Izvor: Blic, 11.Mar.2010, 09:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Četiri godine od smrti Slobodana Miloševića

Na četvrtu godišnjicu od smrti bivšeg predsednika Srbije i SRJ, haškog optuženika Slobodana Miloševića, njegov grob u Požarevcu posetili su funkcioneri Socijalističke partije Srbije (SPS) Branko Ružić i Milutin Mrkonjić.

Ružić, koji je predsednik Izvršnog odbora SPS-a, rekao je da lider socijalista Ivica Dačić nije mogao da dođe zbog obaveza u parlamentu Srbije.

"Danas je sednica parlamenta na kojoj imamo 12 važnih sporazuma o policijskoj saradnji i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << readmisiji na kojoj mora da bude prisutan prvi potpredsednik vlade i predsednik SPS u svojstvu ministra unutrašnjih poslova. Poslovnik o radu i ustav definišu kada skupština mora da radi, a to je svakog dana od 10 časova", rekao je Ružić.

On je kazao da je Milošević "ostavio veliki pečat" u novijoj istoriji Srbije, kao i da je za objektivnu ocenu o vremenu u kojem je bio na čelu države potrebno da protekne odredjeni vremenski period.

"To vreme nam je ostavilo vrednosti poput očuvanja integriteta i suvereniteta naše zemlje po pitanju Kosova i Metohije, Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, Republiku Srpsku", naveo je Ružić.

Cveće na grob položila je i delegacija Udruženje građana "Sloboda" u kojoj su bili Uroš Šuvaković, Tomica Milenković, Dušan Čukić, Snežana Aleksić i Milorad Radević.

Po hladnom i vetrovitom vremenu, Miloševićev grob u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, obišlo je i oko stotinu građana. Kao ni prethodnih godina, nisu bili prisutni članovi njegove najbliže porodice.

Čitulje za Slobodana Miloševića

Porodica Slobodana Miloševića objavila je u podgoričkoj "Pobjedi" čitulju povodom četvrte godišnjice njegove smrti.

"Jedanaestog marta navršavaju se četiri godine otkako je u zatvoru ubijen Slobodan Milošević", navodi se u čitulji, objavljenoj na celoj stranici današnje "Pobjede". Čitulju su potpisali Mira, Marija i Marko.

Ranijih godina, čitulju u podgoričkim listovima je objavljivala ćerka Slobodana Miloševića Marija.

U drugom podgoričkom listu, "Dan", objavljene su tri čitulje koje su potpisali Milisav Popović i Dara Radonjić iz Podgorice i Dušan Ćetković iz Grblja kod Budve.

Milošević je umro od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala, tokom suđenja za ratne i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj, i za genocid u Bosni i Hercegovini. Pošto gradske i državne vlasti nisu dale dozvole koje su tražili porodica i visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije (SPS) da se Milošević sahrani u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće svoje supruge Mirjane Marković u Požarevcu.

Posle višečasovnih oproštaja i govora u Beogradu i Požarevcu, sahrana je obavljena u sumrak. Sahrani, koja je obavljena bez verskog obreda, nije prisustvovao niko od članova najuže porodice jer, kako su naveli, nisu dobili dovoljne garancije bezbednosti.

Milošević je rođen 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, gde je završio gimnaziju i maturirao 1960. godine, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1964. godine. Njegov uspon ka vlasti počeo je 28. juna 1989. godine posle govora na Kosovu, u Gazimestanu, povodom obeležavanja 600 godina Kosovske bitke, na kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.

Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji, posle Drugog svetskog rata, decembra 1990, izabran je za predsednika Republike Srbije. Iste godine, na osnivačkom kongresu SPS-a, izabran je za prvog predsednika te stranke nastale ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, a na čelu stranke je bio do smrti. Na prevremenim izborima, decembra 1992. godine, ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije i po funkciji član Vrhovnog saveta odbrane SRJ.

Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su bila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske na pregovorima u Dejtonu (SAD), u novembru 1995. godine. Tada je u ime delegacije parafirao Sporazum o miru u BiH, poznat i kao Dejtonski sporazum, koji je, zatim, potpisan decembra 1995. godine u Parizu.

Desetogodišnja vladavina Miloševića završena je krajem 2000. pobedom udružene Demokatske opozicije Srbije (DOS) na izborima za predsednika SRJ.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine optužnicu protiv Miloševića, koja je objavljena dva meseca nakon što je NATO počeo da bombarduje SRJ. Bila je to u istoriji prva optužba Medjunarodnog suda protiv aktivnog šefa jedne države za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Uhapšen je 31. marta 2001. godine, a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine.

Milošević je tvrdio da je neko u Hagu preduzimao "aktivne i smišljene korake" da uništi njegovo zdravlje i da su, s ciljem da se to prikrije, sudije tog suda odbile da mu dozvole da ode iz Haga na lečenje na kardiovaskularnu kliniku u Moskvi. Dok su i mnogi bliski saradnici bivšeg predsednika, kao i medicinski stručnjaci, poverovali u "teoriju" o trovanju, tužilac Tribunala je tokom sudjenja više puta tvrdio da Milošević manipuliše svojim zdravljem odbijanjem da sledi propisani lekarski režim.

Njegovo telo dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana je bilo izloženo u Muzeju "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju. Istog dana više od 50.000 njegovih pristalica se okupilo ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.

Nastavak na Blic...

RTS: Godišnjica smrti Slobodana Miloševića

Mondo: Četiri godine bez Slobodana Miloševića

EMportal: Četiri godine od smrti Slobodana Miloševića