Izvor: Studio B, 11.Jun.2012, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crnomorski region - bez susedskih problema
Predstavnici zemalja članica Organizacije crnomorske ekonomske saradnje (BSEC) ukazali su na skupu u Beogradu na strateški značaj regiona i mogućosti za dalje jačanje saradnje.
11.06.2012 12:44
Učesnici skupa pohvalili su predsedavanje Srbije i najavili da će samitom u Istanbulu krajem juna kopredsedavati Srbija i Turska, koja 1. jula preuzima šestomesečno predsedavanje.
Pomoćnica ministra spoljnih poslova Srbije Slađana Prica istakla je, otvarajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << 26. sastanak Saveta ministara spoljnih poslova država članica BSEC, da je cilj te organizacije da crnomorski region postane "region bez međususedskih problema i deo sveta koji je prosperitetan i miran".
"Tokom šeštomesečnog predsedavanja Srbija je promovisala dijalog i saradnju zemalja članica, atmosferu poverenja, poštovanja", naglasila je i dodala da Crnomorski region, jeste region sa specifičnim karakteristikama i resursima, kao i važan transportni i trgovinski čvor prema Aziji.
Jačanje unutrašnjih struktura BESC bio je prioritet predsedavanja Srbije, dodala je ona, ističući da je to vodilo jačanju saradnje u prioritetnim oblastima - ekološkoj bezbednosti i energetici.
S tim u vezi, Prica je pomenula gasovod Južni tok, istakavši da je region spreman da podrži svaki drugi projekat koji bi bio finansijski osiguran, i koji bi omogućio korisćenje punog kapaciteta. Generalni sekretar BSEC Leonidas Hrizantopulos čestitao je Srbiji na "odličnom poslu" koji je obavila kao predsedavajući te organizacije, posebno u oblasti energetike i zaštite prirodne sredine.
Hrizantopulos je ocenio da BSEC radi za dobrobit ljudi, ali da se, kao i mnoge druge organizacije, u svom radu susreće s raznim preprekama, od kojih su, prema njegovom mišljenju, najveće nedostatak vremena i to što "više niko nikog ne sluša" ."Nemamo vremena, ne slušamo jedni druge, ne razgovaramo jedni s drugima i ljudski rod zbog toga više ne napreduje", rekao je on i kao primer naveo finansijsku krizu, koju nadležne vlasti ne uspevaju da reše, jer pokušavaju da održe finansijski sistem uspostavljen pre 200 godina u drugačijim uslovima, umesto da razmotre nova rešenja.
Podsećajući da će Turska od 1. jula preuzeti od Srbije predsedavanje BSEC, on je najavio da će samitom 26. juna u Istanbulu, na kome će biti obeležena i 20. godišnjica formiranja Organizacije, kopredsedavati Srbija i Turska.
Prvi zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Denisov izrazio je zadovoljstvo što je predsedavanje Srbije bilo fokusirano na praktična pitanja, posebno na ekologiju. Denisov je istakao da je nužno razvijati regionalni transport i infrastrukturu i podsetio na potpisivanje memoranduma o razvoju saobraćajnice u regionu, dodajući da će ruska deonica biti završena do Olimpijskih igara u Sočiju.
Zamenik ministra spoljnih poslova Azerbejdžana Mahmud Mamad-Gulijev primetio je da postojeći konflikti u regionu BSEC predstavljaju prepreku za realizaciju ciljeva, sa čim se složio njegov gruzijski kolega David Jalaganija, koji je kao primer naveo "agresiju prema Gruziji" i ocenio da bi BSEC, mada je ekonomska organizacija, trebalo da pomogne i u rešavanju političkih sporova.
Zamenik ministra spoljnih poslova Albanije Selim Belortaja založio se za uključenje Kosova u ovu organizaciju.
On je rekao da se "situacija u regionu, posebno uspeh u dijalogu Beograda i Prištine, moraju uzeti u obzir u agendi BSEC" i ukazao je na značaj uključneosti i učešća celog regiona.
Učesnici sastanka su, takođe, uputili čestitke šefu srpske diplomatije Vuku Jeremiću na izboru za predsedavajućeg Generalne skupštine UN. BSEC je osnovana 25. juna 1992. godine i ima 12 članica: Rusiju, Tursku, Bugarsku, Rumuniju, Ukrajinu, Moldaviju, Grčku, Azerbejdžan, Jermeniju, Gruziju, Albaniju i Srbiju. Srbija je 1. januara ove godine preuzela šestomesečno predsedavanje BSEC, koje od 1. jula preuzima Turska.
.jpg)
