Izvor: Politika, 26.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvetković: Država će biti uzor štednje
Od 190 milijardi dinara manjka u državnoj kasi, 90 će pokriti povećanim deficitom iz BDP-a, a preostalih 100 smanjenjem troškova i novim poreskim zahvatanjima
Država će biti uzor štednje, najavio je juče na konferenciji za medije premijer Srbije Mirko Cvetković predstavljajući osnovne elemente sporazuma sa misijom MMF-a, s kojom je, između ostalog, dogovorena i finansijska podrška od tri milijarde evra. Da to obećanje ne bi zvučalo kao parola, Cvetković je pobrojao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izvore iz kojih će pokriti evidentan manjak u budžetu od oko 190 milijardi dinara, ili oko dve milijarde evra, ali sa što manjim inflatornim i drugim posledicama.
Do 90 milijardi dinara treba da se dođe povećanjem učešća budžetskog deficita sa 1,75 na tri odsto. To je najviše što MMF može u ovom času da prihvati. Pažnju, međutim, privlači namirivanje preostalih 100 miliona dinara. Dve trećine te sume, ili 67 milijardi dinara, osiguraće se, prema njegovim rečima, uštedama države, a preostala trećina treba da se ubere novim poreskim zahvatanjima, ali, kako je naglasio, većim solidarnim opterećenjem bogatijih slojeva društva.
Ne obrazlažući šire koga vidi u tom bogatijem sloju, Cvetković je ponovio da njegova vlada ne odstupa od svog programa za prevladavanje krize – jedinstvo, solidarnost i kontinuitet. Sve će učiniti da teško vreme s kojim se suočavamo savladamo sa što manje problema.
Cvetković je izjavio da misija MMF-a sutra u Beču treba da razgovara sa vodećim ljudima iz banaka-majki, koje imaju svoje filijale u Srbiji, da ne smanjuju iznos odobrenih kros-border kredita.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je tim povodom da sporazum sa MMF-om omogućava Srbiji veću stabilnost dinara, ali i sigurnost građana i bankarskog sistema. Mere koje se pripremaju nisu lake, jer ni kriza s kojom se suočavamo nije viđena. U ovu godinu smo zakoračili s jednim viđenjem stvari, događa se nešto mnogo teže. Mi smo, kako je upozorio, u mnogo čemu nemoćni da reagujemo, jer je kriza došla iz Amerike i ostalih razvijenih država. Dok one ne krenu, mi ćemo se nalaziti u grdnim nevoljama.
Za ovogodišnje finansiranje javne potrošnje potrebno nam je, kako je izračunao, oko 13, a imamo jedva 11 milijardi evra. Razliku moramo ili negde da nađemo ili da se nečega odreknemo. Neće se, ipak, štedeti na razvoju infrastrukture i podsticajima privredi i građanima da što lakše prebrode teškoće.
Vlada se opredelila da dve trećine minusa u kasi pokrije ozbiljnim uštedama. Najpre, zamrzavanjem bruto plata celog javnog sektora u kome plate zarađuje oko 550.000 zaposlenih. Nema novog zapošljavanja u javnom sektoru. Smanjiće se i broj od 102 regulatorna tela koja postoje u privrednom sistemu Srbije. Ograničiće se službena putovanja, izdaci za reprezentacije. Neće se kupovati novi službeni automobili, ograničiće se njihova upotreba i smanjiti troškovi za mobilne telefone.
Ministarka finansija Diana Dragutinović smatra da je došlo vreme da se svi suočimo sa nimalo lepom istinom – svetska ekonomska kriza je i kod nas počela da pravi mnogo veće teškoće nego što se moglo naslutiti. Nije teško priznati grešku da su se u vladi nadali boljem razvoju događaja, ali čim su prihodi u budžet počeli iz meseca u mesec da padaju a rashodi da rastu – bilo je jasno da se ravnoteža mora potražiti na drugi način. Zato se i poseglo za rastom prihoda, što je jako nepopularno ali neminovno, smanjivanju rashoda, što svi pozdravljaju i neizbežnom povećanju deficita u BDP. Dragutinovićeva je izrazila nadu da će zakon o rebalansu budžeta sa svim pratećima merama biti usvojen do prvog maja.
--------------------------------------------------------
Veći porez na plate
Najviše pitanja poslenika javne reči postavljano je da bi se razjasnilo kako će se obračunavati i ko će u krajnjoj liniji platiti dodatni porez na plate od šest odsto. Ministar Dinkić je rekao da će se oporezovati svaki prihod građana (plate, penzije, autorski honorari, dividende") veći od 12.000. Do sada je neoporezovani deo primanja bio 5.980 dinara. Svaki dinar preko te sume biće oporezovan sa stopom 12 plus šest procenata. To znači, na primer, da od plate od 30.000 treba odbiti kao neoporezovanu sumu od 12.000, a na ostatak od 18.000 primeniti stopu od ukupno 18 procenata.
Ko će platiti taj ceh? Po Dinkiću, taj dodatni trošak u državi snosiće sami zaposleni, a privredi je ostavljena mogućnost da se zaposleni, preko sindikata, dogovaraju sa poslodavcem kako da taj privremeni trošak plate ili podele.
Čulo se i pitanje da li će i ovaj novi namet ponovo u sivu zonu povući i one koji su do juče radili na „belo”. Ministarka Dragutinović je rekla da će uvek biti onih s one strane zakona, a Dinkić da je u pitanju mala para da bi se ozbiljni poslodavci igrali sa svojim bilansima.
S. Kostić
[objavljeno: 27/03/2009]
