosti
Danas je gotovo pola poslaničke liste „Preokret” koja je izabrana na izborima prošle godine protivnik politici koja je tad dobila podršku ljudi, požalio se pre nekoliko dana lider LDP-a Čedomir Jovanović, dodajući: „I poslanici SPO-a i Zaharije Trnavčević i neki naši poslanici koji su se pogubili po Dinkićevim inicijativama. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << To se više nikad ne sme ponoviti”.
I onda je poručio da se koalicije u normalnim zemljama prave posle izbora i da su liberali „na tako nešto spremni”.
Da li poruka Jovanovića, izrečena kada je njegova stranka predala listu za lokalne izbore na Voždovcu, na koje izlazi samostalno, znači da će na sve sledeće izbore liberali izlaziti sami? Bojan Đurić, potpredsednik LDP-a, objašnjava za naš list da politika ne treba da bude „kompromiserska i konfuzna”, a to bi se, navodi, desilo u koaliciji. I trajalo bi samo do izbora. To onda nije motivišuće za ljude koji za to treba da glasaju.
„Nastavićemo pravcem kojim je LDP jasno krenuo i širiti krug ljudi koje okupljamo. Mislim da ljudi razumeju da su tehničke koalicije potrošen model, devalviran, kompromitovan u prošlosti. Zato nećemo tako, hoćemo političku organizaciju koja na izborima može da bude stvarna alternativa vlasti. Stranke postoje da bi došle na vlast i sprovele ono što pričaju. Mi smo sazreli, vreme je da stvorimo politički mehanizam, listu, organizaciju koja će nam to omogućiti. Zato nova organizacija, moćna politika, jasna i čista”, ističe Đurić.
Tako nešto, očigledno, nije moglo da se napravi sa Demokratskom strankom, koja je kategorički odbila da se odrekne svog imena i uđe u nekakvu novu organizaciju. Ali, i u DS-u razmišljaju slično kao LDP, oštećeni koliko i oni nevernim saveznicima. Poslanički klub te stranke trenutno ima 43 člana, a lista „Izbor za bolji život” koju je DS predvodio prošle godine osvojila je 67 mandata. Lista „Preokret” osvojila je 19 mandata a poslaničkom klubu LDP-a ostalo je 12.
Uz opasku da će odluku o načinu nastupa na sledećim izborima doneti stranački organi kada to bude bilo na dnevnom redu, Borko Stefanović, šef poslaničke grupe DS-a, kaže da jedna politička organizacija, posebno kada je najjača opoziciona stranka kao DS, ne može ponavljati iste greške iz prošlosti.
„Sve ovo što se dešava dokaz je da naše političko društvo nije dovoljno sazrelo, a još više govori o kvalitetu i moralu nekih ljudi. U tom smislu, mi sigurno nećemo upadati u istu rupu”, ističe Stefanović za „Politiku”, objašnjavajući da to svakako ne isključuje saradnju demokratskih proevropskih opozicionih stranaka, kako bi one bile alternative nestručnoj vlasti. On, međutim, sumnja da će to rezultirati i predizbornim koalicijama.
Kako ističe, građani treba da znaju da glas za DS znači glas protiv ove vlasti i znači glas za drugačiji način vođenja ove države.
„Sve ostalo je, u političkom smislu, mačka u džaku – zato što je primetno da se mnoge stranke približavaju stavovima SNS-a. To pokazuje tužno stanje naše političke scene i pokazuje da DS neće ostati ignorantski prema toj činjenici”, naglašava Stefanović.
Tako su demokrate i liberali, poučeni raznim iskustvima u vlasti i opoziciji, čini se, došli na poziciju radikala, jedinih u Srbiji koji su uvek izlazili samostalno, pa i DSS-a, koji je bio povremeno sam, a povremeno sa Novom Srbijom Velimira Ilića. Za to vreme, mnogo je stranaka, barem posle 5. oktobra, koje su učestvovale u vlasti na republičkom nivou, a nikada se nisu „izmerile” na izborima – pomenuti NS, pa PUPS, Jedinstvena Srbija, SDPS, Narodna partija, LSV, DHSS... A to su im upravo omogućile velike stranke, sklapajući s njima predizborne saveze. Zašto? Nekoliko meseci pred prošlogodišnje izbore, recimo, tadašnja portparolka DS-a Jelena Trivan objašnjavala je da ta stranka, kao „prirodna matica demokratskih snaga”, nije mogla da dozvoli „luksuz da se demokratski glasovi raspu” pošto su, kako je navela, u Srbiji svaki izbori sudbinski.
Na drugoj strani, i Srpska napredna stranka je, sa sličnim motivima, formirala široki front – NS, Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, Koalicija udruženja izbeglica, Pokret snaga Srbije, Narodna seljačka stranka, Pokret socijalista, Romska stranka... Zato je danas u srpskom parlamentu više od 40 partija i drugih organizacija, a na izborima je cenzus prešlo samo šest „velikih” lista i pet manjinskih.
I svi oni koji ukazuju da takva situacija, kakva vlada praktično od koalicije DOS, bitno doprinosi nestabilnosti domaće političke scene, ističu da svega toga ne bi bilo kada bi se u izborni sistem uveo stepenasti cenzus. Onda jače stranke sigurno ne bi tako spremno ulazile u predizborne saveze, jer im možda koalicioni partneri ne bi doneli dovoljno glasova za viši skupštinski prag. Naročito ako bi on za petočlane i veće koalicije iznosio 25 odsto, kako predlaže Nova stranka Zorana Živkovića. Uz takav uslov, treba primetiti, na prošlogodišnjim izborima cenzus ne bi prešle liste koje su predvodili SNS i DS.
Ovako, sam izborni sistem stranke takoreći „tera” u koalicije, jer kad već za sve važi prag od pet odsto, zašto se ne ojačati partnerima. Pogotovo ako ste na ivici cenzusa. Zato je većina manjih stranaka kategorično protiv stepenastog cenzusa, sve braneći važeći izborni zakon argumentom da bi „stepenovanje” svelo parlament na dve ili malo više stranaka. A tako ne bi bila obezbeđena njegova reprezentativnost, odnosno zastupljenost širokog dijapazona političkih mišljenja, kakav očigledno postoji u Srbiji.
Da bi odgovorili i na takvu kritiku, zagovornici uvođenja progresivnog cenzusa kažu da bi u tom slučaju osnovni cenzus mogao da bude tri procenta. Tako je Đorđe Vuković iz Cesida ranije objašnjavao za „Politiku” da bi to bio primeren cenzus za stranku koja nastupa samostalno, jer i tako znači da bi morala da osvoji oko 120.000 glasova (ako na izbore izađe oko četiri miliona birača), a to mogu samo ozbiljne stranke u Srbiji.
J. Cerovina, B. Baković
objavljeno: 04.11.2013.
