Izvor: B92, 27.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čemu služe usvojeni zakoni
Beograd -- Aktuelan saziv Skupštine Srbije kao jedan od svojih glavnih uspeha navodi broj zakona donetih u relativno kratkom roku.
Sličnu zaslugu sebi je pripisivao i prethodni saziv, ali i jedan i drugi izbegavaju činjenicu da se po nekim zakonima, i pored toga što su usvojeni, ne postupa jer tela nadležna za njihovo sprovođenje nisu formirana.
S druge strane, ima i onih zakona čiju primenu ništa ne sprečava, sem nedostatka dobre volje. Među njima je i Zakon >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << o lustraciji, kom već dugo preti ukidanje, a da nije, ni jedan jedini dan, bio sprovođen. Otkad je donet, pre dve godine, Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava nijednom nije primenjen. Ako na nekoj od narednih sednica na dnevni red bude uvršćen predlog poslanika Srpske radikalne stranke za njegovo ukidanje, može se dogoditi da Srbija ostane i bez tog zakona, bez ijednog primera njegove primene.
Miloš Aligrudić, šef Poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije, kaže da odgovornost za neprimenjivanje tog zakona ne snosi sadašnja vladajuća garnitura. "Kada oni koji su ga doneli i glasali za takav zakon nisu imali nikakvog rezona da ga primene u praksi, onda ne vidim kakvog rezona ima da ga bilo ko drugi primenjuje. Postojala je želja za političkom osvetom pre svega i ispoljavanjem revolucionarnog duha u to vreme, a ne za donošenje ozbiljnog propisa koji bi poslužio lustraciji onako kako je to činjeno u Poljskoj, Češkoj i drugim zemljama", kaže on.
Zakon o lustraciji nije jedini koji je mrtvo slovo na papiru. U trci da se domaće zakonodavstvo što više približi standardima Evropske unije, mnogo češće se govori o broju zakona nego o konkretnoj primeni nekog od njih. Lista je duga, a predvodi je niz privrednih zakona, Zakon o telekomunikacijama ili radiodifuziji.
Predrag Marković, predsednik Parlamenta, priznaje da postoje zakoni čija primena ide sporo, ali i objašnjava da je najvećem broju zakona potrebno najmanje godinu dana da deluju jer su novi i zahtevaju formiranje tela za njihovo sprovođenje. "Moje pravilo je jasno i glasi da se zakoni ili sprovode ili se menjaju. Na žalost, toliko toga nedostaje ovom društvu koje tek gradimo. U svakoj oblasti nedostaje poneki zakon, a nema konsenzusa, jedinstva i solidarnosti za stavljanje van snage zakona koji se uopšte ne primenjuju, a koji su često donošeni iz marketinških razloga", kaže on.
Dok opozicioni poslanici, iz redova demokrata i radikala, kritikuju neprimenjivanje donetih zakona, Socijalsitička partija Srbije pokazuje razumevanje za potrebu donošenja propisa neophodnih za uspeh pregovora o pridruživanju EU.
Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa kaže da zna odakle potiče ta vrsta razumevanja. "Da je Zakon o lustraciji sproveden ne bismo imali šokantnu izjavu Milorada Vučelića iz SPS-a koji nam je jasno rekao da Slobodan Milošević vrlo aktivno učestvuje u odlukama koje Vlada Srbije donosi. Dakle, jasno nam je saopšteno da je čovek aktivno uključen u politički život, a mi svi ovde pričamo kako smo ga sklonili 5. oktobra 2000. Jedan od razloga zbog kojih se pojedini zakoni ne primenjuju je upravo to, učešće socijalista u sadašnjoj vlasti", kaže on.
Dereta dodaje da donošenje tako velikog broja zakona vidi kao reakciju na pritisak iz EU, kako bi bila obezbeđena sredstva, ali i pomoć, bez koje nijedna vlast do sada ne bi u Srbiji mogla da funkcioniše. "Time se šalju vrlo loše poruke, ne samo ka EU, koja ipak posmatra kako se sprovode svi ti zakoni, nego i našim građanima, koji naivno veruju da imaju pristup informacijama, pa nemaju, naivno veruju da će, ako imamo Zakon o lustraciji, to biti sprovedeno, pa to ne bude sprovedeno. Stvara se nepoverenje u institucije i stvara se simulacija rada institucija koja, zapravo, ne donosi suštinske promene u društvu. To govori o pravoj prirodi ove vlasti, ništa drugo", kaže Dereta.
