Izvor: B92, 12.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čurkin: Možda veto
Berlin, Vašington -- Rusija bi mogla da stavi veto na predlog rezolucije Saveta bezbednosti UN rekao je ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin.
"Takav scenario postaje sve verovatniji", rekao je Čurkin na ruskoj televiziji "Vesti 24" odgovarajući na pitanje da li će Rusija iskoristi svoje pravo na veto kao stalna članica Saveta bezbednosti UN.
Čurkin je optužio predstavnike Zapada da nameću veštačke rokove za rešavanje osetljivih pitanja i da primenjuju dvostruke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stanrade, što su optužbe, kako prenosi Rojters, koje Moskva često koristi kada reaguje na kritike svoje politke.
Čurkin je rekao da ruske diplomate "neće ni dotaći" predlog rezolucije pre nego što se završi poseta američkog državnog sekretara Kondolize Rajs Moskvi sledeće nedelje.
"Svi čekaju ishod razgovora da bi ponovo razmotrili situaciju i videli šta se može uraditi u Savetu bezbednosti", rekao je Čurkin u intervjuu televiziji "Vesti 24".
"Većina Srba u SAD protiv plana"
Melisa Bin iz srpskog kokusa izjavila je da se većina Srba u Americi protivi planu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
"Državni sekretarijat je jasno saopštio da podržava Ahtisarijev plan. Znam da se tome protivi većina Srba u Srbiji i ovde u Americi. Neki od nas su izneli svoje misšljenje, koje je suprotno stavu adminstracije, ali konačnu odluku o tome doneće Savet bezbednosti UN, što znači da tu odluku neće doneti Bela kuća", rekla je kopredsedavajuća Srpskog kokusa u američkom Kongresu.
"Mi održavamo dijalog sa članovima Kongresa i podstičemo zakonodavce da pristupe srpskom kokusu i pomognu u našim nastojanjima u svetlu tekućih dogadjaja u Srbiji. Mislim da je važno da angažujemo sagovornike, ponudimo im informacije i ukažemo na našu stranu priče", rekla je čanica Srpskog kokusa i demokrata iz države Ilinois.
Na pitanje kakve su mogućnosti da se pregovri o statusu Kosva nastave i da se modifikuje Ahtisarijev plan, Melisa Bin je podsetila da je ona, kao i neki drugi članovi Srpskog kokusa, uputila pisma predsedniku Džordžu Bušu i državnom sekretaru Kondolizi Rajs i razgovarali sa zvaničnicima Stejt deparmtenta nastojeći da promene njihov stav, ali da za sada ne vidi "neku osobitu aktivnost na tom planu".
"To nije odluka koju će doneti Bela kuća. Ono što srpski kokus može da učini i što čini jeste da obaveštavamo zainteresovane da budu svesni problema i da ga preispitaju."
Melisa Bin je rekla da zna da je Kosovo istorijski i emocionalno važno Srbima, ali da, izuzimajući kosovski problem, ne vidi nikoga u američkoj administraciji, od predsednika na dole, ko ne vrednuje srpsko-američke odnose.
"Mislim da je to najvažnije i da Srbi to treba da imaju na umu i uvažavaju: ovde postoji vrlo iskrena zainteresovanost da se ide napred u svetlu zvaničnih diplomatskih odnosa izmedju dve zemelje, koji traju već 125 godina", rekla je Binova za Glas Amerike.
Samardžić: Nema rešenja u maju
Koordinator pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić rekao je da u izjavi američkog državnog podsekretara Nikolasa Bernsa - da će Kosovo do kraja maja dobiti nezavisnost, ima mnogo toga netačnog, ocenjujući da do nove rezolucije o Kosovu neće doći.
"Pored predloga rezolucije koju će dati SAD i Francuska, postoji i drugi predlog koji će dati Rusija, tako da će i jedni i drugi imati priliku da se izjašnjavaju o međusobnim predlozima", rekao je Samardžić u izjavi RTS-u.
Berns je u Zagrebu izjavio da će do kraja maja Kosovo dobiti nezavisnost i da za to postoji podrška u Savetu bezbednosti.
Smajlović: Ahtisarijev plan u stvari američko-evropski
Glavna i odgovorna urednica lista Politika Ljiljana Smajlović ocenjuje za B92 da najnovije instiranje Sjedinjenih Američkih Država, poput najava da će Kosovo bit nezavisno na teži ili lakši način, pokazuje da je Ahtisarjev plan ustvari američko-evropki plan.
Smajlovićeva navodi i da Amerikanci žele da iskoriste svoj period predsedavanja Savetom bezbednosti, čak po cenu toga da Rusija uloži veto.
"Mislim da će za Amerikance biti važno koliko će zemalja uspeti da pridobiju. Ako sasvim izoluju Rusiju i Kina, i ako Rusija i Kina budu jedine zemlje koje se protive rezoluciji, u toj meri će američka rešenost da priznaju verovatno biti nešto veća, nego ako se pokaže da nisu uspeli da ubede ostale članice u SB, ali mislim da posle ovih poslednjih izjava i činjenice da je Ahtisarijev plan sada zvanično postao američko-evropski plan, da se stvarno više ne može sumnjati u to koliko su Amerikanci tvrdo rešeni da nezavisno Kosovo izdejstvuju na ovaj ili onaj način", kaže Smajlovićeva.
Ljiljana Smajlović smatra i da su predlaganje Rezolucije SAD i Evropske Unije dodatno ubrzale stvari oko rešavanja statusa Kosova.
"To što je sada predata rezolucija tumačim time što se koriste ova dva meseca, maj i jun, kada Britanci i Amerikanci rukovode Savetom bezbednosti. Mnogo je lakše gurati svoja rešenja i svoju rezoluciju kada vi upravljate postupkom konsultacija i kada imate više uticaja na to kako Savet bezbednosti radi", objašnjava ona.
Ajf: Srbi Srbiji, Albanci Albaniji
Podela Kosova i priključivanje delova Srbiji, odnosno Albaniji jedino održivo rešenje za Kosovo, rekao bivši nemački ambasador u Jugoslaviji Hansjerg Ajf.
Ovakvo rešenje, uz garancije već postojećim državama, značilo bi skoro okončavanje medjunarodnog protektorata i davanje šanse narodima Balkana da se posvete izgradnji sopstvene budućnosti u Evropi.
Ajf, koji je bio ambasador u Jugoslaviji u vreme njenog raspada 1991. godine i koji i danas spada u najbolje poznavaoce Balkana među nemačkim diplomatama, ocenio je da bi "pregovore o budućem statusu Kosova trebalo smatrati propalim".
On je podsetio da plan Martija Ahtisarija nema šansi da bude prihvaćen u Srbiji, kao što je zbog protivljenja Rusije i Kine malo
izgledno da će proći proceduru u Savetu bezbednosti UN.
Nekadašnji ambasador je ukazao da "protiv priznavanja Kosova kao države govori i to što je ono od 1999. faktički podeljeno na deo pod upravom UNMIK-a u kojem dominiraju Albanci i deo koji većinom naseljavaju Srbi i koji se graniči sa Srbijom" i da bi "promena tog stanja bila očito moguća samo uz primenu vojne sile".
Ajf smatra da je došlo vreme da se promeni dosadašnji pristup međunarodne zajednice koja povlačnje novih granica odbija u svim slučajevima, izuzev kada o tome postoji saglasnost "pogođene" zemlje. Podsetio je na izdvajanje Bangladeša iz Pakistana, Eritreje iz Etiopije i Istočnog Timora iz Indonezije.
"U slučaju Kosova valjalo bi tu poziciju preispitati. Novo povlačenje granica na Balkanu, uz saglasnost onih koje to neposredno pogađa, bilo bi međunarodnopravno nesporno i politički prihvatljivo ukoliko ne bi palo na teret već postojećih međunarodno priznatih država u regionu. To znači da krug učesnika treba da bude proširen, da ne bi obuhvatao samo predstavnike Srbije i Kosova", istakao je Ajf.
Istovremeno je ukazao da je trenutno moguće da se saglasnost na podelu Kosova očekuje samo od Srbije, jer za Albance "nezavisnost samo sa južnim Kosovom ima malo smisla, s obzirom da bi nova država bez rezervi uglja i metala u severrnom, srpskom delu jedva bila sposobna za život, iako je i celo Kosovo za to jedva sposobno, sa stanovništvom koje živi zapravo od inostranih doznaka".
"Praktično to znači da u obzir dolazi samo podela između Srbije i Albanije. Potreba Albanaca da im se prizna poseban identitet mogla bi da se zadovolji tako što bi im se odobrila autonomija unutar Albanije. To bi u svakom slučaju bilo smislenije nego autonomija koja im se nudi unutar Srbije", ocenio je Ajf.
Nekadašnji ambasador navodi da se "potajno u Srbiji već duže izražava spremnost da se prihvati podela Kosova". Ali, sada bi bilo potrebno da Srbija "otvoreno objavi da se odriče južnog dela Kosova", čime bi "doduše izgubila glavni deo, ali teritoriju
nastanjenu Srbima dugoročno dobila".
"Time što bi glavni deo Kosova postao deo države Albanije, i albanska vlada u Tirani bi, dodatno uz kosovske institucije, postala odgovorna za zaštitu preostale srpske manjine. I to bi takođe bio napredak, jer odnosi Beograda sa albanskom vladom opušteniji su nego sa vođama kosovskih Albanaca", naveo je Ajf.
Pri ovom rešenju, smatra Ajf, koji je bio i izaslanik NATO-a u Makedoniji, "međunarodna zajednica bi morala da obezbedi da bude isključeno kasnije proširenje albanske državne teritorije".
"Jer, Albanci žive i u delovima Makedonije, Srbije, Crne Gore i Grčke. Morao bi da se obezbedi i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Jer, saglasnost o Kosovu ne sme da vodi do toga da se Srbi i Hrvati ponadaju da mogu da se priključe svojim matičnim zemljama", upozorio je Ajf.
Aleksejev: Rešenje Kosova za sve
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev ponovio je stav Moskve da rešenje za Kosovo mora da bude prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu i da pregovori moraju da se nastave.
"Vama je poznata naša alergija na veštačke rokove. Kada kažemo da rešenje mora da bude prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu, to znači da pregovori moraju da se nastave", rekao je Aleksejev u intervjuu koje u subotnjem izdanju objavljuje beogradska "Politika".
On je rekao i da je ruski veto "nešto o čemu se puno priča" ali da "veto ne može da bude cilj sam po sebi".
"Cilj je da se pronađe rešenje" za pitanje Kosova, rekao je ruski ambasador.
.jpg)
