Izvor: B92, 05.Okt.2014, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DOS i lideri - 14 godina kasnije
Od stranaka koje su 2000. napravile DOS, 14 godina kasnije, u Vladi Srbije nalaze se samo dve. Mnogih nema na političkoj sceni, a "glavne" su opet u opoziciji.
Jasno je bilo, od početka, da koalicija od 18 stranaka, koliko je brojao DOS, nije mogla da opstane na duge staze, naročito zbog toga što se radilo o skupini veoma različitih stranaka koje nisu, načelno, imale nijedan zajednički i čvrst plan, osim onog - da sruše Miloševića.
Za sve ono što je usledilo, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nisu imali pripremljeno, jednoglasno rešenje i platformu, pa otuda i na samom početku raslojavanje na dva centra moći - DS, predvođen premijerom Zoranom Đinđićem, i DSS na čelu s Vojislavom Koštunicom.
U godinama i izborima koji slede, stranke će se spajati i razdvajati, praviće koalicije koje niko tog 5. oktobra ne bi zamislio da bi mogle, ikada više i posle svega, biti napravljene.
Demokratsku opoziciju Srbije (DOS) činile su:
Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Savez vojvođanskih Mađara, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Građanski savez Srbije, Nova Srbija, Socijaldemokratska unija, Sandžačka demokratska partija, Liga za Šumadiju, Reformisti Vojvodine, Koalicija Vojvodina, Socijaldemokratija, Demohrišćanska stranka Srbije, Nova demokratija, Pokret za demokratsku Srbiju, Demokratski centar, Demokratska alternativa, grupa građana G17 plus.
Najveće političke partije, koje su se tog januara 2000. okupile sa jednim zajedničkim ciljem – da sruše autoritarnu vlast Slobodana Miloševića, četrnaest godina kasnije uglavnom su ponovo u opoziciji.
SNS je na vanrednim majskim izborima odnela ubedljivu pobedu, a u skupštinskim klupama, od nekadašnjih partija DOS-a, na strani većine, našla se Nova Srbija, SDPS Rasima Ljajića, u ono vreme lidera Sandžačke demokratske partije, Demohrišćanska stranka Srbije i Savez vojvođanskih Mađara.
Rasim Ljajić (SDPS) je potpredsednik aktuelne Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, a Velimir Ilić je ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije.
Velimir Ilić, lider Nove Srbije, 5. oktobra bio je jedan od glavnih junaka. Tada gradonačelnik Čačka, sa kolonom svojih sugrađana dugom nekoliko kilometara, krenuo je u Beograd da pomogne u rušenju vlasti. Čačani su krčili barikade pred sobom, bili su dobro organizovani i opremljeni mehanizacijom, a ta slika obišla je svet.
Nije mu smetalo da se, nakon DOS-a, udružuje sa raznima, pa je 2003. na izbore izašao sa SPO, s kojim se ranije, zbog neslaganja u politici, razišao. Od 2004-2007. bio je ministar za kapitalne investicije.
Na parlamentarnim izborima 2007. ušao je u koaliciju sa DSS, i postao ministar infrastrukture u vladi koja je trajala do jula naredne godine. Ostaje sa Koštunicom i na vanrednim izborima 2008. ali zajedno odlaze u opoziciju.
Razočaran vladom demokrata i, kako je isticao, njenim katastrofalnim rezultatima, 2010. najavljuje da će ono što nije mogao da završi sa petooktobarskim liderima uraditi s Tomislavom Nikolićem. Nikolić je, podsetimo, sa delom radikala 2008. osnovao Srpsku naprednu stranku. Nakon izbora 2012. na koje je izašao u najavljenoj koaliciji sa SNS, Ilić se vraća u Vladu, kao ministar građevinarstva i urbanizma. I na izborima u martu ove godine NS je bila na Vučićevoj listi, a Ilić je danas ministar zadužen za vanredne situacije.
Mnoge stranke koje su činile nekadašnji DOS nestale su sa političke scene, neke su se "utopile“ u druge, a vodeće su doživele totalni fijasko – našle su se ispod ili s kojim procentom iznad cenzusa.
Demokratska stranka više nije ona stara, ali je na starom mestu - u opoziciji. Demokrate su se podelile na više frakcija, i uglavnom su sve u skupštinskoj manjini. Jedino lidera LDP-a Čede Jovanovića, nekadašnjeg potpredsednika DS i veterana studentskih protesta, ove godine nema u klupama srpskog parlamenta.
DS je platila ceh pogrešnih odluka, demokratska Srbija ju je kaznila zbog razočaranja, izneverenih očekivanja, neostvarenih obećanja, rasta korupcije, pada životnog standarda... Ili je narod, kako je prošle godine ocenio Mlađan Dinkić, imao samo "previsoka očekivanja"...
Nakon izgubljenih izbora 2012. DS je pogodila i protresla duboka kriza, a stranka je od tada promenila trojicu lidera. Najpre je Dragan Đilas stao na čelo DS, a dotadašnji lider Boris Tadić proglašen je za počasnog predsednika, ali već od ovog maja demokrate vodi Bojan Pajtić koji pokušava da zaustavi pad stranke i profiliše nešto drugačiji kurs i zadrži članstvo.
Zoran Živković, nekadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova i, nakon ubistva Zorana Đinđića, premijer Srbije i čelnik DS, osnovao je prošle godinu Novu stranku, koja je nastupila na martovskim izborima na listi sa demokratama, i sa njima ušla u parlament.
S druge strane, mesec i po pred vanredne izbore, stiže novi udarac - počasni predsednik DS Boris Tadić odlučuje da napusti stranku na čijem je čelu bio osam godina. i sada nastupa u "nekom drugom filmu“. Nova demokratska stranka je preskočila cenzus i osvojila 18 mandata, samo jedan manje od DS. U koaliciji sa Tadićem su i njegovi saborci iz revolucionarnih dana – Čankova Liga socijaldemokrata Vojvodine, i Zajedno za Srbiju - stranka koju je osnovao nekadašnji potpredsednik DS Dušan Petrović, nakon što je isključen iz Demokratske stranke početkom prošle godine.
Drugi stožer DOS-a, Demokratska stranka Srbije, od ove godine, po prvi put od kada je osnovana (1992. godine), nije prešla cenzus za Narodnu skupštinu.
DSS je osvojila 4,24 odsto glasova, a Vojislav Koštunica, kandidat DOS-a koji je pobedio i smenio na mestu predsednika SRJ Slobodana Miloševića, odmah nakon prvih rezultata je dao neopozivu ostavku. Moja je obaveza da se povučem, rekao je tada Koštunica i dodao da je za Srbiju uradio sve što je mogao i što mu je dužnost nalagala. Izbori za lidera DSS su 12. oktobra, a kandidati su Sanda Rašković Ivić i Miloš Aligrudić. I ova stranka se "rasipa", jer doskorašnji potpredsednik DSS Nenad Popović osniva svoju Srpsku narodnu partiju. DSS je nešto vlasti prigrabio na lokalu, a svoje odbornike ima u Skupštini Grada Beograda.
LDP je na martovske izbore išla u koaliciji sa Zukorlićevom Bošnjačkom demokratskom zajednicom Sandžaka (BDZS) i Socijaldemokratskom unijom (SDU).
SDU je, podsetimo, bila takođe jedan od učesnika 5. oktobra, a njen osnivač i bivši lider Žarko Korać, bio je potpredsednik Đinđićeve vlade i njegov blizak saradnik.
SDU je bila koalicioni partner LDP-a na izborima i 2007, 2008, i 2012. godine, ali ove godine nisu u parlamentu. Ova koalicija je osvojila 3,36 odsto glasova. Čedomir Jovanović kaže da snosi odgovornost za to što LDP nije ušao u parlament, ali da ne napušta stranku, jer "nije čovek koji podnosi ostavke“. Njegov brod "možda pušta vodu sa svih strana“, ali on je rešio, kaže, da ga uvede u mirnu luku.
Dr Zoran Đinđić, prvi demokratski izabrani premijer Srbije i lider Demokratske stranke, ubijen je pre 11 godina.
Dr Vladan Batić, predsednik DHSS, nekadašnji ministar pravde, preminuo je krajem 2010. godine, posle duge i teške bolesti.
Mlađan Dinkić, jedan je od osnivača NVO G17, koja se pridružila demokratskoj opoziciji u borbi protiv Miloševića. Grupa je prerasla u stranku, a Dinkić je u tri navrata bio član vlade, čak i one "Dačićeve a naprednjačke", gde je bio ministar finansija i privrede. Njegova stranka Ujedinjeni regioni Srbije, nastala od istoimene koalicije iz 2010. godine, nije prešla cenzus na ovogodišnjim izborima. Nakon toga, Dinkić je odlučio da se povuče iz političkog života ocenivši da je vreme za druge ljude. Dinkić, sa njegovim grupama, strankama i koalicijama, na vlasti je bio od 2000.
Goran Vesić, nekada visoki funkcioner DS, savetnik tada saveznog ministra unutrašnjih poslova Zorana Živkovića i čovek od poverenja premijera Đinđića, danas je gradski menadžer Grada Beograda, ispred SNS. Sa DS je raskrstio, kako je jednom obrazložio, zbog neslaganja sa politikom Borisa Tadića. Pre dve godine je napisao i predložio Draganu Đilasu "Manifest novih demokrata", ali je ipak završio u suprotnom taboru.
Četrnaest godina nakon "bager revolucije" stvari su se okrenule u potpuno drugom smeru – na vlasti su, doduše još od 2008. "reformisani" socijalisti i SNS, iznedren iz Srpske radikalne stranke.
S druge strane, javljaju se pozivi za okupljanje opozicije. Neparlamentarna Liberalno-demokratska partija pozvala je letos zainteresovane pojedince i partije da se pridruže inicijativi za stvaranje "političke alternative vladi jednog čoveka i jedne stranke“.
U septembru se čuo glas iz Šumadije koji zove na "okupljanje svih onih koji su protiv Vučića". Naime, Veroljub Stevanović, lider Zajedno za Šumadiju i nekadašnji potpredsednik sada u vlasti udomljenog SPO-a, poziva lidere opozicionih stranaka, ali i istaknute pojedince i predstavnike civilnog sektora, da dođu na sastanak u Kragujevac. Sastanak će najverovatnije biti održan sredinom oktobra, rekao je Stevanović. On je ranije pojasnio da su pozivi upućeni Bojanu Pajtiću (DS), Borisu Tadiću (NDS), Čedomiru Jovanoviću (LDP), Zoranu Živkoviću (NS), Nenadu Čanku (LSV), Dušanu Petroviću (ZSS), kao i da su pozvani i čelnici regionalnih pokreta - Boško Ničić iz Zaječara, Milan Đokić iz Knjaževca, Goran Vasić iz Pirota, i lokalna udruženja iz zapadne Srbije.
Stevanović je, krajem septembra, sa liderom DS Bojanom Pajtićem potpisao i sporazum o saradnji njihove dve stranke na svim nivoima.
Među "opozicionarima" kojima je uputio poziv su još evidentne napetosti, još su sveže međusobne razmirice među pojedinima od njih, pa ostaje da se vidi ko će se i odazvati.
Sigurno je jedno - sve pomalo liči na film koji smo već davno gledali, ili pre na one sapunice, gde jedino iznenađenje može da bude - ko je kome brat, a ko kome zla maćeha...
Većina stranaka nekadašnjeg DOS-a nije aktivna na političkoj sceni:
- Demokratska alternativa, mada je njen nekadašnji lider Nebojša Čović, koji se jedno vreme povukao iz politike, vratio prošle godine, na kratko, kada je imenovan za člana Privremenog veća Beograda, ispred SNS-a.
- Reformisti Vojvodine i njihov tadašnji lider Miodrag Isakov, koji je bio potpredsednik u Vladi Zorana Đinđića, a zatim i ambasador Srbije u Izraelu. Više se ne bavi politikom.
- Koalicija Vojvodina: predsednik je bio sadašnji profesor FPN-a Dragan Veselinov, koji je 2003. godine podneo ostavku sa mesta ministra poljoprivrede, nakon što je njegov vozač usmrtio jednu devojku u centru Beograda.
- Socijaldemokratija: lider Vuk Obradović, potpredsednik Vlade razrešen dužnosti u junu 2001. godine zbog navodne "seksualne afere" za koju ga je optužila grupa funkcionera Socijaldemokratije. Nakon kraće bolesti preminuo je u Beogradu 13. februara 2008.
- Pokret za demokratsku Srbiju – lider je bio penzionisani general Momčilo Perišić. Perišić je bio potpredsednik u Đinđićevoj vladi, a ostavku na tu funkciju podneo je u martu 2002. godine, nakon što je optužen da je špijunirao za Ameriku. Dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 2005. godine, a 2011. prvostepeno osuđen na 27 godina zatvora za zločine u BiH i Hrvatskoj. Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo ga je svih optužbi i pustilo na slobodu. Tada je poručio da se više neće baviti politikom.
- Liga za Šumadiju i njen predsednik Branislav Kovačević nisu politički aktivni.
- Nova demokratija čiji je osnivač Dušan Mihajlović, potpredsednik Vlade Zorana Đinđića i ministar unutrašnjih poslova. Vratio se svom privatnom biznisu, i ne bavi se više politikom. Objavio je knjigu "Povlenske magle i vidici".
- Demokratski centar, stranka koju je 1996. osnovao Dragoljub Mićunović nakon njegove smene u DS, "uliva“ se kasnije u Demokratsku stranku.
- Građanski savez Srbije kolektivno prelazi u LDP 2007.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Goran Svilanović - predsednik Građanskog saveza Srbije do 2004. Nakon revolucije imenovan je za šefa diplomatije SRJ, a zatim zajednice SCG. Danas je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju.
- Milan St. Protić- (DEPOS, DOS, DHSS), od 2009. do ove godine obavljao je funkciju ambasadora u Švajcarskoj, s koje je u maju opozvan. Bio je i ambasador Srbije u SAD.
Zašto je 5. oktobar dan o kojem se sve više ćuti, pročitajte u posebnom tekstu.
Ne odustajte od vrednosti 5. oktobra, jer iako nema idealne pravde, ako se za nju ne borimo, postaćemo zverinjak, poručio je nekadašnji vođa DOS-a Dragoljub Mićunović u intervjuu za B92.
Interesantno je da, povodom godišnjice 5. oktobra, nije bilo nikakvog saopštenja i izjava ni iz Demokratske stranke ni iz Liberalno demokratske partije.
.jpg)
