Izvor: Politika, 07.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćutljivi portparoli
Šta se desilo sa Andrejom Mladenovićem i Branislavom Ristivojevićem, portparolima DSS-a, zašto se ne javljaju na pozive novinara? Portparoli stranaka trebalo bi da 24 časa razgovaraju sa svim novinarima, i sa onima za koje stranački lideri nemaju "živce", čak i sa onima koji nerviraju lidere. Portparoli moraju imati živce i stomak i vremena za sve. Oni treba da budu stalno na vezi sa novinarima, da ih zivkaju na kafu kljukajući ih pričama "samo za njihovo uvo" ali i da budu na vezi sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svim stranačkim i državnim funkcionerima kako bi bili informisani.
Andreja Mladenović, portparol Demokratske stranke Srbije, u koji u poslednje vreme nije dostupan za novinare, kao ni njegov kolega Branislav Ristivojević, kaže da mu nedostaje vreme. Mladenović kaže da pokušava da izađe u susret novinarima, a da njegov kolega verovatno ima druge poslove. Uverava nas da nema ništa protiv "Politike", i da bez nje nema dana. Ali, Mladenović je već duže vreme šef gradskog veća u Skupštini grada i šef odborničke grupe pa ne stiže da se posveti poslu portparola. Kaže da je zato angažovan drugi portparol. Ne zna da li će ga osloboditi te dužnosti mada bi se tako rasteretio dela posla.
Mladenović kaže da mu dan počinje čitanjem dnevne štampe. "Portparoli su vezani za predsedništvo gde se procenjuje koje teme su važne i onda se pravi reakcija. Nemam vremena da pratim i rasprave u Skupštini Srbije, a novinari često zovu i zbog toga. Sada su okolnosti teže i drugačije nego 2004. godine kada sam počeo ovo da radim. Znao sam da će biti teško, a poziva je stvarno mnogo. Čak i vikendom novinari zovu i to zbog tema koje nisu aktuelne. Ipak, nemam naviku da isključujem telefon osim ako sam na sastanku ili ako se isprazni baterija."
Katarina Preradović, novinar "Blica", kaže ono što znaju svi novinari da je problem loše komunikacije sa portparolima, pre svega sistemski, jer oni nemaju ovlašćenja da o svemu govore. "Svedeni su na poslovne sekretarice. Većina zapiše novinarska pitanja i onda jure šefove, jer nemaju ovlašćenja da govore o stavovima svojih pretpostavljenih. Zato najčešće i nisu krivi što novinari ne dobijaju informacije, jer se većina ne pita ništa i nema ingerencije". Ona kaže da joj se često dešava da lakše dođe do šefova, uz časne izuzetke u koje spada Vesna Dabić, portparol Vrhovnog suda Srbije, koja je uvek dostupna i odgovorno radi svoj posao i da je u Đinđićevoj vladi bilo lako doći do ministara, u prvoj Koštuničinoj teško, a sada malo lakše.
Danica Vučinić, voditelj Kažiprsta na B92 u kome su gosti političari, kaže da ona lako dolazi do njih i da su ljubazni. "To se profesionalizovalo." Ona često i priča sa njima u svojoj emisiji koja ima veliku slušanost na radiju i gledanost na televiziji. "Portparoli se kreću u granicama zadanog. Tu nema kreativnosti. Zato je s njima najteže razgovarati, jer se najmanje informacija i stavova dobije. Ali, ne mogu se ministri cimati baš za sve, neke stvari mogu dobro da objasne i portparoli."
Dubravka Filipovski, portparol Nove Srbije, spada u one čiji je telefon uvek uključen. "Mobilni telefon nikada ne isključujem, nisam to radila ni na godišnjem odmoru."
Portparol NS izgovara rečenicu koja je muzika za uši svakog novinara: "Nema pitanja na koje ne može da se odgovori". To verovatno može da kaže i zbog toga što je i potpredsednik partije pa prisustvuje važnim sastancima. Ali, nije samo dobra obaveštenost razlog za to što odgovara na sva pitanja. "Ne bih mogla da radim ovaj posao da nemam maksimalnu slobodu i ovlašćenja. Istina je da se često konsultujem sa predsednikom, ali ga ne cimam mnogo."
Jelena Marković, portparol Demokratske stranke, kaže da nju svakodnevno zovu desetine medija i da je uvek dostupna iako je i narodni poslanik, a sednice skupštine traju do 18 časova. "Od mene se očekuje da znam odgovore na najneverovatnija pitanja. A da bih odgovorila na ona verovatna komuniciram sa ljudima, idem na sastanke stranke. Pored toga radim i pripreme za radio i televizijske emisije."
Neki od portparola su se pokazali u svom poslu pa su kao Ivica Dačić iz SPS-a dogurali do mesta predsednika stranke. Slobodana Vuksanovića je uloga portparola brzo pretvorila u protivkandidata Zoranu Đinđiću na stranačkim izborima za predsednika. Neki se sada dokazuju i polako se penju u stranačkoj hijerarhiji, ali znaju da im nije lako, oni rade posao koji ne donosi popularnost i ubija ličnu harizmu, jer su osuđeni da često govore i ono što glava stranke ne misli, samo da bi zavarali protivnike.
[objavljeno: ]
