Izvor: Politika, 26.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Članovi kolegijuma vratili bonuse
Članovi kolegijuma Aerodroma „Nikola Tesla”, kojima su isplaćeni visoki bonusi, vratili su taj novac, što se vidi iz fotokopija uplatnica koje je „Politika” juče dobila od aerodroma. Novac su na račun JP Aerodrom „Nikola Tesla”, sa naznakom „uplata bonusa”, uplatili Zoran Ilić (224.901,83 dinara), Dragan Nestorović (358.927,70 dinara), Olivera Marković (353.337,30 dinara), Ljiljana Simonović (361.895,62 dinara), Violeta Jovanović (358.431,88 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dinara), Ana Juzbašić (347.021,68 dinara) i Velimir Radosavljević (362.864,33 dinara).
P.R.
--------------------------------------------------
Duplirani nameti – veći prihod
Aerodrom „Nikola Tesla” Jatu, „Jat-tehnici”, „Keteringu” i „Suportu” naplaćuje usluge koje se tarifiraju kroz korišćenje aerodromske infrastrukture
Kada je imenovan na mesto generalnog direktora Aerodroma „Nikola Tesla” Bojan Krišto je za sebe rekao da je stručnjak za reorganizaciju, finansije i primenu kvalitetnog načina poslovanja. To je bio odgovor na sumnje u njegovu kompetentnost da upravlja najvećom domaćom vazdušnom lukom,jer mnogi su mu zamerali namladosti (rođen 1976. godine) i neiskustvu.
Ipak, sudeći po radnoj biografiji, dolazak Krišta na čelo aerodroma nije bio sporan. On je i pre toga obavljao važne i odgovorne funkcije, poput direktora Lutrije, predsednika Upravnog odbora „Galenike”, savetnika Miroljuba Labusa u saveznoj i republičkoj vladi.
Kako bilo, sada već bivši generalni direktor aerodroma ostvario je poslovne rezultate na kojima bi mu pozavideli i menadžeri sa zapada. On je poslovnu dobit aerodroma učetvorostručio. Tako Aerodrom „Nikola Tesla”, sa prošlogodišnjih 4,5 miliona evra prihoda ove očekuje 18 miliona evra. Udržavni budžet je uplaćeno 20 miliona evra, a aerodrom je nakon dve i po godine od početka radova uspešno okončao uvođenje „kategorije 3b” – sistema za sletanje po smanjenoj vidljivosti.
Poslovne uspehe aerodroma, međutim, mnogi osporavaju. Kako se može čuti, aerodrom je prvenstveno profitirao na monopolskom položaju i uvođenju novih – neosnovanih nameta. O tome svedoči uvođenje bezbednosne takse od 4,5 evra, za koju putnici i avio-prevoznici nisu dobili novu uslugu. Naime, bez obzira na znatna sredstva iz tog prihoda (2,8 miliona putnika ove godine), aerodrom nije kupio nove uređaje za kontrolu putnika. Umesto toga, u toku je priprema novih bezbednosnih procedura, dok je nabavka nove opreme ostavljena za kasnije.
I takozvana transferna taksa za putnike koji presedaju u Beogradu je sa četiri poskupela na 16,5 evra. Zbog pritužbi Jata, aerodromu je naloženo da ovu taksu vrati na staru cenu, ali do danas to nije učinjeno.
U poslovne prihode aerodroma ulazi i zarada od naplate ulaza vozila Jata, „Jat-tehnike”, „Keteringa” i „Suporta”na platformu. Cena pojedinačnog ulaza je 7,5 evra, iako se ta uslugaveć naplaćuje kroz naplatu za korišćenje infrastrukture aerodroma. Na tu činjenicu su posebno ljuti u Jatu, uz opasku da aerodromu otuda 35 miliona evra, koliko je ponudio za nekretnine našeg nacionalnog avio-prevoznika u inostranstvu. Inače, u Jatu ističu da je ta kompanija prošle godine za aerodromske usluge platila oko 20 miliona evra, dok će za ovu godinu ta suma biti 50 odsto viša.
Avio-prevoznici koji koriste usluge beogradskog aerodroma zameraju da ova firma nedovoljno ulaže u prateće usluge putnicima. Iako je cena zakupa poslovnog prostora udvostručena, aerodrom ima, najblaže rečeno, neadekvatan biznis salon – bez kupatila i toaleta. Privrednici, koji plaćaju najskuplje karte, od hrane na raspolaganju imaju samo sendviče, pri čemu je Jatov zahtev da otvori svoj salon – odbijen.
M. Lakić
[objavljeno: 27/11/2008]
