Izvor: B92, 14.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crnogorske vlasti za nezavisnost
Beograd -- Za crnogorske vlasti i dalje je jedino realna i izvesna nezavisnost dveju država članica.
Posle izjave crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića da želi da se Crna Gora što je pre moguće otcepi od Srbije i zaključka da labava državna zajednica ne funkcioniše dobro i da košta previše, slično mišljenje izneo je i ministar državne zajednice Amir Nurković, inače član Socijaldemokratske partije Crne Gore.
Naime, Nurković, koji je zadužen za unutrašnje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ekonomske odnose, održao je konferenciju za novinare na kojoj je saopšteno da će Evropska unija uložiti 6 miliona evra za standardizaciju kvaliteta proizvoda u Srbiji i Crnoj Gori.
Ministar Nurković, međutim, smatra da državna zajednica posle godinu i po dana ne funkcioniše i da su zbog toga obe republike sve dalje od Evropske unije: "Ja mislim da bi najbolje bilo da dvije vlasti, dve vlade dogovore oko sporazumnog razdvajanja, sporazumnog odvajanja dvije države članice i stvaranje nekih novih integracionih veza između dvije nezavisne, međunarodno priznate dražve."
Visoki funkcioner DPS-a, Miodrag Vuković, najavljujući referendum u februaru iduće godine, smatra da nema ničeg čudnog u dualizmu crnogorskih političara koji učestvuju u vlasti na nivou zajednice, kao ni u načinu finansiranja vojske. On kaže da bi realno bilo razdvajanje Srbije i Crne Gore, po čehoslovačkom modelu: "Ili, ako ne postoji raspoloženje u Srbiji, a mogu da pretpostavim koji su to razlozi, jedan od njih je skoro politički bizaran - nema države koja nema izlazak na more, što je politički neodgovorno, jer ko će Srbiji zabraniti da u korektnoj saradnji sa Crnom Gorom koristi sadašnje more, možemo da sačekamo, da živimo ovaj provizorij i sačekamo još pola godine ili godinu i po kada će se, mi smo više nego sigurni, na referendumu građani Crne Gore izjasniti za nezavisnu Crnu Goru."
Beogradski sprazumom o principima odnosa Srbije i Crne Gore u okviru državne zajednice potpisan je u martu 2002. godine. Od tada pa do danas državnoj zajednici nedostaju osnovna obeležja - grb, himna i zastava, a zajednički sud formiran je nedavno.
