Izvor: S media, 25.Sep.2010, 23:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čestitka za 5. oktobar: Miloševićima plene imovinu
Sud mora da okonča postupak protiv Marka i Mirjane po hitnom postupku. Zaplena vile je zadovoljenje pravde. Odmotava se klupko oko Šarića, skupljamo dokaze protiv mnogih direktora i funkcionera u nekoliko država.
S obzirom na to da Mirjana i Marko nisu dostupni, verujem da su se stekli uslovi da se odredi njihov privremeni pravni zastupnik i da bi sud u hitnom postupku trebalo da okonča taj postupak. I takva odluka bi predstavljala zadovoljenje pravde, imajući u vidu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da je ta vila kupljena za nekoliko stotina nemačkih maraka, kaže ekskluzivno za Preš nedelje državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.
On otkriva i da se došlo do imena ljudi iz političkih, državnih i javnih struktura najrazličitijih nivoa koji su bili povezani sa Šarićem i da se traže dokazi da oni budu procesuirani.
- Nije dovoljno saznanje o povezanosti sa klanom bez dokaza da su zajedno radili i bogatili se. Specijalni tužilac je rekao da je obavljen samo deo finansijske istrage. Ona se vodi i dalje, a s obzirom na to da je ključno Šarićevo preduzeće "Municipijum S", očekujem da će se otkriti veliki broj preduzeća i povezanih osoba, što će predstavljati osnov za proširenje krivičnog postupka protiv svih njih - kaže Slobodan Homen.
Kakve veze to preduzeće ima sa političarima?
- "Municipijum S" je bio kapa u koordinaciji pranja novca i prema našim nalazima, sa tom firmom je povezano još nekoliko desetina firmi, samim tim i direktora, članova upravnih odbora i raznih funkcionera u nekoliko država, pa i kontinenata.
Kakvi su efekti Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom? Koliki je ukupan prihod?
- Posle godinu i po dana primene zakona mislim da su rezultati fantastični. Suočavamo se sa situacijama koje će nekom izgledati i apsurdno. Niko, recimo, nije očekivao da će Ministarstvo pravde, odnosno Direkcija za oduzetu imovinu, postati vlasnik dvadesetak preduzeća, nekoliko hiljada hektara zemlje, više od pedeset različitih objekata, od kojih su neki stambene zgrade sa po deset stanova, dva hotela u Novom Sadu i dva na Paliću, jednog u Rovinju, više od 100 automobila, 750.000 evra. Kada bi se to prodavalo po tržišnoj vrednosti, reč je o imovini vrednoj više od 200 miliona evra. A da bi došlo do prodaje, neophodno je da sve ove odluke o privremenom oduzimanju postanu odluke o trajnom oduzimanju.
Koliko ima odluka o trajnom oduzimanju?
- Zasad su samo oduzeti Legijina kuća i plac "zemunaca" u Šilerovoj. Plac smo dali za izgradnju policijske stanice, a sa gradom Beogradom smo postigli dogovor da Legijina kuća bude ustupljena za potrebe starih. Generalno, ideja zakona je da ovaj oduzet novac vratimo građanima i mi smo davanjem novca ili objekata finansirali najsiromašnije i najugroženije slojeve.
A šta je sa oduzetim stanovima?
- Odlučili smo da stanove dajemo u zakup da ne bi stajali prazni i pravili troškove. Neke stanove osumnjičeni su uz pomoć prijatelja, kada su postali svesni da će doći pod udar zakona, uništavali koliko god su mogli, pa je od luksuznih stanova negde ostala siva gradnja. Povadili su bojlere, presekli kablove sa strujom, polupali pločice, izbušili zidove. Znači, ostavili su neupotrebljive objekte. U svakom slučaju, mi po raznim osnovama, od zakupnine, u ovom trenutku ubiramo mesečno oko 30.000 evra. Tim novcem raspolažemo prema zakonu i usmerili smo ga ka narodnim kuhinjama i za urgentne situacije, kao kad je bila poplava u Trgovištu.
Da li je taj zakon o oduzimanju imovine u skladu sa Ustavom? Da li se njime krši pretpostavka nevinosti?
- Postoji nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti samog zakona, neke je sud odbio, a o nekima će tek odlučiti. Dugi niz godina postojala je rasprava o ovom zakonu u EU, koja je prva krenula sa njegovim uvođenjem, od Italije i Irske. Irska ima daleko ekstremniji zakon: ne morate da učinite krivično delo da bi vam imovina bila oduzeta, nego dođe poreska uprava, kaže imate kola od 100.000 evra, vaši legalni prihodi su 5.000 evra, vi ta kola niste mogli da kupite i oduzmu vam kola. Iako nije počinjeno krivično delo. Naš zakon je maltene identičan italijanskom i britanskom modelu. Hrvatska i Crna Gora su praktično prepisale naš zakon.
A šta će biti sa imovinom Marka Miloševića?
- U Specijalnom sudu vodi se postupak protiv Marka Miloševića zbog učešća u švercu duvana, kojim je država oštećena za milione nemačkih maraka. Pretpostavljam da će, kao i u svim drugim slučajevima, uslediti finansijska istraga. Međutim, problem u ovom procesu je što se iz sfere pravde prešlo u sferu politike, te je Marko Milošević, kao i njegova majka, 2008. godine dobio izbeglički status u Rusiji i kao takav, dokle god je u toj zemlji, nama je nedostupan, iako bi okončanje postupka daleko lakše bilo da je on iza rešetaka.
A šta je Miloševićevom kućom na Dedinju koja je otkupljena za smešno mali iznos?
- Vodi se parnični postupak za oduzimanje te kuće i taj proces nema veze sa oduzimanjem imovine kriminalcima. S obzirom na to da je jasna činjenica da Mirjana i Marko nisu i neće biti dostupni našim organima, duboko verujem da su se stekli uslovi da se odredi njihov privremeni pravni zastupnik i da bi sud u hitnom postupku trebalo da okonča taj postupak. I takva odluka bi predstavljala zadovoljenje pravde, imajući u vidu da je ta vila kupljena za nekoliko stotina nemačkih maraka.
Titu pokazivali fotografije Dražinog streljanja, jer drugačije ne bi ni verovao da je Mihailović ubijen
Slobodan Homen kaže da je Komisija za pronalaženje groba Draže Mihailovića, sticajem okolnosti, dobila dva kompletna dosijea Josipa Broza i Mihailovića koje je vodio Gestapo. Dosijei obrađuju period od 1942-1944. godine, to je do sada neobjavljen materijal. Između ostalog, tu je zapisnik sa sastanka partizana i četnika 1941. godine i Nemci daju u sedam ili osam tačaka šta su se konkretno dogovorili. To je originalna dokumentacija i kad se prevede dostavićemo je široj javnosti.
A da li ćete nešto konačno učiniti po pitanju mesta na kome je sahranjen Mihailović?
- Mi smo nesporno utvrdili da postoji dokumentaciju u Velikoj Britaniji i važno je da smo to dobili zvanično jer je očigledno da su se oni bavili time. Verujemo da će nam to ukazati i na tačno mesto. Drugo, utvrdili smo da su postojala dosijea o Mihailoviću kako pri vojsci, tako i pri policiji, odnosno DB-u, koji su nesporno, po zapisnicima, imali tačno mesto streljanja, pa čak i fotografije sa samog streljanja. Trag tih naših dosijea komisija je pratila do 1992. godine, kada oba dosijea nestaju. Čak sumnjam da su uništena, u svakom slučaju sklonjena su ili su kod nekog u privatnom vlasništvu. Ali da su postojali - jesu, navodno su i Titu pokazivali fotografije sa streljanja jer on drugačije ne bi ni verovao da je Mihailović ubijen. Samo je pitanje zašto su ti dosijei tako kasno sklonjeni. Ali setite se 1992. Vuka Draškovića, vraćanja četnika - verovatno se neko uplašio da će neko od službenika možda dati te podatke i tako napraviti mesto hodočašća Mihailoviću.
