Izvor: Politika, 27.Feb.2011, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Civilni sektor kao pomoć državi
Programi nevladinih organizacija sve više će se finansirati iz budžeta, pa je neophodno da se novac dodeljuje na jasan i neskriven način
Vremena u kojima su nevladine organizacije u Srbiji živele dobro očigledno su iza nas, jer donatori daju manje novca, a povećava se broj korisnika. Iako je donet Zakon o udruženjima i do sada se preregistrovalo 6.675 NVO, iako su određena sredstva u budžetu i oformljena vladina Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, a u pripremi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je i uredba o dodeli sredstava za programe od javnog interesa koja realizuju udruženja, Srbiji u ovoj oblasti predstoji još mnogo posla, a civilnom sektoru da se strpi.
Neki se žale da u Srbiji ima previše udruženja, a neki smatraju i da su nepotrebna. Dr Dragan Golubović, iz Evropskog centra za neprofitno pravo, kaže: „Promovisanje javnog dobra, pružanje socijalnih usluga i pružanje stručnih i konsultativnih usluga tri su razloga zbog kojih jedna država treba da finansira rad civilnog društva. Ovim ona podstiče građane da budu aktivni u društvu”.
Novi zakon o udruženjima obavezuje državu da rad neprofitnih organizacija finansira iz sredstava za realizovanje programa od javnog interesa. To su programi iz socijalne zaštite, ljudskih i manjinskih prava, zaštite životne sredine, obrazovanja, nauke, kulture… Međutim, iako je zakon na snazi više od godinu dana, još nisu uspostavljeni mehanizmi po kojima se javno ova sredstva raspodeljuju. Više od 70 odsto sredstava sa budžetske linije 481, koja služi za dotacije NVO, ne koristi se u te svrhe.
Ivana Ćirković direktorka kancelarije, kaže da su najveći korisnici ove linije u budžetu Crkva, Crveni krst i sportska udruženja. „Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu osnovalo je radnu grupu koja će pripremiti uredbu o dodeli sredstava za programe od javnog interesa koja realizuju udruženja. Uredba treba da uspostavi jedinstvene mehanizme po kojima se sredstva iz javnih izvora dodeljuju na jasan ineskriven način. Ali ona neće doneti novac, njih donose projekti, a oni se pišu po nalogu donatora. Onda NVO pišu projekte po prioritetima donatora i gube suštinu svoga postojanja. Kako će NVO, na ovaj način, održati neophodan duh aktivizma. One ne treba da budu u službi novca, i potrebno je, da kao u razvijenim zemljama, rade u oblastima zdravstva ili školstva i da tako pomažu državi”, dodaje Ivana Ćirković.
Kancelarija je osnovana prošle godine, a sa radom će početi u martu. Očekuje se da ona pokrene dijalog države i civilnog društva, jer donatori polako odlaze. „Moraćemo da se oslonimo na sopstvene snage i da uredimo ovu oblast kao što su to uradili u Hrvatskoj. Kod njih se mnogi građani ’zapošljavaju’ na ovaj način, a profitira i država. Naša kancelarija je otvorena u nezgodnom momentu kada je sve limitirano i kada je teško zaposliti još jednog ili dvoje službenika”, kaže Ivana Ćirković.
Miloš Đajić, predsednik UO Centra modernih veština, očekuje da će kancelarija postati ključno mesto za saradnju vlade i NVO. „Bolje je ovo pitanje rešavati zakonima i konkursima, pa i uredbom ako je nešto hitno. Važno je sistemski srediti koje će organizacije i po kom redosledu dobijati novac. Posle donošenja zakona i preregistracije pokazalo se i da je iluzija da je enorman broj nevladinih organizacija. Kao što su iluzorne priče da se u civilnom sektoru nalaze enormne pare. Zato svaki dinar koji dobije organizacija civilnog društva mora da se opravda. I zato što građanima treba da bude jasno kako se njihov novac troši”, naglašava Miloš Đajić.
I. Anojčić
objavljeno: 28.02.2011
