Izvor: B92, 08.Feb.2010, 13:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čupić: Sutra o prijavama imovine

Beograd -- Agencija za borbu protiv korupcije sutra će objaviti podatke o prijavama imovine funkcionera, najavio je predsednik Odbora te agencije Čedomir Čupić.

Čupić je u "Kažiprstu" B92 rekao da bi Agencija tokom dana trebalo da dobije izveštaj još od četiri osobe koje su na listi onih koji bi trebalo da prijave imovinu, jer je najveći broj prijava funkcionera stigao u poslednji čas.

Da li su funkcioneri bili iskreni prilikom popunjavanja obrasca za imovinu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << utvrđivaće narednih godinu dana nadležne službe, poput policije, tužilaštva, poreske uprave.

Čedomir Čupić iz Agencije za borbu protiv korupcije veruje da će saradnja sa tim organima dovesti do rezultata, odnosno do prave informacije o tome koliko ko ima u posedu. Građani će međutim ponovo biti uskraćeni za ono što su sve stranke od 2000 naovamo obećavale, a to je utvrđivanje porekla imovine.

Čupić u Kažiprstu B92 podseća da je, čim je formiran Savet za borbu protiv korupcije krajem 2001 godine, predložio da se usvoji zakon o utvrđivanju porekla imovine kako političara tako i tajkuna. Takva ideja, osim deklarativne, nije imala političku podršku u praksi.

"Sećam se ministar Đelić je došao i rekao jaoj taj zakon je bio u vreme Broza, tako su mi rekli u Vladi, pošto je on čovek koji je došao iz inostranstva, sa najboljim namerama, moram da kažem. A ja sam rekao to je bio kvazizakon. Izvinite, tada su sve partije obećavale, a kad dođe da se taj zakon donese... Da je donet taj zakon, mi bismo sad znali ko su kriminalci, ko se na koji način obogatio. Pazite, to je u pitanju 30 000 ljudi, mi smo to izračunali. 30 000 ljudi je tih koji su 90-tih godina iskoristili i napravili to što su napravili i sad imaju jednu imperiju bogatstva, imate trgovinu uticajima. Da je donet zakon sad bi mi ispitali i Miškovića i Beko i ne znam ko, tako dalje", navodi Čupić.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije podseća da je jedini zakon, donet posle 5. oktobra koji je trebalo da ubalaži neke nepravde, bio zakon o ekstraprofitu.

Najzvučnije ime koje se našlo na udaru tog zakon bio je Bogoljub Karić, ali je čak i njemu oduzeta imovina vraćena zbog tehničko pravnih propusta.

"Dobili smo kasnije Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji predviđa mogućnost unakrsne provere imovine i prihoda poreskih obveznika, negde 2005 ili 2006 godine bilo je čak i najava da će se početi sa intenzivnijom primenom tog zakona, međutim nisu nikada saopšteni neki sveobuhvatniji rezultati", objašnjava Nenadić.

Posle su donošeni propisi koji se bave i imovinom funkcionera i imovinom kriminalaca, ali svi ti zakoni predstavljaju parcijalno rešenje, kaže Nenadić. Tako sada imamo zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, zakon o sprečavanju sukoba interesa, zakon koji omogućava proveru promene u imovnom stanju funkcionera.

Profesor Čupić smatra da je jedini način da se sistemski reši pitanje provere porekla imovine donošenje jednog sveouhvatnog zakona.

"Da je taj zakon npr. primenjen od 92. godine, zato što od 92. godine počinje raspad zemlje, uništenje i razaranje institucija, uzmite samo šticovanje deviza odnosno novca: vi uzmete kredit u dinarima, pa odete u banku zato što ste povlašćeni pa onda uzmete po tome nerealnom kursu, u dinarima vraćate za godinu dana i i onda obezvredi se to na primer do 90 odsto. Prema tome zna se kako je to. Da se doneo taj zakon onda bi bila privatizacija jedan od kriterijuma da svako dolazi na tender ili aukciju mora da pokaže odakle mu novac", navodi Čupić.

Nenadić međutim smatra da čak i kad bi postojala politička volja da se donese zakon o utvrđivanju porekla imovine, pitanje je da li bi on moga da se sprovodi u praksi.

"Koliko bi se sredstava tu moralo angažovati i da li bi pravno bilo moguće uopšte osporiti neke poteze koji su bili legalni u vreme kada su nastali. Sva je prilika da to ne bi bilo baš lako izvodljivo ako bi uopšte moglo da se izvede", ističe on.

Možda je Srbija zakasnila sa utvrđivanjem porekla imovine pojedinih tajkuna, kaže Nenadić, ali bi svakako mogla i bez donošenja zakona o utvrđivanju porekla imovine ubuduće da se ponaša kao odgovorna država.

Naime, u Konvenciji UN-a za borbu protiv korpucije postoji jedna odredba koja preporučuje državama da kao krivično delo uvedu nezakonito bogaćenje.

To se odnosi na situacije kada javni službenik poseduje imovinu čije poreklo ne može da objasni svojim zakonitim prihodima. Nenadić kaže da je u nekim zemljama ta mera olakšala rad istražnim organima.

Nastavak na B92...

Kurir: Objavljujemo podatke