Izvor: B92, 23.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čeković i Đokić razrešeni dužnosti
Beograd, Vašington -- U jeku međunarodne kampanje za borbu protiv terorizma i priprema SAD za napad na Irak, razotkriveni su dugogodišnji poslovi javnih preduzeća iz Jugoslavije i Republike Srpske na prodaji vojne opreme režimu Sadama Huseina. U prošlonedeljnoj inspekciji vojne fabrike "Orao" u Bijeljini, snage SFOR pronašle su dokumentaciju koja dokazuje da su ta fabrika i javno preduzeće "Jugoimport SDPR" iz Beograda bili umešani u nelegalan izvoz vojne opreme Iraku i obuku tamošnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << snaga bezbednosti. Međjunarodni zvaničnici obavestili su o tim saznanjima pojedine državne funkcionere Jugoslavije i Srbije, a informacija je dospela i u medije. Na sednici održanoj u utorak uveče Savezna vlada razrešila je dužnosti generalnog direktora preduzeća "Jugoimport SDPR", general-majora Jovana Čekovića, i pomoćnika saveznog ministra odbrane, generala Ivana Đokića. U saopštenju se navodi da je Đokić smenjen "kao objektivno odgovorno lice u Saveznom ministarstvu odbrane za poslove prometa naoružanja i vojne opreme". Vlada je zatražila od nadležnih državnih organa da ispitaju poslovanje "Jugoimporta" i drugih preduzeća koja trguju oružjem i da utvrde eventualnu krivičnu odgovornost osoba koje su bile uključene u nedozvoljenu trgovinu oružjem. Od "Jugoimporta" je zatraženo da zatvori predstavništvo u Bagdadu. Vlada, takođe, najavljuje formiranje komisije koja će ispitati da li je u Saveznom ministarstvu odbrane bilo nepravilnosti u postupku izdavanja dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme.
Niko od članova Savezne vlade nije bio raspoložen da pruži dodatne informacije ili komentare o toj aferi. Kako B92 saznaje, informacija o izvozu oružja Iraku, koja se pojavila u štampi, ustvari je sadržaj pisma koje je na adrese jugoslovenskih i srpskih zvaničnika uputio potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović. U izjavi za Radio B92, Čović kaže da je krajem prošle nedelje iz međunarodnih krugova dobio informaciju o tom slučaju i da su slična saznanja imali još neki državni funkcioneri. "Nije tačno da niko ništa nije znao, mnogi su dobili taj dokument, a ja, kada sam dobio informaciju o tom dokumentu, smatrao sam da je vrlo odgovorno i bitno za našu državu napisati pismo najodgovornijim ljudima u zemlji jer mi moramo da čuvamo jedni druge, bez obzira na to da li se u nekim stvarima slažemo ili ne. Do tih saznanja se dolazi posredstvom raznih međunarodnih krugova, a izvor nije bitan, kao i kod novinara u nekim stvarima, ali moram da kažem da je izvor bio dobronameran. Ja sam informaciju dobio u petak, kada sam i napisao pismo", izjavio je Čović.
Na pitanje u kojoj meri aktivnosti "Jugoimporta" mogu da ugroze odnose Jugoslavije i SAD, Čović kaže: "Treba biti vrlo efikasan i energičan, pošto je jedan od tih ljudi koji je u Iraku opštepoznat Boriša Vuković, a drugi lik je isto poznat, s tim što je on fašisoidan. Za Borišom Vukovićem, čini mi se, ovde ima i krivičnih prijava. Država mora da odreaguje brzo i pokaže da to nema veze s državom, nego da je to recidiv prošlosti koji je bio prikriven i sakriven. Što se tiče vojne industrije, ona itekako može biti uposlena", ističe Čović.
O tom slučaju u utorak uveče je svoj komentar dao i Vašington. Portparol Stejt departmenta Ričard Baučer istakao je na redovnoj konferenciji za novinare da SAD poseduje dokaze da je firma "Orao" iz Republike Srpske preko beogradskog preduzeća "Jugoimport" radila na obnovi aviona iračke armije, izveštava za B92 iz Vašingtona novinar "Glasa Amerike" Milan Pavlica. Portparol Stejt departmenta dodao je da SAD očekuju od vlasti u BiH i Jugoslaviji preduzmu neophodne korake u cilju neodložne obustave tekuće saradnje sa Irakom, da sprovedu korenitu istragu i da preduzmu mere protiv odgovornih lica. SAD takođe očekuju, rekao je Baučer, da sve članice UN, u duhu svojih obaveza, spreče da u Irak bude isporučivani oružje i drugi materijal zabranjen sankcijama UN. Navedene aktivnosti predstavljaju i kršenje obaveza Republike Srpske sadržanih u Dejtonskom mirovnom sporazumu, shodno kom je RS dužna da o svojim aktivnostima u domenu izvoza vojne opreme obaveštava SFOR, izjavio je Ričard Baučer. Na pitanje novinara koliko dugo te aktivnosti traju i kako je moguće da UN, čije se snage nalaze u Bosni, nisu znale da u RS postoji firma koja se bavi takvom vrstom posla, Baučer je samo uzvratio da je Vašingtonu poznato da ima nedozvoljenih transfera i da je SFOR angažovan u rešavanju tog problema.
Radio B92 saznaje da je pre 2 nedelje u Beogradu boravila delegacija inspektora Stejt departmenta koji su ispitivali poslovanje preduzeća "Jugoimport". Osim s predstavnicima te firme, oni su razgovarali i s članovima Savezne vlade i najavili novu posetu do kraja godine.
Pošto su se informacije o trgovini oružjem između Jugoslavije i Iraka u medijima pojavljivale poslednjih nekoliko godina, B92 je pitao novinara nedeljnika "Vreme" i stručnjaka za pitanja bezbednosti Miloša Vasića zašto su jugoslovenski državni organi reagovali tek sada. "Uticalo je to što su ih uhvatili 's rukom u cegeru', 'in flagranti'. Uhvatili su ih inspektori UN u Iraku, koji su dojavili svojoj 'braći u Hristu' u SFOR u BiH gde da odu i šta da zaplene, i sada je ispalo da je to to. Taj zavod 'Orao' u Bijeljini, ne verujem da je mogao sam da pomogne bilo šta Sadamu, bilo materijalno, jer je onaj deo vojne industrije u BiH koji je preostao upropašćen definitivno, ali da je tu nekakve saradnje i nekakvog muvanja na sitno bilo, to je očigledno, i jedino što je Savezna vlada mogla da uradi u trenutku kada su uhvaćeni 'in flagranti delicto' to je bilo da smene Čekovića, zatvore, konačno već jednom, taj ured u Bagdadu i to sve meni liči na nekakvo debelo ugrađivanje i na nekakvu korupciju", rekao je Vasić. On navodi da je Vojska Jugoslavije tokom devedesetih uspostavila zanimljivu tradiciju trgovine oružjem sa zemljama "trećeg sveta" i to putem privatnih posrednika. "To je bilo prvi put 1996. ili 1997. i prodaje onih 'kanadera' Grčkoj, što je inače sumnjiva transakcija do dana današnjeg. To je rađeno preko jedne privatne firme koja je dotle bila sitna, mala prodavnica lovačkih pušaka u Ulici Kneza Miloša. To je kasnije ubrzano i kulminiralo 1997. ili 1998. tokom građanskog rata u Kongu, kada se ispostavilo da su s blagoslovom tadašnjeg Generalštaba tamo slati ne samo avioni, ogromna količina municije, uniformi, naoružanja i svega, nego su bili slati i plaćenici u Kongo i onda je izgleda negde u tom periodu to postao običaj. Nisu bili korišćeni samo domaći posrednici, bili su korišćeni i međunarodni trgovci oružjem. Setimo se samo jula 1996. kada je onaj 'Iljušin' pao kraj Surčina, za koji se ispostavilo da je bio pun rezervnih delova za avione jugoslovenske proizvodnje, da je bio namenjen Libiji. Preko toga se, takođe, ćutke prešlo, da bismo mi kasnije doznali da je to sve bilo spakovano preko nekakvih ruskih posrednika, a da je SDPR u tu celu stvar bio uvaljen do grla", rekao je Vasić.
