Izvor: Politika, 02.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući revizore
Već gotovo godinu i po dana nije izabrana institucija koja bi trebalo da kontroliše trošenje novca iz budžeta, a stranke teško nalaze odgovarajuće kandidate Srbija bi, tokom septembra, trebalo, konačno, da dobije savet državne revizorske institucije, čija je uloga u borbi protiv korupcije od izuzetne važnosti, o čemu svedoče primeri zemalja u kojima državni revizori odavno kontrolišu one koji raspolažu "narodnim novcem". Zakonski rok za izbor DRI istekao je još u maju prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine, a da do prošlog meseca, praktično, nije učinjeno ništa da bismo i mi dobili kontrolore korisnika budžetskog novca, iako je, u međuvremenu, tu obavezu propisao i Ustavni zakon.
Ništa što je trebalo uraditi na putu do formiranja ove institucije nije bilo lako, počev od donošenja Zakona, na čijoj izradi je radila grupa poslanika iz svih stranaka, u saradnji sa predstavnicima OEBS-a i drugih evropskih institucija. Najsporniji deo odnosio se na uslove koje kandidati moraju da ispune da bi bili izabrani. Svuda u svetu za kandidaturu je potrebno radno iskustvo od deset godina na poslovima vezanim za nadležnosti revizora. Našim zakonom, međutim, bilo je propisano sedam godina. Autori Zakona, kako su isticali, morali su dobro da se potrude da objasne evropskim partnerima da bi traženje desetogodišnjeg iskustva bilo, takoreći, nepremostiva prepreka za izbor revizora. Kad je, konačno, Zakon o državnoj revizorskoj instituciji usvojen u novembru 2005. godine trebalo je u roku od šest meseci izabrati savet DRI, ali rok je istekao, a da se niko ozbiljno nije ni osvrnuo na tu obavezu.
Doduše, opozicionari su na to podsetili vlast, optuživši je da namerno ne želi da izabere revizore kako bi "vlada mogla da troši pare kako hoće, bez ikakve kontrole". Ali, ni opozicionari se baš nešto nisu mnogo bavili ovim problemom, jer bi revizori trebalo, između ostalog, da kontrolišu i stranačke finansije, a naše partije su vrlo osetljive kad se takne u njihove tokove novca, naročito u donatore. Prvi koraci na putu do izbora DRI učinjeni su tek godinu dana po isteku roka. Međutim, zastalo se već na početku, jer prosto nije bilo kandidata. Tako je prethodni skupštinski saziv okončao mandat a da su kandidate za DRI predložili samo G17 plus i SPS.
U međuvremenu je donet Ustav, a Ustavnim zakonom je utvrđeno da DRI bude izabrana na prvoj sednici posle izbora vlade. I taj rok je prošao, a sve do kraja avgusta Odboru za finansije, u čijoj nadležnosti je utvrđivanje liste kandidata, bile su dostavljene samo dve kandidature – G17 plus i DSS – NS. Inače, u međuvremenu je promenjen Zakon, pa sada kandidat ne mora da ima sedam, već pet godina radnog iskustva, ali i to je, izgleda, visok prag.
Prema nezvaničnim informacijama, DS je, recimo, tu funkciju nudila nekolicini eminentnih stručnjaka, između ostalih i jednom profesoru Beogradskog univerziteta, čoveku koji je imao značajnu ulogu u vladi Zorana Đinđića, ali je on to odbio. Taj nesuđeni revizor slovi sada, doduše nezvanično, kao kandidat za ambasadorsko mesto u jednoj evropskoj zemlji. DS je, ipak, dala dva kandidata ekonomske struke, a koalicionim partnerima prepustila da pronađu kandidata pravne struke, pa je to učinio poslanički klub DSS – NS. Na kraju je pred Odbor za finansije stiglo sedam kandidatura, jer je i SPS kandidovao dva, ali za održavanje sednice Odbora nije bilo kvoruma, što je "odložilo" i sednicu parlamenta, najavljenu za 30. avgust, na kojoj je trebalo da bude izabrana DRI. Nova sednica Odbora za finansije još nije najavljena, ali je opozicija, prema nezvaničnim informacijama, uočila da kandidat–pravnik, koji je jedva pronađen, ne ispunjava zakonske uslove što se tiče radnog iskustva.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija, kaže da bi mnoge finansijske afere, koje su potresale našu zemlju, mogle da budu izbegnute da smo imali DRI. Kako kaže Nenadić, uloga revizora je naročito važna kod javnih nabavki, gde ima mnogo zloupotreba. On se slaže da nije lako naći ljude za taj posao, jer kod nas ima malo kvalifikovanih kadrova, a, s druge strane, ljudi se plaše pritisaka, tim pre što vide kakve udare su doživljavale neke druge institucije, ali i toga da im neće biti dostavljani podaci, bez kojih ne mogu da rade. Nenadić kaže da je, na primer, revizorska institucija u BiH, koja je, zahvaljujući međunarodnom prisustvu, imala neku nezavisnost, pokrenula niz krivičnih postupaka, ali su usledili politički pritisci koji su bili takvi da je dosta ljudi odlazilo. Kad se sve ima u vidu, kaže Nenadić, trebalo bi biti skroman u očekivanjima od DRI u prvim godinama njenog rada.
Mirjana Čekerevac
[objavljeno: 02.09.2007.]
